Dora već tri godine živi i radi u Irskoj, a sad je progovorila o onoj strani "života iz snova" o kojoj retko ko priča

Iskuvstvo upravo iz Irske.Ovde smo porodicno vec tri godine i jako smo zadovoljni sa mogucnostima. Stanarina jeste visoka i otprilike sa troskovima to je polovona prosecne plate, tako da ti ostane jos 1000e. Cene hrane, odece su kao i tu, ako ne i povoljnije tako da para ima dovoljno.Ako radi dvoje tu vec fino moze da se ustedi,a u slucaju porodice postoje dodatci koji su sasvim korektni.

Uvek je iskustvo lično, ali i uobičajeno. Retki su oni koji se zadovolje sto posto. Ja lično sam u Rusiji kao ing. radio 7 meseci, za platu od par hiljada dolara. Mogao sam da ostanem, ali me pojela nostalgija. Dve nedelje pred polazak kući sam toliko bio nervozan da bi ubio nekog. Sad krpim kraj sa krajem, ali u svojoj zemlji, sa svojom porodicom. I bolje je ovako.

A sta nas u Srbiji briga kako se Hrvati snalaze u belom svetu?!

Vjerujem da je bas tako.I moje iskustvo je slicno.Moglo bi se jos kojesta dodati kao ocekivanja porodice koja su zaista nerealna u odnosu na nasu zaradu,svi traze pomoc I misle da mi ne zelimo da im pomognemo.Istina je da se ne moze.

Ja sam sa ovom Dorom u Torontu konobarisao...Cura je 87 god a jos ne zna sta ce od zivota...Cure je skroz u svom svjetu(inace novinarka po struci)...U tom restoranu su radili cetvoro hrvata,jedan makedonac i ja srbin...

Nisam razumeo, da li se vraca doma ili samo kuka? Izabrala si sad cuti i radi. Ko zna kako bi ti bilo da si ostala, mozda bi se udala za mafijasa punog kao brod gde bi te u nekoj sacekusi izbusili "dugim devetkama slucajno". Uvek moze crnje!

Sve je bas tako ....

Ma Doro, budi tamo i ne osvrci se vise

Bravo za pricu ....