Deluje da je na Balkanu mirno, ali ispod se događaju tektonske promene: Ovaj analitičar tvrdi da su države propale, a ovo su uzroci

Timoti Les, čija je nedavna kolumna za ugledni "Forejn Afers" o situaciji na području Balkana privukla mnogo pažnje od strane regionalnih medija, ponovno je analizirao situaciju u ovoj regiji, piše Indeks.hr.

Preporučujemo

Ameri će saditi vrbe za Srbe, Rusi će klati Hrvate za salate: Novi šamar Vedrane Rudan Balkanu

Njegova nova analiza, objavljena na "Balkan Insajtu" pod naslovom "Multietničke države na Balkanu su propale", govori o tome da je politička realnost na Balkanu daleko od blistavog i organskog multikulturalizma.

- Ta je regija jedna od najnestabilnijih u Evropi - tamo podeljene multietničke države postoje u stanju stalnog sukoba te su potrebne stotine pripadnika mirovnih snaga kako bi sprečile povratak nasilja - piše on.

Ovaj problem po njemu ima dva uzroka. Prvi je da manjinsko stanovništvo ne želi da živi u tuđoj državi ako to znači da će biti građani drugog reda. Drugi je da većinske populacije ne žele da manjine dobiju zemlju na kojoj žive, jer pripada njima.

Printskrin: Google Maps

Nova era na Balkanu

- Tokom poslednje dve decenije manjine nisu imale izbora nego su morale da prihvate takvo stanje, na insistiranje Zapada, koji je stavio veto na bilo kakve planove političkih promena. Ovo poglavlje u istoriji Balkana primiče se svom kraju. Evropljani su izgubljeni zbog političke krize u Evropskoj uniji, Amerikanci imaju prečih briga od Balkana. Rusija i Turska na tom prostoru pokušavaju progurati svoje planove - smatra Les.

On napominje da su nezadovoljne manjine počele da iskorišćavaju promene u geopolitici kako bi progurale odvajanja koja su oduvek smatrali jemstvima svoje sigurnosti i prava.

Dobar primer za to je prošli septembar kad su bosanski Srbi referendumom direktno izazvali Dejtonski sporazum, a njihov vođa Milorad Dodik preti novim referendumom ove godine. Ako se stvari nastave ovako, sledeće decenije bi Republika Srpska mogla da prekine veze s ostatkom Bosne.

- Ostale manjine sad vuku slične poteze kako bi se odvojile od političkih središta. Kosovski Srbi prete osnivanjem Saveza srpskih opština, bosanski Hrvati pooštravaju zahteve za trećim entitetom. Albanci u Makedoniji odbijaju sudelovanje u vladi ako im se ne popusti. Postoji rizik od sloma političkih dogovora koji su dosad te zemlje držali na okupu - stoji u analizi.

Foto: Flickr/snowshot, Wikipedia/Đorđe Andrejević-Kun

Kolinda "popljuvala" Tita, tvrdi da je Jugoslavija bila utopija

Šta uraditi po tom pitanju?

- Prvi je korak taj da ljude treba osvestiti o tome šta se događa, posebno one koji su posvećeni miru u regiji. Nakon toga potrebno je razmotriti opcije, a na raspolaganju su četiri - objašnjava ovaj analitičar.

Prvo treba nastaviti sa generacijskom reformom i demokratizacijom. Na prvi pogled to je hvale vredan pristup, ali ima svojih problema. Nakon 20 godina pokušavanja nema rezultata, a politička atmosfera u regiji je i dalje otrovna, a nacionalne grupe su sve više podeljene. Takođe, vremena ponestaje.

Druga je opcija da Zapad ponudi manjinama neke nove podsticaje da zadrže politički status kvo. Ovo bi bio idealni ishod jer bi na miran način neutralizovao pretnju separatizma.

Treća je opcija da se manjine prisile na ostanak, bilo pretnjama sankcijama ili nekom drugom vrstom kazne. Naravno, većinskim grupama ne bi se smelo dozvoliti da nasilno pritisnu neposlušne manjine.

To nas dovodi do četvrte opcije. Ako se dogovor ne može postići, onda bi u interesu mira većinske grupe morale prihvatiti neku novu teritorijalnu podelu za svoje manjine. Glavno je pitanje koliko daleko bi ovo moralo ići. Ideal je da se manjina i većina dogovore na način koji bi očuvao državu i zadovoljio primarne zahteve manjinske skupine.

Foto-ilustracija: Tanjug/Sava Radovanović

Korupcija, nasilje i uništeno poverenje

- Presedan iz regije govori nam da bi delovala samo čvrsta međunarodna granica.

Balkanu nedostaju najosnovniji elementi funkcionisanja multietničnosti. Slaba tradicija ustavnog liberalizma znači da manjine nemaju poverenja u institucije. Istorija nasilja i zverstava među nacionalnim grupama uništila je poverenje među njima. Endemska korupcija i rašireno siromaštvo ljude drže na rubu.

Zaključak je da bi optimalno rešenje bio prelazak na nacionalne države utemeljene na principu da bi političke granice što više trebale odgovarati demografskoj stvarnosti. Većina stanovnika u nacionalnoj državi trebalo bi da pripada jedinstvenoj političkoj zajednici, a ranjive grupe bi trebale da žive u relativnoj sigurnosti unutar međunarodno priznatih granica - piše Les.

Po njemu to nije nemoguć cilj. Mnoge regionalne države su uspešno dokazale da u njima mogu živeti manje grupe, iz jednostavnog razloga jer ne predstavljaju pretnju teritorijalnom integritetu ili državnom identitetu.

Najbolja bi varijanta bila postepen pristup, koji bi predvodila velika međunarodna koalicija, koja bi regiju usmerila prema željenom ishodu. Treba imati na umu da su se nezadovoljne manjine već počele udaljavati od država koje smatraju nelegitimnim, tako da pitanje nije kako te multi-etničke naterati da profunkcionišu. Pitanje je treba li se dopustiti da se regija raspadne bez kontrole, po volji lokalnih separatista, ili preuzeti kontrolu nad tim procesom i umanjiti rizik nasilne odmazde od strane većinske populacije.

Foto: Wikimedia, pixabay.com

Povratak separatizma

- Takođe, trebalo bi otvoreno reći da strah manjina ne proizlazi iz toga što su im mozak isprali nacionalističke vođe. To je podcenjivanje njihove inteligencije. Drugo, pogrešno je reći da manjine uživaju puna prava: samo manjine to mogu proceniti te nije dopustivo uskraćivati im prava zbog zločina počinjenih 1990-ih - stoji na kraju analize.

Les zaključuje da Balkan zasad možda jeste miran, ali putanja nije dobra, jer nije dobro da se pretvaramo da je sve u redu na površini, dok se ispod nas događaju tektonske promene. Problem separatizma se vraća u regiju te je moć trenutno na strani revizionista.

Les je inače direktor agencije "Nova Evropa", koja se bavi procenom političkog rizika u istočnoj Evropi. Uz to, Les je proveo deset godina radeći kao analitičar, diplomata i kreator politike u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije. Između ostalog, vodio je britanski konzulat u Banjaluci, Odeljenje za institucije EU, a služio je i kao politički zastupnik britanske ambasade u Skoplju. Les je i bivši profesor na predmetu Politike istočne Evrope na Univerzitetu Kent i bivši analitičar rizika za Balkan i bivši Sovjetski Savez pri agenciji "Dun i Bredstrit". Studirao je politologiju na Školi slovenskih i istočnoevropskih studija u Londonu kao i Međunarodne odnose na Univerzitetu Kembridž.

(Telegraf.rs)