Srce najveće ljubavi Ane Karenjine u srpskom manastiru: Grof Vronski minut pred smrt tražio da tako bude
Čuveni pukovnik ruske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski, koji je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina”, ostavio je svoje srce u jednom manastiru u Srbiji. Bukvalno.
Tokom priprema Srbije za rat, kao izaslanik ruskog cara Aleksandra II, Rajevski je 1867. u više navrata boravio u izviđačkoj misiji obilaska putnih pravaca prema Bosni, poprišta budućeg rata, a o svojim zapažanjima obaveštavao je vlast u Srbiji i vladu Rusije.
Život Nikolaja Rajevskog okončao se pogibijom u bici sa Turcima 20. avgusta 1876. kod sela Gornji Adrovac, nedaleko od Aleksinca.
Prema legendi, samo nekoliko minuta pre pogibije Rajevski je ručao, pio vino i polazeći na položaj rekao: "Ako poginem, srce mi ostavite u Srbiji, a telo prenesite u Rusiju". I želja mu je ispunjena. Njegovo srce nalazi se u porti manastira Sveti Roman u Đunisu, u blizini Kruševca, a njegovo telo je sahranjeno u porodičnoj grobnici u Ukrajini.
Rajevski je nosilac ruskih i srpskih odlikovanja (Takovski krst). Bio je unuk proslavljenog generala Nikolaja Rajevskog, heroja Otadžbinskog rata 1812. godine (protiv Napoleona, a njegov legendarni ratnički podvig ovekovečio je Lav Tolstoj u romanu "Rat i mir"), po kome je i dobio ime.
Nikolaj je, još kao mlad oficir, bio upućen u specijalnu misiju na Balkan i u Srbiju. U Srbiju je dolazio u dva navrata, pri čemu je 1876. godine sa sobom doveo priličan broj ruskih dobrovoljaca (3000-5000).
Prvu bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu. Ipak, odlučujuća bitka za Adrovac bila je i kobna za pukovnika Rajevskog. Svega 16 dana bilo je dovoljno da se upiše u istoriju Srbije.
Njegovo telo sahranjeno je u porti manastira Svetog Romana u Đunisu, a odatle je posle nekoliko dana preneto u Beograd. Petog septembra ispraćeno je uz velike počasti za Rusiju, posle opela u Sabornoj crkvi kome je prisustvovao kralj Milan. Srce je, ipak, ostalo u Srbiji.
Tolstojev roman "Ana Karenjina" je priča o oficiru koji, posle nesrećne ljubavi odlazi u Srbiju, da potraži novi smisao života. Na kraju romana "Ana Karenjina", veliki pisac je svog junaka poslao u Srpsko-turski rat, ali se ne govori dalje šta se s njim dogodilo.
(Telegraf.rs/Meettheserbs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pravda
Iposle kazete da nam rusi nikad nisu pomagali...
Podelite komentar
Uroš d'dorf
Tamo je BOG predivan manastir!obavezno ga posetiti!
Podelite komentar