Martina je balkanska seks-bomba i naučnica: Radi kao inženjer i foto-model, izumela je pametne cipele, njena krajnja destinacija je NASA (FOTO)

Martina Dimoska izgleda ko avion, a nju interesuju rakete. Kada prolazi ulicom, za ovom dvadesetdvogodišnjom devojkom se okreće i mlado i staro, ali niko ne može ni da pretpostavi da se iza spoljašnjosti ove seks-bombe krije jedan od najboljih studenata završene godine inženjerstva materijala i nanotehnologije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Skoplju, uspešan inovator, dobitnik značajnih nagrada na polju nauke i najmlađi mentor u američkoj vasionskoj agenciji NASA.

Preporučujemo

SRBIN kojeg zovu NOVI NIKOLA TESLA opet napravio nešto o čemu priča cela SRBIJA! (FOTO)

Za Martinu Dimosku, poznatiju kao Marta Deviliš, koja dolazi iz Kičeva, kasabe na zapadu Makedonije, javnost je čula pre dve godine kada je sve osvojila svojim atraktivnim fotografijama kao alternativni foto-model, a proslavila se prošle godine, kada je sa timom studenata, mladih naučnika, izumela „pametne cipele“ kojima se mogu puniti mobilni telefoni.

- Reč je, zapravo, o ulošcima za cipele koji generišu električnu energiju koja može da se uskališti i čuva u bateriji. Prilikom izrade „pametnih cipela“ koristili smo specijalni piezoelektrični materijal koji producira energiju prilikom pritiska. To znači da energija koja se stvara prilikom hodanja može da se skladira u baterije iz koje se mogu puniti različiti aparati, objašnjava Martina Dimoska.

U izradi „pametnih cipela“ njoj su pomagali studenti sa različitih fakulteta - Nikolčo Gošev, koji je izradio veb-stranicu za patent, Aleksandar Lazovski je bio zadužen za marketing i menadžment, a Loreta Todorovska za planiranje troškova.

„Pametne cipele“ prvi je probao maratonac Kokan Ajanovski, koji je trčeći na pokretnoj traci uspeo da napuni svoj tablet. Prilikom njihove izrade mladi inovatori su koristili udobne ortopedski oblikovane materijale koji sprečavaju znojenje noge, a ujedno su otporni na vodu i vatru.

Foto: D. Joksić

- Uložak za jednu cipelu puni bateriju za telefon od 4 do 6 časova, u zavisnosti od fizičke aktivnosti onoga ko je koristi, a sa oba uloška mogu se napuniti dva uređaja. Ulošci se mogu koristiti u svim vrstama cipela, pa i onima sa štiklama. Međutim, jedna stvar je još važnija. Negde u svetu još uvek ima dece koji idu peške do škole, a kod kuće nemaju struju. Možda će ulošci i njima pomoći jer će hodajući stvoriti energiju za makar jednu sijalicu u kući da mogu napisati bar domaći zadatak, kaže Dimoska.

Tim mladih inovatora je razmišljao i komercijalno, ali još ne može da se odluči šta će sa njima, jer su raštrkani po svetu.

Foto: Privatna arhiva

- Bilo je dosta ponuda od velikih kompanija da počnu da ih proizvode, ali tu je ta dilema - da li da prodamo inovaciju, ili da nastavimo da je još razvijamo, pa je cela strvar u neku ruku u mirovanju, kaže mlada naučnica.

Dimoskoj ovo nije prva inovacija. Imala ih je dosta na polju naučnih radova i istraživanju.

Foto: Privatna arhiva

- Poslednja inovacija mi je u Americi sa njihovim timom gde smo patentirali jednu napravu za skladiranje malih elemenata koji se proizvode u jednoj tamošnjoj fabrici koja proizvodi i burgije. Ta naprava služi i za skladiranje i lakše ispitivanje, jer tamošnji zaposleni imaju veliki problem sa skaldištenjem elemenata i njihovim preokretanjima da bi ih ispitali sa svih strana. Sa ovom napravom se mogu ispitivati sa svih strana. Veoma je lagana, nema nikakvu mehaniku, osim jednog šarafa koji pričvršćava ceo taj mehanizam od tri ploče. To smo uradili na univerzitetu u Kentu, Ohajo, kaže Dimoska.

Foto: Privatna arhiva

Sebe opisuje kao radoznalu, kao čoveka koji voli da istražuje, da stvara inovacije, volonterski pomaže društu na humanom, socijalnom ili planu nauke.

- Za nauku, areronautiku, vasionsku i nanotehnologiju sam se zaintersovalo još kao devojčica, jer mi je otac “gejmer” i futurist. Sa njim sam još od šeste godine počela da igram neke strategijske igre na kompjuteru ili da gledamo futurističke i naučno-fantastične filmove. Pošto se moj otac interesuje za tehnologiju i inovacije, “pelcer” je sa njega prešao na mene, pa sam i sama počela da istržujem, kaže Dimoska.

Foto: Privatna arhiva

Kao mala igrala se sa dečacima, sa autićima, a imala je i puno lutkica i “Barbika” koje su do danas ostale neotpakovane.

- Detinjstvo mi je bilo izazovno jer sam još kao mala bila dobro vaspitana, odrasla sam u porodici gde se znalo šta je radna ektika, navika i odgovornost. Sve vreme sam pomagala roditeljima u kući, a pamtim da sam još kao mala, u trećem-četvrtom razredu, htela da plaćam račune u banci da bi na sebe preuzela veće obaveze i pomogla roditeljima, kaže Dimoska.

Gimnaziju je završila u Kičevu. Sada je četvrta godina Tehnološko-metalurškog fakulteta u Skoplju, a ima još dve značajne diplome. Jedna je iz mehanike, robotike i ugrađenih sistema akademije “Njumens biznis-akcelerator”, i diplomu aeronautičkog inženjerstva na univerzitetu “Kent Stejt” u Ohaju, SAD. Ona je i najmlađi mentor NASA, a imala je priliku da stane i pored prave rakete “Skajleb 2 apolo komand modul” sa kojom je Nil Armstrong sleteo na Mesec 1973. godine.

Foto: Privatna arhiva

Ona kaže da se najviše pronalazi u aeronautici, vasionskoj tehnologiji i inžinjeringu, a ove godine će posećivati letnju školu CERN u Ženevi.

- Praksa u CERN-u će mi omogućiti da se nadgradim na polju sistemskog inženjerstva paralelno sa inženjerstvom materijala i nanotehnologije, što mi je ustvari i struka. Da budeš uključen u najveći svetski eksperiment i učiš od dokazanih eksperata je nešto što sa nestrpljenjem očekujem, veli Martina, koja svoju budućnost vidi u nekoj od kompanija u Makedoniji.

Pod imenom Marta Deviliš, u makedonskoj javnosti je postala poznata kao alternativni foto model. Time je počela da se bavi pre dve godine, i to pasivno.

- Pošto volim fotografiju i sama slikam, u kino klubu u Kičevu, u kome članujem, nije bilo devojaka spremnih da se slikaju. One su sramežljive i bojale su se kako će to biti prihvaćeno u maloj sredini. Ja sam stala pred foto-aparat, ali pod uslovim da pokažem svoj alternativni stil. I tako je počelo, pa sam na kraju odabrala i svoje umetičko ime - Marta Deviliš. Moje ime Martina sam skratila u Marta, jer me tako svi zovu, a “prezime” Develiš potiče iz kluba Mančester Junajted zato što sam u četvrtom razredu strastveno navijala za njih. Fanovi Mančester Junajteda su poznati kao “red devil”, a kao malu su me zbog toga nazivali “deviliš”, i tako sam postala Marta Deviliš, veli Martina.

Foto: Privatna arhiva

Njene fotografije su se nalazile na naslovnim strana uglednih časopisa, a pored umetničkog ekspresionizma kroz fotografiju, ona umetnost stvara i preko šminke, frizure i zanimljivih koncepata. Oduševljava se pinap devojkama i njihovim oblinama, ali i glamurom holivudskih diva iz prošlog veka. Zaljubljena je u viktorijansku eru, a njen stil zavisi od trenutnog raspoloženja.

Poziranje pred fotoaparatima joj je samo hobi, a prioritet studije i nauka. Iako je rastrgnuta na sve strane, kaže, vremena za ljubav uvek ima dovoljno.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Foto: Facebook

Foto: Facebook

(D.J.)