Prekinite da grickate, šuškate, telefonirate i kašljete u pozorištu: Beograđanin održao lekciju koja će mnoge zaboleti

Da Srbima i dalje nedostaje pozorišna kultura, pokazuje i rasprava kojoj smo prisustvovali na jednoj pozorišnoj predstavi. Čak i u prvim redovima pozorišne sale može se čuti šuštanje kesica od grickalica, zvuk mobilnog telefona, mljackanje, glasno smejanje i nepotrebni dijalozi. Jednom studentu je pukao film i odlučio je da stane na kraj ovim stvarima.

Preporučujemo

Do sada neviđeno na našim prostorima: Srpski Romeo i Julija u "Seoskoj kafani"! (FOTO)

Najveći problem u pozorištima u Beogradu je nekultura publike koja remeti kako glumce i njihovu koncentraciju, tako i drugu publiku, koja je primorana da trpi sve to.

Potrebno je ostaviti svoje probleme, brige i obaveze van sale, ali to, nažalost, niko ne radi.

Telefon se redovno koristi i to je ono što najviše iritira Marka Burkića (23) ,studenta mašinskog fakulteta, koji je ušao u raspravu sa gospođom koja se u pozorištu javila na telefon.

Gospođi u pozorištu je tri puta zvonio telefon. Primeti se svaki put kad neko upali telefon jer zasvetli lice u mraku. Ona je bez pardona odgovorila na poziv kao da je negde na ulici a ne u pozorištu.

Nele Karajlić je car! Pravi predstavu o Nikoli Tesli i FBI, koji je uhodio velikog naučnika

Pozorište ima taj živi kontakt između gledalaca i glumaca, pa bi bilo poželjno poštovati kulturu ponašanja u pozorištu.

- Ako već iz svog studentskog budžeta uspem da izdvojim novac da bih platio pozorišnu kartu, onda želim i da pogledam tu istu predstavu na miru. Ovde treba da dolaziš prvenstveno kad si zdrav i odmoran. Konstantno kijanje i šmrckanje zna da iziritira ostalu publiku - reka je Marko Burkić.

Foto: Promo

Zaposleni u pozorištu takođe dolaze u nezgodnu situaciju jer pokušavaju izbalansirati između nervoze, nestrpljenja i profesionalnog ponašanja.

- Zbog onih koji kasne na predstavu, svi moramo da se pomeramo i samim tim pravimo gužvu u pozorištu. Svi oni koji kasne, moraju znati da će nekome u tom trenutku to jako zasmetati. Glumci osete i vide da neko ulazi posle pet minuta i pomera ljude da bi seo. To nije mesto gde bi trebalo da se osete žurba, nagli pokreti i neprijatnost - dodao je Marko.

Komentarisanje same predstave predstavlja takođe jedan veliki problem jer svako ima način na koji shvata predstavu i nije lepo da ti neko na taj način prekine tok misli.

- Mene nervira kad neko jede kokice pored mene u pozorištu. Odvlači mi pažnju i to me izluđuje. Možete da me nazovete kulturnim fašistom ali smatram da sam u pravu. Jedite pre predstave, nije kulturno jesti dok traje predstava - rekla nam je Nataša, koja redovno posećuje pozorište.

Nekultura ljudi koji dolaze na predstavu počinje na samom dolasku u pozorište, gde se ljudi uvek guraju kao da još nismo izašli iz redova za hleb. Opravdavamo to guranje samo ako je u pitanju velika potreba za kulturom, kao što je bila devedesetih potreba za hranom.

Prisustvovali smo predstavi gde je gospođa iz publike tražila od partnera sa kojim je došla da je češka, što je on i uradio. A devojke koje se šminkaju u toku predstave su postale svakodnevnica.

- Ljudima je danas teško da odvoje i novac i vreme za pozorište i onda kada sebi priušte to zadovoljstvo ne žele da ih bilo ko ometa. Poštujte glumce i publiku - dodao je Marko Burkić.

Kad ste poslednji put bili u pozorištu?

(K.Bezbradica)