U Dunavu vreba ubica duge brade: Kemdža je nizak i snažan, i danju i noću davi ljude čim zagaze u reku

Od najstarijih vremena Dunav je za narode u njegovom priobalju bio izvor života i egzistencije, i zato je u narodnim verovanjima predstavljan kao živo biće. O Dunavu su ispredane priče o postojanju različitih mitskih vodenih bića: vila, vodenih duhova, zmajeva, i mnogih drugih.

Preporučujemo

NAJVEĆA TRAGEDIJA JUGOSLOVENSKOG POMORSTVA: S broda "Dunav" stigla je zadnja poruka, a onda je nestao zauvek

RENATO GRBIĆ, LEGENDA BEOGRADA: Spasao 29 ljudi iz Dunava, a sada je dobio i nagradu za "muškarca godine"

Vodena vila, vulva na vlaškom je u predanjima ovog kraja mitsko biće zmijolikog izgleda koje je moglo da leti.

Priče starijih, posebno zemljoradnika, vinogradara i baštovana, govore da je ona bila zaštitnica ovog kraja od elementranih nepogoda, oluje, grada, jakih kiša.

Živela je u dubinama Dunava kod Grebena, a izlazila je samo kada je sa zapada ili severozapada u pravcu donjomilanovačke kotline i polja dolazila neka nepogoda. Tada bi vila uzletela "nebu pod oblake" i hvatala se u koštac sa nebeskim silama, razbijajući silinu oblaka, razdvajajući i šaljući ih u rumunska i brda na srpskoj strani Dunava.

Uz molitvu Bogu, domaćin bi u baštu, njivu ili vinograd postavljao posudu sa mlekom i sekiru kako bi odbrana polja bila uspešnija, a vila crpila snagu za borbu.

Vodeni duh ili Kemdža u verovanju naroda đerdapskog priobalja je čovečuljak đavolskog izgleda, sa dugom, belom bradom neverovatne snage.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Živeo je u dunavskim virovima i čevrntijama i iz vode je izlazio samo noću.

Tokom dana, naročito u letnjim mesecima i izrazito u julu, svoje žrtve je vrebao u vreme kupanja ako neko ispadne iz čamca ili broda kako bi ih udavio.

Zato su roditelji zabranjivali deci da se u julu kupaju u Dunavu. Smatralo se, takođe, da nije dobro da alas ili druga osoba spava u čamcu ili kraj obale, već da to čini što dalje od vode.

(Telegraf.rs)