Sin ubice Srđana Aleksića: Žao mi je zbog svega, to je bilo ludo vreme. Srđanov otac nam nikad nije ništa ružno rekao (FOTO) (VIDEO)
Pre 24 godine braneći prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića, od četvorice vojnika Vojske Republike Srpske, Srđan Aleksić podlegao je povredama koje je zadobio šest dana ranije. Tugu i bol njegovog oca vreme nije umanjilo i on se trudi da Srđanova požrtvovanost nikada ne bude zaboravljena. Jedan od osumnjičenih za ubistvo, Savo Redžo, poginuo je na ratištu u Trebinju. Njegov sin Snežan poručuje da mu je žao zbog svega što se dogodilo.
Smatra da je to bilo neko ludo vreme i da se neki događaji očigledno nisu mogli izbeći.
Kada je Srđan stradao on i njegov brat blizanac su imali manje od sedam godina, pa nisu ni znali šta se dogodilo.
- Kao srednjoškolci brat i ja smo 2003. godine bili u manastiru Tvrdoš kod Trebinja. Rade Aleksić je gradio fontanu ispred crkve i mi smo pomagali. Obraćao se mom bratu i meni kao i svima drugima i ni u jednom trenutku nismo pomislili da je to otac Srđana Aleksića - rekao je Snežan za "Blic" 2016. godine.
On kaže da je saznao ko je Srđov otac nekoliko godina posle, dok je studirao u Beogradu.
- Gledao sam film „Srđo“ i tada sam shvatio da je Rade Aleksić čovek sa kojim smo radili u manastiru Tvrdoš. U jednom trenutku je on rekao da nas poznaje ne govoreći ništa loše o nama, niti o našem pokojnom ocu - objašnjava Snežan.
Kad se vratio u Trebinje sa studija, Snežan se susretao sa Radom, a sada povremeno posećuje i njegov ugostiteljski objekat u centru grada.
- Ovo je mali grad i svi se znamo. Ponekad se pozdravimo na ulici, a u kafanu idem kao i u sve druge objekte. Nikada nisam dobio bilo kakvu primedbu od tog čoveka, ali do sada nismo nikada ni razgovarali - kaže Snežan.
On priča da je povremeno bilo nekih provokacije od pojedinaca u Trebinju, ali da Srđov otac nikada nije pokazao bilo šta što bi povredilo njega ili njegovog brata blizanca.
Rade šeta ulicama Trebinja i priča o vrlinama svog sina, preplavljen osećanjima bola, tuge ali i ponosa. Izdigao se, kaže, iznad tog vremena i nasilju se suprotstavio ljubavlju i humanošću.
- 24 godine, danas bi njegovo dete moglo da ima 24 godine, moje unuče. To je nešto što potera suzu na oko, ali kad posmatram koliko je naroda prihvatilo Srđana, nije to poštovanje, ja to posmatram da Srđana smatraju kao nešto svoje - kaže Rade Aleksić, Srđanov otac.
Upravo takvim ga možda i najviše smatra Alen Glavović kojem je Srđan usred ratnog ludila na trebinjskoj pijaci, Trgu slobode, spasio život. Danas živi u Švedskoj, ali to mu nije prepreka da svake godine obiđe Srđanovog oca i ode na groblje, prenosi N1 Sarajevo.
- Najgore je što je on poginuo, a ja sam živ. Moram da se borim sa tim i da idem dalje, ali ipak najgore je njegovom ocu koji se bori sa tim. Ali ja dođem i posetim grob i to mi je dužnost dok sam živ - ističe Alen Glavović.
Srđan je posthumno odlikovan i brojnim priznanjima, ali ne i u rodnom Trebinju. Srđanovo ime nose ulice u Sarajevu, Beogradu, Pančevu, Podgorici i prolaz u Novom Sadu. Ipak, ulicu i spomenik još uvek nema u rodnom gradu. A da li će neka ulica nositi ime Srđana Aleksića i podsećati na civilizacijski čin mladića koji je stradao braneći prijatelja, odlučiće gradska vlast.
Otac Rade je ipak zadovoljan što uspomena na Srđanovo delo ostaje, iako prolazi vreme. Pod pojmom Srđan, kaže, želeo bi da se vode razgovori o čoveku, i da priča o herojskom delu njegovog sina nastavi da oplemenjuje duše mnogih ljudi.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Saša
Kamo sreće da je bilo još takvih heroja, a ne kao Mladić, Arkan itd. Svaka čast majci i ocu što ga tako vaspitaše, da je bar imao sreće da se i sam spasi od zlikovaca, i da bude živ i zdrav svojim roditeljima, ali dobro ne traje i ne živi dugo, zlo je dugotrajnije, na žalost.
Podelite komentar
Cika Velja
Neka komentar za ovo bude prazan list papira?!?! Prazan zato da se zamislimo i upitamo sta na taj prazan list napisati a da ne bude samo bleda senka tuge,jada i boli!!!
Podelite komentar
Vojvodina
Slava srdjanu svi mladi ljudi bi trebalo da cuju pricu i da razmisle da je rat najvece zlo a da je najlakse biti djubre a najteze biti covek MALO JE OVAKVIH HEROJA KAO SRDJO HEKA MU JE VECNA SLAVA I HVALA PAMTICE TE SVI PLEMENITI SRBI OSTAVIO SI NAM DOMACI ZADATAK O COJSTVU KOJE SMO NAZALOST IZGUBILI!!!
Podelite komentar