Poslednji šef jugoslovenske diplomatije: Amerikanci nisu smeli tako grubo da ruše Gadafija, biće ovo godina najvećih iskušenja

Ova 2017. godina biće godina najvećih iskušenja u 21. veku, najvažniji će biti odnosi SAD, Rusije i Kine, a nejasno je da li će te dve zemlje uspostaviti saradnju ili će produbiti nepoverenje, ocenio je poslednji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Budimir Lončar za hrvatski "Novi list".

Preporučujemo

DIPLOMATSKA UVREDA? Holandski parlamentarac odbio da se rukuje sa Netanjahuom (FOTO) (VIDEO)

U intervjuu, Lončar navodi da su odnosi Amerike, Kine i Rusije posebno bitni za situaciju na Bliskom istoku.

On kao jedino rešenje vidi da sirijski predsednik Bašar al-Asad ostane na vlasti ocenjujući da su ruski predsednik Vladimir Putin i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp "proizvodi situacije".

Prema njegovim rečima, SAD nisu smele tako grubo da ruše Gadafija, a Irak je, kako je on to nazvao, "abortus" američke politike.

Foto: Guliver/Franco Origlia/Getty Images

- U EU dolaze četiri velika izazova, izbori u Francuskoj i Nemačkoj, kriza u Italiji i Bregzit. Sve što je kulminiralo u 2016, a kao posledica razvoja u poslednje dve decenije, mora se rasplesti. Sledi nam, dakle, godina početka raspleta - naveo je.

Lončar ocenjuje i da ukoliko liderka francuske desnicarske partije Nacionalni front Marin Le Pen pobedi na izborima u Francuskoj to dovesti do kraja EU.

Kako kaže, nekadašnji svet u kojem je on radio kao diplomata bio je jednostavniji jer su postojala dva pola.

Marin Le Pen. Foto: AP/Tanjug

- Velike sile SAD i SSSR kontrolisale su jedna drugu, a time i svet. Taj se sistem temeljio na ravnoteži straha, nuklearno oružje je bilo najveća opasnost, ali je istovremeno služilo i kao sredstvo odvraćanja, pa bi se moglo reći da je svet tada, koliko god se to činilo kontradiktornim, bio sigurniji - kaže.

Postojala je relativna stabilnost, tačno se znalo gde je Rubikon koji se ne sme preći, međutim i tada je bilo 100 unutrašnjih i 80 međunarodnih sukoba u kojima je poginulo 23 miliona ljudi, navodi on.

Na pitanje kakav je sadašnji svet odgovara da nakon kraja Hladnog rata svet više nije bio bipolaran nego unipolaran, na čelu s SAD, “koje, nažalost, nisu iskoristile šansu da svet povedu u dobrom smeru”.

Foto-Ilustracija: Google.com/maps, Tanjug/AP, Profimedia

- Napravili su grozne greške, naročito s izvozom demokratije, ratom u Iraku i lošom procenom Arapskog proleća. Rusija je polako stala na svoje noge i istakla želju da postane barem regionalna, ako već ne globalna sila. Danas je svet deideologizovan i multicentričan, pojavila se Kina, zatim Japan, Indija, Brazil, čak Iran. Prevladava pragmatičnost i savezništva zavise isključivo od interesa - dodaje.

On kaže i da se potpuno potvrđuje poznata Bizmarkova misao da nema trajnog prijateljstva nego samo trajnih interesa, jer kako se interesi menjaju tako se menjaju i savezništva.

Lončar ističe i da je jedna od stvari koja je obeležila 2016. godinu na međunarodnom planu to što je svetska ekonomija "konačno izašla iz recesije". Ipak, kako navodi, nezaposlenost je, osim u SAD, i dalje visoka - u evrozoni je 11 posto.

- Nezadovoljstvo srednje klase u modernim zapadnim društvima sve je izraženije, što se posebno pokazalo na američkim izborima i na referendumu o izlasku Velike Britanije iz EU. U politici su zadominirali populizam i demagogija, koji su bili oružje i Donalda Trampa i zagovornika Bregzita - navodi.

On ocenjuje i da se Rusija vratila na međunarodnu scenu, naročito preko rata u Siriji, da se geopolitička situacija još pogoršala, a da nepoverenje raste.

Foto: Tanjug/AP

- Tramp i Putin najavili su spremnost za nove odnose, pa i saradnju i partnerstvo u rešavanju ključnih svetskih problema, ali su obojica i naglasili potrebu jačanja vlastitih nuklearnih snaga. Godina završava s negativim bilansom, svet je u sve većem haosu - kaže.

Na konstataciju da je nekada bilo nezamislivo da građanski rat “u jednoj srazmerno nevažnoj zemlji kakva je Sirija može da ima toliki uticaj na svetsku politiku”, Lončar kaže da u sirijskom ratu učestvuju i SAD i Rusija, koje pod geslom borbe protiv terorizma faktički međusobno vode posredan rat.

- Pri čemu je Rusija tu doživela svoju vojnu reafirmaciju, a Amerika izgubila na prestižu - ocenjuje on.

Foto: Tanjug/AP

On je ocenio i da je terorizam koji je nastao posle Arapskog proleća specifičan po tome što “nema nikakve jasne ciljeve osim uništenja zapadnog sveta”.

Terorizam mora ujediniti najveće nuklearne sile - SAD, Rusiju i Kinu, a s tim u vezi je drugi svetski prioritet - nadzor nad nuklearnim oružjem, izjavio je Lončar.

Na pitanje gde se Evropa nalazi u mogućem svetlu dogovora Trampa i Putina, Lončar odgovara da je Evropa u vlastitoj krizi.

On kaže da je odluka nemačke kancelarke Angele Merkel o prihvatanju izbeglica bila “dobra, humana, ali se negativno odrazila na EU jer je deo članica protiv prihvatanja izbeglica, što je kontradiktornost.

Foto: Tanjug / AP

Osim toga, Lončar navodi da se Bregzit “može preživeti”, da će mnogo veće posledice toga biti na Velikoj Britaniji i da bi za EU bilo od toga mnogo gore da u Francuskoj na predstojećim predsedničkim izborima pobedi Marin Le Pen.

Ipak, Lončar kaže da nije izvesno da će ona da pobedi, ali to jeste opasnost koja visi iznad EU. Prema njegovim rečima, EU se mora promeniti i na spoljnom planu.

- Znači, 2017. je godina velikih izazova, a i mogućih pomaka u izlasku iz krize svetskog sastava, posebno liberalnog kapitalizma - zaključuje Loncar.

(Telegraf.rs/Tanjug)