Počinje panika među Hrvatima: Zbog izmena zakona traže alternativne načine kako bi platili manje poreze

Početkom 2017. godine u Hrvatskoj na snagu stupa 16 zakona kojima je regulisana poreska reforma, koja bi većini zaposlenih trebala da donese veće plate, ali i veće probleme sa porezima za preduzetnike.

Preporučujemo

Zbog ovih zločina Hrvati najčešće završavaju u zatvoru, a izlaze iz njega kao sasvim novi ljudi

Na snagu s početkom 2017. stupio je novi Zakon o porezu na dohodak kojim je kao novina uvedeno tzv. sintetičko oporezivanje dohotka od nesamostalnog rada, samostalne delatnosti i drugog dohotka. Na osnovu tog zakona, sav prihod ostvaren tokom jedne godine, npr. od plata i autorskih honorara, zbrajao bi se, pa bi se na tako utvrđeni godišnji dohodak plaćao porez po stopi od 24 posto na poreznu osnovicu do 210 hiljada kuna, a na deo iznad tog iznosa po stopi od 36 posto.

Pored toga što će morati da plaćaju združene godišnje poreze, preduzetnici će morati zdravstveno i penziono osiguranje da plaćaju i radnicima sa autorskim ugovorima, jer se ukidaju sve iznimke od plaćanja doprinosa. Ti bi se doprinosi ipak plaćali po upola nižim stopama - za penziono osiguranje temeljem generacijske solidarnosti po stopi od 10 posto, a za zdravstveno 7,5 posto.

Ove izmene zakona, koji na prvi pogled idu na ruku radnicima, najteže će pasti ugostiteljima. Shodno izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV), snižena stopa od 13 posto više se neće primenjivati, već će porez porasti za usluge u ugostiteljstvu i isporuci belog šećera, koji će se tako oporezivati uvećanom stopom od 25 posto.

Pored ovih iznema, menjaće se i Zakon o javnim nabavkama, lokalni porezi, porez na motorna vozila, Zakon o računovodstvu kao i mnogi drugi.

Zbog ovih izmena zakona, poslodavci i preduzetnici u Hrvatskoj u panici traže alternativne načine kako da izbednu poreska opretećenja, a posebno traže načine da svoje bankovne račune prebace u okolne zemlje.

Ono što posebno zabrinjava tamošnje biznismene je činjenica da će, shodno izmeni Opšteg poreskog zakona, banke na mesečnom ili kvartalnom nivou slati podatke o prometima svih računa građana i poslovnih subjekata Ministarstvu financija, čime će se oni dodatno pratiti u cilju onemogućavanja prevara, ali će se u isto vreme stvoriti osećaj špijunaže i zloupotrebe ličnih podataka klijeneta banaka.

(Telegraf.rs)