Četrdeset godina od afere "Votergejt"

Petoro ljudi, koji su pokušavali da postave prislušne uređaje u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u hotelu Votergejt u Vašingtonu, uhapšeno je pre tačno četrdeset godina. Afera Votergejt jedan je od najvećih skandala u novijoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država, koji je doveo do jedine ostavke predsednika ove zemlje.

Niz događaja koji su obeležili aferu ''Votergejt'' doveli su do ostavke američkog predsednika Ričarda Niksona 9. avgusta 1974. godine.

Skandal je počeo hapšenjem petorice provalnika u kancelariji Demokratskog nacionalnog komiteta u hotelu Votergejt u Vašingtonu 17. juna 1972. godine. Istragu je započeo FBI, ali je ona kasnije prešla u nadležnost ''Votergejt komiteta'' koji je obrazovao Senat SAD. Istragom se ispostavilo da je ova provala bila samo jedna u nizu nelegalnih aktivnosti, koje su obuhvatale zastrašivanje, političku špijunažu i sabotiranje.

Za ovo je bio odgovoran Niksonov štab i ljudi lojalni njemu. Među nelegalnim radnjama bilo je i korišćenje novca sumnjivog porekla koji je dolazio iz Meksika a koji je između ostalog korišćen i za ućutkivanje sedmorice učesnika u provali iz 17. juna.

Nakon dve godine istrage protiv predsednika ustanovljeno je da je on znao za trake koje su snimane prilikom prisluškivanja demokrata. Nikson je deset dana nakon završetka istrage podneo ostavku. Niksonov naslednik Džerald Ford je potpisao pomilovanje za Niksona nakon što je ovaj predao predsedničku funkciju.

AFERA OTKRIVENA ZAHVALJUJUĆI NOVINARIMA

Kako američka, tako i svetska javnost zahvalnost za obelodanjivanje ovih informacija ''duguju'' novinarima "Vašington posta" Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu. Njih dvojica su u maju 2005. godine potvrdili da je bivši zamenik direktora FBI Mark Felt bio tajni izvor informacija koje su dovele do Niksonove ostavke.

Identitet Felta kao izvora potvrdio je i bivši urednik Vašington Posta Bendžamin Bredli, koji je jedini pored svojih novinara znao ko je izvor. I sam Mark Felt, koji je 2005. godine u svojoj 91. godini živeo u Santa Rosi u Kaliforniji, priznao je u intervjuu magazinu ''Veneti Fer'' da je lično bio ''duboko grlo'', izvor koji je odavao novinarima tajne u vezi sa operacijom Votergejt.

Identitet jednog od najslavnijih anonimnih izvora u istoriji novinarstva bio je ujedno i jedna od najbolje čuvanih informacija među novinarima.U maniru špijunskog trilera, Felt je pomogao Vudvordu i Bernstinu tako što im je davao kratke putokaze i nagoveštaje o detaljima operacije prisluškivanja, koja je vođena iz Niksonove Republikanske stranke.

Najpoznatiji takav nagoveštaj bio je ''sledi trag novca'', odnosno sugestija koja je dovela do otkrivanja veze između provalnika u zgradu Votergejt i donacija Republikancima.

Sedamdesetih godina, Mark Felt je u FBI bio drugi po rangu, a progovorio je jer je njegova porodica tražila da kaže šta ima o istorijskim ocenama onoga što je uradio.

Njegov unuk, Nik Džon, 2005. godine izjavio je da je njegov deda Mark Felt ''veliki američki junak koji se vinuo visoko iznad službenih zahteva svog tadašnjeg položaja, izažući se pritom opasnosti kako bi spasao svoju zemlju jedne strašne nepravde''.

Mark Felt je umro 2008. godine, u Santa Rosi, u Kaliforniji.

(M. Stojanović)