5 političkih odluka koje su prodrmale 2016. godinu, a ovi mogući scenariji nas očekuju u 2017. I biće turbulentno

Niz terorističkih napada u kojima je mnogo ljudi izgubilo živote a još više ih je ranjeno, ratovi na Bliskom istoku koji su po surovišću i morbidnošću prevazišli sve prethodne, egzodusi izbeglica za ratnih zona, smrti mnogih svetskih muzičara i umetnika, samo su neki od utisaka na kraju 2016.

PAKLENA 2016. GODINA: Terorizam u Evropi ubio 300 ljudi, Tramp novi predsednik SAD, krvoproliće u Siriji se nastavlja (FOTO)

Kao da smo se navikli na zvuk bombi i miris krvi, na kovčege i pretnje, zaboravljamo da promislimo ko su ljudi koji nam kroje sudbine i koje su oni to političke odluke doneli da bi svet smestili u ovako "živopisnu" razglednicu.

Predstavljamo pet političkih odluka koje su najviše uticale na razvoj geopolitike u 2016. po mišljenju člana Foruma za međunarodne odnose Bojana Al Pinta Brkića i redakcije Telegraf.rs.

1. BREGZIT

Prvi put dogodilo se da jedna država-članica odluči o istupanju iz Evropske unije, koja je slavljena ne samo kao najveći mirovni projekat posle Drugog svetskog rata, već i kao vodeći politički i ekonomski blok. Razlozi za ovakvu njihovu odluku se mogu tražiti u uvek veoma složenom odnosu Brisela i Londona. Novac, odnosno kretanje novca, koje su mnogi birači u Engleskoj doživeli kao jednosmerno, uticao je na referendumsku odluku. Britanska ekonomija doživela je trenutni udar; na duže staze, verovatno je da će biti pozitivnih efekata jer će Britanija lakše pregovarati o bilateralnim ekonomskim aranžmanima (vodeći se samo svojim interesima). Ipak, važnost Bregzita može se razmatrati i u nematerijalnom svetlu: to je prvi put da je establišment Zapadnog sveta (da se tako izrazim) predstavio pred građane mogućnost izbora strateškog opredeljenja i - doživeo ubedljiv poraz.

Foto: Profimedia/AFP

2. IZBOR DONALDA TRAMPA ZA PREDSEDNIKA SAD-A

Nije u direktnoj vezi sa gore navedenim, ali u simboličkom smislu poraz establišmenta u Velikoj Britaniji otvorio je vrata porazu establišmenta u SAD. Hilari Klinton, kao nesumnjivi kandidat političke i ekonomske elite, poražena je u izbornoj trci za predsednika iako je osvojila veći broj glasova (zahvaljujući složenom izbornom sistemu u SAD). Tramp, protiv koga su bili i istaknuti članovi Republikanske partije, koja ga je formalno kandidovala, prvi je predsednik SAD koji nema nikakvog prethodnog iskustva u javnoj upravi (na bilo kom nivou), i prvi predsednik SAD koji je u biznisu zaradio ogroman novac (pre izbora na funkciju). Protivurečno ili ne, čini se da je izabran upravo glasovima ljudi koji ne zarađuju mnogo, sa nadom da može promeniti politiku SAD.

CNN predviđa kako će izgledati američka politika u 2017. godini

3. STRAH OD SUKOBA VELIKIH RAZMERA

Izbori u SAD su, po pravilu, uvek isključivo vezani za pitanja američke ekonomije i američkog načina života. Ipak, u 2016. godini, svet je ponovo iskusio strah od novog sukoba velikih razmera. Konflikt u Siriji, odluka Rusije i Irana sa jedne strane i koalicije predvođene SAD sa druge strane da intervenišu, stvorili su situaciju koja je lako mogla izmaći kontroli (premda se petogodišnje stradanje ljudi u toj zemlji teško može nazvati kontrolisanim ili civilizacijski dopustivim) i preliti se preko granica Sirije. Zveckanje oružjem na svim stranama verovatno je nateralo i građane SAD da razmisle o svrsishodnosti spoljne politike svoje vlade, koja je imala fantastičnu ali veoma neuverljivu ideju o dobroj i lošoj opoziciji u Siriji (jedne treba trenirati i dobro naoružati, a druge držati podalje od treninga i naoružanja, na teritoriji na kojoj ne postoje granice, ni zakoni). Osvajanje/oslobođenje Alepa najnoviji je, svakako ne i poslednji čin te drame. Nekoliko vlada sa manje-više udobnog rastojanja igra ratne igre koje uzrokuju patnju miliona ljudi, sa ciljevima čija realizacija nije baš izgledna, niti bi metode trebale biti prihvatljive u svetu u kojem je međusobna povezanost ljudi sve izraženija.

Foto: Tanjug/AP

4. TURSKA, TERORIZAM I POKUŠAJ PUČA

Turska, koja godinama beleži fantastičan ekonomski napredak, osetila je u 2016. godini teške posledice konflikta u susednoj Siriji (što govori o tome da pored sve izraženije međusobne povezanosti među ljudima, postoji i povezanost osećaja nesigurnosti). Kao zemlja koja igra ključnu regionalnu ulogu u krhkoj (neki kažu i neuspešnoj) arhitekturi mira na Bliskom istoku, zemlja koja je primila najviše izbeglica iz Sirije i koja ne krije da jedinice njenih oružanih snaga izvode vojne operacije na teritoriji Sirije, suočila se sa serijom strašnih terorističkih napada, pokušajem puča i oštrom reakcijom vlasti. Postoje mnoga pitanja u vezi pokušaja puča i reakcije vlasti bez odgovora, ali svakako da novija istorija od Staljina naovamo nepamti toliko masovne čistke kakve je Erdogan sproveo nakon ovog događaja. Zajedničko im je da osećaj nesigurnosti naizgled presudno utiće na odluke od značaja za dobrobit nacije od 80 miliona ljudi, nacije koja je upravo povezala Evropu i Aziju tunelom ispod Bosfora...

Foto: Tanjug / AP

Sve krize Evropske unije u 2016. godini (FOTO)

5. SUSRET PAPE I PATRIJARHA NA KUBI

Taj osećaj nesigurnosti doveo je i do nekih pozitivnih incidenata, kao što je susret pape Franje i ruskog patrijarha Kirila na Kubi. Poglavari Rimokatoličke i Ruske pravoslavne crkve odlučili su da prekinu tradiciju međusobnog izbegavanja (u nedostatku boljeg opisa) i započnu dijalog, ujedinjeni brigom zbog konflikta u Siriji i posledično stradanjem hrišćana i hrišćanskih crkava i spomenika na Bliskom istoku. Rimokatolička i Ruska pravoslavna crkva smatraju se najuticajnijim religijskim organizacijama na svetu. Ipak, u vremenu u kojem religijske vrednosti nisu veoma cenjene, njihov doprinos teško da može promeniti matricu.

Papa Franja poslao je veoma jaku Božićnu poruku koju MORATE DA PROČITATE!

Foto: AP/Tanjug

Takođe Bojan Al Pinto Brkić za Telegraf.rs otkriva koja su to njegova očekivanja, ili kako sam kaže, strahovanja, za narednu 2017. godinu:

TREĆI SVETSKI RAT MOŽE DA BUKNE U 2017: Čeka nas pravi pakao ako ove zemlje zarate

1. NASTAVAK KONFLIKTA U SIRIJI, SA DALJIM STRADANJIMA NA BLISKOM ISTOKU

Uprkos signalima da bi moglo doći do otopljavanja dijaloga Vašingtona i Moskve nakon izbora novog predsednika SAD, što bi moglo umanjiti opasnost od aktivnog sukobljavanja oružanih snaga SAD i Ruske Federacije, rešenje konflikta u Siriji nije ni u najavi, niti je moguće predvideti okvir u kojem bi se taj konflikt mogao zaustaviti u kratkom roku.

2. OTOPLJAVANJE DIJALOGA VAŠINGTONA I MOSKVE, ZAHLAĐENJE DIJALOGA VAŠINGTONA I PEKINGA

Novi predsednik SAD čini se rešenim da prizna pravo Ruskoj Federaciji da dominira u ruskoj sferi interesa (šta god to u praksi značilo). Međutim, kada je reč o odnosima sa trećim velikim igračem u međunarodnim odnosima, NR Kinom, tu trenutno ima više razloga za strepnju nego za nadu. Peking pretenduje na teritoriju u Južnom kineskom moru i ima više nego impresivnu armiju i ekonomiju koja bi podržala takve pretenzije. SAD nisu previše zainteresovane za par malih (veštačkih) ostrva, ali su veoma zainteresovane za sigurnost svojih saveznika u Aziji i sveukupnu arhitekturu geopolitičkih i ekonomskih odnosa koju Kina može promeniti preko noći. To je veoma komplikovana situacija jer je predsednik Tramp jasno istakao nameru da SAD istupe iz Transpacifičkog partnerstva (TPP), verujući da će takav potez vratiti radna mesta u SAD i osnažiti američku ekonomiju. Istovremeno, američki javni dug u velikog meri zavisi od likvidnosti i poverenja kineskih i azijskih investitora, i stabilnosti u Aziji.

AMERIKA NAVODNO ZNA ZA PAKLENI PLAN: Kinezi se pripremaju za budući rat! (FOTO)

Foto: Tanjug/AP

3. IZBORI U NEMAČKOJ, FRANCUSKOJ, ITALIJI

EVROPU PREUZIMA DESNICA: U ovim državama su nadomak vlasti, da su danas izbori - ovako bi izgledao Stari kontinet

Evropska unija nalazi se u velikoj krizi poverenja, pre svega poverenja u elite. Nakon Bregzita i izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, logično je da se pogled upire ka Nemačkoj, Francuskoj i Italiji koje naredne godine očekuju izbori. Francuski predsednik Oland već je najavio da se neće kandidovati za novi mandat, a težak poraz na unutarstranačkim izborima doživeo je i bivši predsednik Sarkozi, koji je imao nade za povratak na veliku scenu. Nemačka kancelarka Merkel za sada je neupitni kandidat svoje Hrišćansko-demokratske unije, ali nije tajna da su mnogi u Nemačkoj, i na levici i na desnici nezadovoljni njenim pristupom imigrantskoj krizi. Bilo bi veliko iznenađenje da se politika popustljivosti Berlina nastavi i posle izbora. Poslednje, ali ne i najmanje vazno: italijanski premijer Renci bio je prisiljen da podnese ostavku posle neuspeha na referendumu o izmeni političkog sistema. Novi izbori čine se neminovnim, a veliku ulogu mogli bi igrati gubici italijanskih banaka koji su godinama gurani ispod tepiha i posledično ekonomska kriza i populističke tendencije.

(Gordana Ćosić  - g.cosic@telegraf.rs)