U kući prvog srpskog kviz milionera koji je sada profesor fizike: Klinci me i dalje pitaju što nisam odgovorio na 13. pitanje (FOTO) (VIDEO)
- Jeste da sam se na trenutak osećao milionerom, ali taj milion se vrlo brzo otopio. Ne mogu reći da sam bio rasipnik, a i nije bilo puno za rasipati, nešto sam uzeo akcija, pa je u međuvremenu svetska kriza "udarila" u to - kaže Legvari
Agošton Legvari (53) iz Bačkog Gradišta postao je poznat pre 10 godina kao čovek koji je osvojio 2,5 miliona dinara u kvizu "Želite li da postanete milioner". Narod ga je prozvao "milioner iz blata" jer je radeći kao vulkanizer izdržavao ženu i troje dece, a bio je prvi koji je u tom kvizu osvojio toliku cifru.
Preporučujemo
ZA BEZBEDNIJE MALIŠANE: Ukoliko primetite nešto neprimereno na internetu, pozovite kol centar
Skandal u Novom Sadu: Profesor tvrdi da ne može da napreduje na fakultetu jer je studirao duže od 10 godina!
Setili smo se Agoštona i odlučili da ga posetimo skoro čitavu deceniju kasnije. Nismo se mnogo nadali da ćemo ga naći misleći da je sa novcem iz kviza započeo "neki novi život" napolju, kad ono...
SEĆATE LI SE ZEKE MILIONERA? Sada je čuveni voditelj postao muzičar (FOTO) (VIDEO)
Pravac Bačko Gradište gde smo ga zatekli u prizemnoj kućici, nalik svim drugim vojvođanskim kućama, sveže okrečenoj u zeleno. Bio je sam, supruga na poslu, deca u školi. Pogled na dvorište, a potom i na dnevni boravak. Dom kao i svaki prosečan, toplo uređeni, domaćinski. Dom u kome živi nastavnik fizike sa porodicom, a ne kao dom nekoga ko je pre deceniju osvojio milion.
- Ne kažem da živimo carski, ali nekako uspevamo iz meseca u mesec da izguramo. Ja sada radim u školi, a supruga je nekada radila u "Sojaproteinu", a pošto su se razdvojili, sad radi u SP laboratoriji. Radnja od koje sam nekada živeo i dalje je sa druge strane ulice, ali je u funkciji tek toliko da u njoj promenim točkove za zimu i da u aprilu stavim letnje gume. Nisam rasprodao materijal jer mi je bilo žao da prodam kamaru dobrih alata za sitne novce - počinje svoju ispovest Agošton.
Posle osvojenog novca u kvizu, najavljivali ste da ćete da putujete u neki evropski grad sa porodicom?
- Nismo uspeli nigde da otputujemo jer se onda još tražila viza, pa smo otišli u Hrvatsku na more i tamo smo se proveli desetak dana. Mislio sam da odemo u London u Englesku, ali je previše bilo komplikovano ići u Beograd u ambasadu, predati, pa čekati... i onda smo se odlučili za bezbolniju varijantu.
Šta ste radili posle tog odmora?
- Posle početne euforije u junu mesecu čuo sam da se u Beogradu otvara smer na fizičkom fakultetu za doškolovavanje za nastavnika fizike i tu sam se upisao jeseni 2007. godine. Nije da sam pre bio zaljubljen u fiziku, ali je predmet interesantan i mislim da sam se snašao. Ima mnogo toga što možemo deci da pokažemo i to čini ovaj predmet interesantnim. Tako da sam polagao razliku ispita koja se sastojala od pet predmeta i u roku od dve godine završio obuku za nastavnika fizike. Zvanje je samo za osnovnu školu, ali mi to ne smeta jer je to za mene prigodan uzrast dece. Nisu toliko bezobrazni koliko bi bili u srednjoj školi.
Jeste stigli u međuvremenu da odete u neku evropsku prestonicu?
- Pa, nisam. Jeste da sam se na trenutak osećao milionerom, ali taj milion se vrlo brzo otopio. Ne mogu reći da sam bio rasipnik, a i nije bilo puno za rasipati, nešto sam uzeo akcija, pa je u međuvremenu svetska kriza "udarila" u to, mada i dan danas imam neke akcije Subotičkog veterinarskog zavoda.
Dakle deo novca je otišao na akcije, deo na račune i letovanje, ali jeste li sebi ipak uzeli nešto lepo?
- Uzeli smo nameštaj za ovu kuću koja je tad bila pri kraju izgradnje, pa je deo utrošen na to... Ako se preračuna u tadašnje evre, osvojio sam 25.000. Kasnije, 2011. godine uzeo sam za stari polovni, jedan novi polovni "Polo" jer imam poverenja u VW vozila. I da imam prilike ne bih uzimao nov auto jer je "miris novog auta skupocen".
To znači da novac koji ste osvojili nije drastično promenio vaš život?
- Pa jeste jer sam doškolovavanje plaćao od tog novca. U jednu ruku jeste, u drugu nije, nije baš da sam postao šejk od Arabije.
Da li ste voleli posao vulkanizera?
- Jesam, uživao sam iako moram da priznam da je rad sa gumom bio manji izazov je je guma bila "poslušnija" od ljudi koji su opet, na svoj način, interesantna roba.
Koliko se posle doškolovavanja vaš život promenio?
- Deca su posle nekoliko meseci rekla: "Gledajte kako su tati ruke čiste". Znači bilo je vidljivih spoljašnjih, ali i unutrašnjih znakova promene.
Šta vas čini srećnim u ovom poslu?
- Sreća je kad deci nešto objašnjavate, a oni vas otvorenih usta slušaju ili kad se smeju. To je najlepši deo tog zanata. Ja sam liberalniji tip što se samog predavanja tiče, volim da se dogovaram sa njima i kada deca imaju svoje mišljenje. Autoritarnost tu malo pomaže. Mislim da se više nauči u opuštenoj atmosferi nego u onoj u kojoj dete ne može da se pokrene i mislim da sam uspešan u tome.
Da li vas deca prepoznaju?
- Da, pošto postoji i snimak kviza na Jutjubu, pa mi toliko puta kažu: "Što niste odgovorili na poslednje pitanje?" Ima takvih upada. Iz dečjeg ugla je verovatno lako sedeti u vrućoj stolici, ali verujte da nije.
Zašto ipak niste okušali sreću u inostranstvu?
- Imam neku svoju fiks ideju da čovek bilo gde da ode, vuče svoju senku sa sobom. Znači bilo gde da odete, te probleme ćete i tamo imati. Čitajući nešto o Tibetancima i razmišljajući o njihovoj karmi, pitao sam se zašto nije ceo Tibet otišao tamo gde je toplije, lepše i lagodnije za živeti. Zašto su ostali na 3.000 metara visine gde postoje samo tri vlati trave i dva jaka. Zašto se nije kompletan Tibet iselio, recimo, na jug Indije. Sve te lekcije moraš da naučiš, bilo da si kući ili na nekom drugom mestu, tako da nisam ni razmišljao na tu temu. Želja mi je eventaulno da posetim Brazil, ali ne da mi se.
Da li biste ponovo učestvovali u nekom kvizu?
- Pa ako bi mi se ukazala prilika da učestvujem ponovo u takvoj vrsti kviza jer vremensko ograničenje za odgovaranje ne postoji. Jedino ograničenje bilo je kod brzih prstiju. Kad čovek može da razmisli i nije u vremenskom tesnacu, onda možda bih, ali ne pratim televizor uopšte jer nemam neko mišljenje o televiziji, informišem se preko Interneta.
Da li postoji neko koga biste voleli da pobedite u kvizu?
- Naravno, pa samog sebe. To je najveća i najžešća borba kad čovek pobeđuje samog sebe - kaže Legvari.
(Slađana Vasić / s.vasic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Krcate vulkanizarske radnje, vozači se uplašili kazni: Bratislav ima pune ruke posla, cena po točku 700 dinara
Optužnica za zločin u Bačkom Gradištu: Ubili čoveka od batina
Haos u kvizu "Najslabija karika": Vicešampionima falilo hrabrosti, a taktika se nekima obila o glavu
<% post.title %>
Oštar klinč roditelja, nastavnika i pravila: Da li učenik sme da odnese završeni test kući?
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(MAPA) TRAMPOV POVRATAK! Svet drhti zbog (ne)očekivanih rezultata: Poznato TAČNO VREME Kamalinog obraćanja nakon poraza
Avioni će izbacivati komadiće mesa širom Srbije, evo zašto i šta da radite ako slučajno dođete u kontakt sa tim
FILMSKE SCENE U PODGORICI Pucano na vozilo u pokretu, policija juri CRNI AUTOMOBIL: Dve osobe ubijene
Јасмина
Један сасвим нормалан,рационалан и интелигентан човек.
Podelite komentar
mile zemljoradnja
profa ima kućicu,pa to je sjajno
Podelite komentar
dalibor
Svaka čast pomenutom gospodinu, ali bilo je jos nekoliko takmičara koji su pre njega odgovorili na trinaest i više pitanja, ali je ukupan nagradni fond bio niži. Čak je i tadašnji premijer odgovorio na trinaest pitanja, doduše nagrada je otišla u humanitarne svrhe.
Podelite komentar