Neizvesna sudbina Kolarčeve zadužbine potresla je Srbiju: Ali - ko je uopšte taj čovek, Ilija Kolarac?

  • 4

Prfethodnih dana veliki broj ljubitelja kulture pogodila je vest da je Zadužbina Ilije Kolarca na ivici opstanka i da joj preti zatvaranje. Ubrzo je stigao demanti, ali niko ne osporava da ustanova koja već 85 godina brine o kulturnom životu Beograđana pamti i bolje dane. Ipak, koliko znamo o životu čoveka koji je celu svoju imovinu zaveštao srpskom narodu i ostavio Beogradu najvažniju zadužbinu kulture?

SJAJNE VESTI IZ NAJSTARIJE BEOGRADSKE ZADUŽBINE: Kolarac se ne zatvara!

Šta će biti s Kolarčevom zadužbinom: Zaposleni tvrde da su uslovi za rad nemogući

Ilija Milosavljević, rođen je oko 1800. godine u selu Kolari pored Smedereva po kome je i dobio svoj čuveni nadimak.

Poticao je iz zanatlijske porodice. Otac mu je bio abadžija, a majka domaćica. Nakon propasti Prvog srpskog ustanka prešli su Dunav kako bi pobegli od Turaka, ali se mladi Kolarac ubrzo vratio u Beograd i počeo da radi za druge trgovce.

Tako je i upoznao svoju najveću ljubav, Sinđeliju, ćerku jednog beogradskog trgovca kojom se i oženio.

Pošto je otvorio prvi dućan preselio se u Pančevo. U narednim godinama razvijao je posao trgovine hranom i stokom. Poslujući u zemlji, ali i sa Austrougarskom veoma se obogatio.

Foto: A.Nalbantjan Foto: A.Nalbantjan

Nije mu mnogo trebalo da postane jedan od najvećih trgovaca hranom u Evropi toga vremena, ali nažalost to mu nije zagarantovalo sreću.

Ljubav Kolarčevog života - Sinđelija, umrla je 1855. godine, a pošto par nije imao dece, Kolarac i pored velikog bogatstva koje je imao ostaje sam.

Nakon ženine smrti seli se u Beograd i tu ostaje do svoje smrti.

Novi poslovi i bogatstvo koje je iz njih proisteklo omogućili su Kolarcu lagodan život i dali mu priliku da pomogne mnogima.

1861. ustanovio je Fond za pomaganje i nagrađivanje srpskih književnika koji 1875. godine prerasta u Književni fond. Do Prvog svetskog rata ovaj fond je izdao 120 knjiga.

Foto: Milena Đorđević Foto: Milena Đorđević

Kako nije imao dece Ilija Milosavljavić Kolarac je celokupnu imovinu zaveštao srpskom narodu.

Međutim, 1877. godine ovog velikog mecenu Vlada optužuje za veleizdaju zbog navodnog učešća u Topolskoj buni. Vojni sud bacio je Kolarca u tamnicu.

Bez obzira na to što ga je Knez Milan ubrzo pomilovao, zatvor je nepovratno narušio Kolarčevo zdravlje. Preminuo je samo godinu dana kasnije (1878. godine) u 78. godini života.

Zadužbina Ilije Kolarca počela da se zida 1929. godine. Tokom 1930. godine podignuta je velika koncertna dvorana sa oko 1200 mesta, tada najveća u Beogradu.

Zgrada Kolarčevog narodnog univerziteta završena je 1932. godine i proglašena je za spomenik kulture.

(Telegraf.rs)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Peki

    17. januar 2017 | 12:55

    Zavestao je imovinu, a sta je sa imovinom? Da nije mozda u Fondu za koji ne znamo ko ga je napinio i ko ga puni? Punjenje istog tek treba da se icekuje, jer idu izbori!

  • peacemaker

    17. januar 2017 | 12:22

    Zalosno! Stigli smo do cilja!!

  • stevan

    17. januar 2017 | 17:38

    Idite do Kolara pogledajte u sta se pretvorio spomenik coveku koji je sve ostavio drzavi,u obicno ruglo i rusevinu. komunisticki " heroji " su dobijali deset puta vece spomenike. A da ne pominjem da se jedini zivi naslednik te familije u zivotu namucio kao malo ko ceo zivot decko je proveo po domovima i hraniteljskim porodicama posto je posle smrti dede i babe koji su ga cuvali nakon oceve smrti ostao sam..

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA