Ljudi žele da se Tito vrati i udari šakom o sto, ali u jednoj stvari je podbacio: Ovako je "Njujork tajms" analizirao Jugoslaviju pre 30 godina

Josip Broz Tito je ujedinio zaraćenu zemlju i postigao mnogo u oblasti obrazovanja, industrije i privrede, ali nije uspeo da stvori dugotrajno osećanje nacionalnog jedinstva, pisao je 1985. godine novinar "Njujork tajmsa" Fergus M. Bordevič u tekstu o Jugoslaviji tog doba.

Devetog maja 1985. godine kolone vojnika i mornara koračale su centrom Beograda, glavnim gradom Jugoslavije. Avioni su preletali iznad njihovih glava. Topovi i oklopna vozila prolazili su pored tribina na kojima su bili čelnici bivših jugoslovenskih republika, članovi jugoslovenske jednostranačke vlade, kao i veterani partizanskog rata protiv nacista.

Bila je to prva vojna parada u Jugoslaviji tokom deset godina, teatralni prikaz moći i nacionalnog jedinstva kakav se retko viđao. Povod? Iskazivanje počasti krvavoj partizanskoj pobedi u Drugom svetskom ratu.

Vojnici su se kretali prema portretu Josipa Broza Tita, oca jugoslovenskog komunizma, koji se nadvijao iznad svečanosti.

U kancelariji, koja se nalazila na trasi parade, urednik dnevnog časopisa Borba prokomentarisao je situaciju: "Morate ljudima dati da slave nešto".

Foto: Profimedia/Corbis Foto: Profimedia/Corbis

Kada je Tito preminuo 1980. godine, nakon više od tri decenije na čelu nacije, svet mu se poklonio. Veliki broj svetskih lidera došao je na njegovu sahranu.

Tito je dobio veliku podršku Zapada zbog otpora i prkosa Staljinu 1948. godine. Sa druge strane, uživao je i veliku podršku Istoka zbog svoje odanosti ideji međunarodnog socijalizma. Imao je i podršku zemalja u razvoju zbog svoje uloge u Pokretu nesvrstanih.

U Jugoslaviji, Tito je bio vrhovna ikona nacije, gotovo mitološka pojava. Ujedinio je zaraćenu zemlju, postigao mnogo na području obrazovanja i industrije, institucionalizovao sistem radničkog samoupravljanja, koji su jugoslovenski komunisti smatrali esencijom pravog socijalizma.

U čemu je Tito podbacio?

Ipak, Tito je podbacio u stvaranju dugotrajnog osećaja nacionalnog jedinstva i svrhe u Jugoslaviji. Regionalni lideri Jugoslavije bili su više zainteresovani za interese svojih vlastitih republika, nego za naciju kao jedinstvenu celinu.

Šest godina nakon Titove smrti sukobi i ljubomore, koji su bili potisnuti pod titoističkim mitom, isplivali su na površinu. Jugoslavija je danas poprište sukoba nacionalizama, religije u usponu, ekonomskog haosa, birokratske paralize, pluralista koji žele da rastave jednostranačku državu i neostaljinista koji se bore protiv njih.

Foto: Arhiva Foto: Arhiva

Iako je čak i danas službeno zabranjeno kritikovati Tita, upravo je njegova politika kriva za nevolje zemlje. U ranim sedamdesetim godinama, njegove čistke liberala i inovatora iz Komunističke partije ostavile su traga.

- Da je Tito umro krajem šezdesetih, otišao bi u istoriju kao mnogo veći čovek. Nakon tog vremena, kočio je reforme - komentar je jednog beogradskog intelektualaca koji je ostao anoniman.

Zato se Jugoslavija danas nalazi na raskrsnici.

Ekonomski problemi Jugoslavije

Većina današnjih problema Jugoslavije povezana je sa ekonomijom. Nekoliko statističkih detalja otkriva tešku situaciju u zemlji. Jugoslavija duguje 20 milijardi dolara stranim bankama i vladama, pa je među najzaduženijim zemljama. Nezaposlenost iznosi 17 odsto, što je najviša stopa nezaposlenosti u Evropi. Stopa inflacije skočila je na 85 odsto godišnje. Od 1980. godine, standard života pao je za 30 odsto.

Foto: Marko Todorović Foto: Marko Todorović

U fabrici TOZ, kao i u nizu drugih fabrika širom zemlje, situacija je jako loša, a potražnja za njihovom proizvodnjom pada.

- Živimo na kredit. Ne znamo šta će se dogoditi u narednih pet godina, već smo smanjili plate samo kako ne bismo ljudima dali otkaze - rekao je portparol navedene kompanije u Zagrebu.

Neefikasnost i apatija dostigli su zaprepašćujući nivo. Prema procenama Zapada, četvrtina, od šest miliona radnika zaposlenih u javnom sektoru, nepotrebni je višak.

Svakog dana 700.000 radnika nalazi se na bolovanju, a 600.000 proslavlja praznike. Oni koji se i pojave na poslu rade u proseku 3,5 sata dnevno. Uprkos novoj opremi u pogonima, potrebno je 1.500 sati rada kako bi se proizveo vagon. Taj isti vagon 1970. godine bio je proizveden za 1.000 sati rada, prenosi index.hr.

Foto: Telegraf NOW Foto: Telegraf NOW

Jugoslovenski službenici za aktuelnu situaciju krive cene nafte i strane vlade. Svi su im krivi, osim njihove verzije socijalizma. Činjenice govore drugu priču – zapadne banke finansijski su pomagale jugoslovenskoj ekonomiji godinama. Čak su 1983. godine spasili zemlju od bankrota hitnom pozajmicom od šest milijardi dolara, a prošle godine su izvori iz Bona i Vašingtona uveravali jugoslovensku premijerku Milku Planinc da postoji politička potpora za nove kredite.

U temeljima jugoslovenske ekonomije nalazi se Titovo radničko samoupravljanje, idealistički program koji je u praksi podbacio, te nije ostvario zacrtana obećanja. Menadžeri se biraju po ideološkom ključu, a ne po stručnosti.

Osnovna pretpostavka je da je manje uvek bolje i stoga su velika javna preduzeća šezdesetih godina razbijena na manja. Državne železnice su razbijene u 350 različitih kompanija, a svaka od njih ima vlastiti upravljački sistem.

U ime etničke autonomnosti, Tito je prepustio određivanje ekonomskih politika vladama pojedinačnih republika. To je dovelo do toga da je svaka republika donosila odluke u vlastitom interesu, a da se previše pažnje posvećivalo zemlji kao celini. Takav je sistem doveo do sukoba.

Buđenje nacionalnih zameranja

Jedina prava "nacionalna" jugoslovenska institucija je Komunistička liga, u kojoj je okupljeno dva miliona članova jugoslovenske Komunističke partije. Čak su i ti komunisti podeljeni između regionalnih lojalnosti i konflikata između reformista i konzervativaca.

Foto: Twitter/Tina Kosor Giljevic Foto: Twitter/Tina Kosor Giljevic

Decentralizacija i ekonomska stagnacija doveli su do buđenja starih nacionalnih ljubomora.

Srbi za nevolje Jugoslavije krive bogatije Hrvate i optužuju ih za sebičnost, Hrvati za iste nevolje optužuju Srbe i prozivaju ih zbog hegemonizma. Imućni Slovenci se žale kako su siromašni, Kosovo i Makedonija su bunari bez dna za finansijsku pomoć, a Makedonci se žale da im Srbi i Mađari iz Vojvodine prodaju žito u inostranstvu.

Od svih etničkih sukoba u Jugoslaviji, treba istaknuti sukob kosovskih Albanaca. Oni čine 77 odsto populacije te provincije i imaju najvišu stopu nataliteta u Evropi. Nacionalisti među njima traže vlastitu jugoslovensku republiku za sebe ili pravo da se odvoje i pridruže Albaniji.

Foto: Profimedia/AFP Foto: Profimedia/AFP

U zemlji u kojoj su tri velike religije usko vezane uz etničke tradicije, nacionalizam je često izmešan sa religijom. Više od pola jugoslovenske populacije izjašnjava se vernicima jedne od religija, što je značajan porast u odnosu na 1968. godinu kada se izjasnilo 33 odsto ljudi.

To je veliki izazov za Komunističku partiju, koja je ionako podeljena sukobima.

Ljudi čeznu za očinskom figurom

Najsnažniji savez religije i nacionalizma nalazi se u Hrvatskoj. Hrvatski nacionalisti kreću se od liberalnih reformista do komunista, koji su ljubomorni na političku moć Srba, kao i od katoličkih progresivaca do terorista koji možda imaju i fašističke korene. Međutim, sve ih ujedinjava jedna stvar – sumnjičavost prema Srbima.

Republička vlast smatra katolike najvećom pretnjom jugoslovenskoj ideji i komunističkom monopolu na moć.

Bez Tita, koji je nadilazio vlastite hrvatske i katoličke korene i koji je smatran jedinim pravim Jugoslovenom, politički centar jedva se održava.

- Ljudi čeznu za očinskom figurom. Žele da se Tito vrati, da udari šakom o sto i da sve ponovo izvede na pravi put - kaže neslužbeno jedan jugoslovenski novinar.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Muhamed - Zenica

    4. februar 2017 | 21:23

    Ovo sto cu reci je iskljucivo da bi napravio neke komparacije i da ukazem na neke cinjenice. Jedan covjek sa bravarskim zanatom je puno bolje vodio Jugoslaviju i bio veci gospodin i drzavnik od jednog Bakira Izetbegovica ili bilo kojeg danasnjeg lidera u regionu koji nisu u stanju stvoriti ni elementarne uslove zivota svojim gradjanima. A, njegova Jovanka sa 4 razreda osnovne skole, bila je puno veca dama od jedne Sebije Izetbegovic sa upitnom doktorskom diplomom i zvanjem, ili bilo koje supruge ovih smijesnih lidera. Nadalje, nama svima ni dragi Bog ne moze ugoditi, urusavamo se cak i sami izmedju sebe, pa je suludo misliti da je Tito kriv za mnoge stvari za koje ga danas svi optuzuju, On je pokusao stvoriti "jugoslovenski identitet" kod ljudi, a u procesu se svako morao neceg svog odreci za dobrobit cijele zemlje, u kojoj smo svi nekad puno bolje zivjeli nego sto danas zivimo.u ovim drzavicama. Pogledajte jednu Ameriku i debilne Amerikance, svi su izmjesani (nekom je baba iz Poljske, djed mu Urugvajac, mati iz Rusije, a otac mu iz Bangladesa), i sve sebe nazivaju Amerima, veliki su patrioti, zive svi puno bolje od nas ovdje i ne zamaraju se nacionalizmom. Kod nas se cesto spomenju teme "etnicki ovaj" ili "etnicki onaj" i stvaraju se iluzije kao da sam ja neki Pakistanac, da je moj prvi komsija Srbin neki Kinez, a da je Hrvat neki Urugvajac, da smo potpuno tri razlicita naroda iako smo vezani i kulturno i jezicno. Ako ste iz Hrvatske ili Srbije, da li vam treba prevod i titlovi kad gledate neku bosansku komediju ? Da li se vise smijete kad gledate neku njemacku ili bugarsku seriju ili kad gledate Lud, zbunjen, normalan ? Meni su uvijek draze gledati "Ko to tamo peva" od bilo kojeg americkog smeca i ne treba mi nikakav prevod ! Svojtate vi svi i Ruse, Arape, Njemce i koga god hocete, ali cete na kraju shvatiti da vam treba prevod da biste ih razumjeli. .

  • ??

    4. februar 2017 | 23:32

    Tito zaduzio Jugoslaviju sa 20 milijardi dolara... E sad ima li neko pametan da mi kaze koliko je svaka republika iz bivse Jugoslavije duzna?? Svaka republika ima veca zaduzenja nego sto je Tito zaduzio cijelu Jugoslaviju. ZIVIO TITO!!!!

  • Ana

    4. februar 2017 | 19:23

    U komentaru iz 1985 se vidi da se sve republike zale na druge. Jedino se Bosna ne spominje I ne zali ni na kog. To je bilo samo godinu dana posle Olimpijade u Sarajevu kada se u Bosni solidno zivelo I koja je tada bila Jugoslavija u malom mentalno zdravih ljudi. Drugi sa strane su tu srecu pokvarili, a i domaci politicari su svakako dali svoj doprinos nesreci.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA