Latinica NIJE hrvatska. I iz jednog jakog razloga to više nikada ne bi trebalo da mislite!

U zvaničnoj upotrebi srpskog jezika postoje dva pisma: ćirilica i latinica. Sva dr­žav­na ak­ta i do­ku­men­ta mo­ra­ju biti napisana ćirilicom, ali to ne znači da ti­me la­ti­ni­ca ima manji značaj u našem jeziku.

Preporučujemo

DOKUMENT O ĆIRILICI KOJI HRVATSKA ŽELI DA SAKRIJE sada je "procureo" na internet! (FOTO)

U 19. veku Vuk Karadžić i Đuro Daničić za potrebe Srbije reformisali su i latinicu, koja je danas pored ćirilice drugo srpsko pismo.

Evo zašto je se nikako ne smemo odreći, niti je izbaciti iz naše tradicije i jezika:

Nametanje latinice i zabrana ćirilice od strane austrijske i ustaške okupacije u XX veku dovela je kod nas do uvreženog mišljenja da je latinica "strano","neprijateljsko" pismo, pa čak i da je to "hr­vat­ska la­ti­ni­ca", a da je jedino srpsko pismo ćirilica. Ova teza može biti prihvatljiva samo onome ko ne zna osnovnu istoriju svog maternjeg jezika.

Latinicu smo kao pismo dobili još u 19. veku. Sa­da­šnja la­ti­ni­ca ko­ju ko­ri­sti­mo na­sta­la je re­for­ma­ma Vu­ka Ka­ra­dži­ća i Đu­ra Da­ni­či­ća, a prvobitna latinica 〈nastala između 5. i 6. veka p. n. e.〉 i ćirilica 〈nastala u 9. veku n. e.〉 imaju zajedničke korene u grčkom alfabetu iz kojeg su preuzele mnoge grafeme.

Foto: Foter/Walt Stoneburner

Uzimanjem grafema po ugledu na grčka i glagoljska slova stvorena je ćirilica, kao jednostavnije pismo koje je potpuno potisnulo stariju glagoljicu iz svih slovenskih zemalja. Tako se i prvobitna latinica 〈pismo starih Rimljana〉 razvijala i posredstvom mnogih evropskih naroda menjala i prilagođavala, da bi se danas njome služili mnogi slovenski i evropski narodi, porenosi "Opanak.rs".

Tako je latinica dospela i na naše govorno područje, a tvrdnja da je latinica koju koristimo u Srbiji hrvatsko pismo potpuno je netačna i sa istorijske i sa lingvističke strane. Evo i zašto.

Foto: sxc.hu/kristja

Kako je Bečkim književnim dogovorom 1850. doneta odluka da svi Južni Sloveni treba da imaju jedan književni jezik, latinica je postala češća u upotrebi i kod Srba; najviše kod Srba u Ugarskoj, dok su Srbi pod Turcima i dalje najviše koristili ćirilicu.

Reformu latinice pokušao je Ljudevit Gaj kod Hrvata, još 1830. i oni danas priznaju njegovu reformu jezika. Međutim, Gaj nije uopšte predvideo slovo za glas ć, jer on kao rođeni kajkavac nije ga razlikovao od č, a nije predvideo ni slovo za glas dž koje takođe nije uočavao. Slovo đ obeležavalo se čak sa dve varijante: dj i gj.

Naš Đuro Daničić je, posle Gaja, umesto grafema dj i gj uveo slovo đ 1880. i koje danas i Hrvati koriste.

(Telegraf.rs)