Ovo je odgovor analitičaru koji je razbesneo Balkan: Bosna je na rubu usijanja, neki bi da reše to aspirinom, drugi amputacijom

Timoti Les čije su kolumne za Strane afere (Foreign Affairs) i Balkan Insajt (Balkan Insight) o situaciji na području Balkana privukla mnogo pažnje od strane regionalnih medija nastavlja da izaziva burne reakcije.

Preporučujemo

Deluje da je na Balkanu mirno, ali ispod se događaju tektonske promene: Ovaj analitičar tvrdi da su države propale, a ovo su uzroci

Podsetimo se da je Les direktor agencije "Nova Evropa", koja se bavi procenom političkog razvitka, diplomata i kreator politike u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije.

Između ostalog vodio je britanski konzulat u Banjaluci, Odsek za institucije EU, služio je i kao politički advokat britanske ambasade za Balkan i bivši Sovjetski Savez pri agenciji Dan i Bradstrit. Studirao je politikologiju na Školi slavenskih i istočnoevropskih studija u Londonu, kao i Međunarodne odnose na fakultetu u Kembridžu.

U nastavku je reakcija na Lesove kolumne od strane Markusa Tanera, britanskog pisca, kolumniste i novinara Gardiana, koji se specijalizovao za pisanje o istočnoj i srednjoj Evropi, te i području Balkana.

- Najveći broj komentara na članak Timotija Lesa o prekrajanju granica Balkana bio je neprijateljski, optužujućeg tona. U tim komentarima Lesa su napadali zbog potpirivanja nacionalističkih strasti. Podsetimo se, on je u članku zagovarao tezu o tome da su multietničke države Balkana propale i da bi trebalo da promene granice kako bi se stvorile etnički homogenije države. One bi trebalo da su stabilnije prema Lesu.

Timothy Less, the Director of Nova Europa, analyses the prospects for the new Croatian government in... https://t.co/2RWlBbtnqZ

— NovaEuropa (@NovaEuropa_) January 6, 2016

Les smatra da multietničke države mogu da funkcionišu, samo ne na Balkanu. Ove reči su u suprotnosti s modernom zapadnom mišlju, koja smatra da je "raznolikost" ideal kojim treba težiti. Većina zapadnih političara protivnike multienticiteta jednostavno naziva rasistima. Senka nacističke etničke super - države nadvila se nad celu debatu o etnicitetu.

Ipak, samo zato što je od njegove dijagnoze ljudima neugodno, ne znači da je odmah treba odbaciti. Teško je ignorisati činjenicu da su Bošnjaci uporno iznova glasali za iste nacionalističke stranke, a ne za njihove multientičke alternative. Možda je vreme da se prihvati da su to politike i političari koje Bošnjaci žele.

Les je razbesneo zapadne liberale, ali jedina razlika između njega i njegovih kritičara je to što bi oni problem Bosne rešavali (metaforičkim) aspirinom, dok on želi radikalni operativni zahvat, pa čak i amputaciju.

Bosna nije propala država, ima bolju ekonomiju nego politiku. Predviđena stopa rasta je iznad proseka EU. Turizam je odličan, a zločin u padu. Bosna celom regionu čini uslugu time što razdvaja Srbiju i Hrvatsku. Prekrajanje njenih granica šokiralo bi Evropu. Poslednji put kada su stvarane nove granice u Evropi bilo je 1922. godine, osnivanjem Slobodne Irske Države. Poslednja promena dogodila se u istočnoj Evropi 1945. godine.

Moderne granice su nove, ali odgovaraju starima. Granica moderne Latvije tako odgovara granicama sovjetske Latvije.

Evropa se protivi prekrajanju granica iz etničkih razloga, zbog čega se i ruska aneksija Krima čini tako uvredljivom. Nezadovoljstvo Hrvata i Srba u Bosni tu će zemlju držati na rubu usijanja još godinama, ali čini se da će zasada to morati da pretrpi - zaključui je Taner.

Foto: Wikimedia, pixabay.com

(Telegraf.rs)