Balkan ispraća 2016. godinu i strepi od 2017: Pitali smo porodice iz država bivše Juge kako zaista žive i slave (FOTO)

Od Triglava do Dolenjske, stabilno, al uvek može bolje

U Sloveniji nam svoj život otvara Zdenko Frangez, ljubitelj fotografije, za koga 2016. nije bila ni toliko loša ali ni najbolja godina. On u svojoj porodici pokušava sačuvati optimizam, ma koliko turbuletno u zemlji ponekad izgledalo.

- Kad zanemarimo zdravlje ostaje opča sigurnost i novci naravno. Što se tiče novaca, nije se nešto ni jako promijenilo, jer ja i supruga radimo u javniom sektoru. Plate so nizke ali bi moglo i gore, živi se, pokušava se ostati optimist mada trenutna politika ne pokazuje razumijevanja za pogoršavanja u javnom sektoru. Bome nemamo ni neku perspektivu, jer na ponovnim izborima bi verovatno dobila SDS a to je tek nov ekser u našu kolektivnu raku - jasan je on.

Ratovi, mešanje velikih svetskih sila u živote malih naroda, ali i pomor muzičkih i umetničkih legendi za Zdenka su lajtmotivi koji obeležavaju proteklu godinu. On 2017. dočekuje spreman da situacija na žalost može biti samo gora. Iako nama koji na Evropsku uniju gledamo kao na spas od bede deluje da Slovenci žive najbolje od svih jugoslovenskih naroda, Zdenko ruši predrasude i odgovara:

Facebook/ privatna arhiva

- Ako me je nešto život naučio je to, da uvek može biti i gore pa ako nije onda ni nije tako loše. Možda optimistično očekujem jedino da konačno narodu pukne onaj zadnji živac i da krene u neku novu revolucijo posle koje če trend krenuti ponovno prema pravima radnika pred pravima vlasnika kapitala. Tu bez krvi neče iči. A plašim se da je naš narod sada več suviše dobro naučen da još uvek ima šta izgubiti i dok svi ne crknemo od gladi i rada neče biti ništa. Na krato...nema veče sramote nego da ljudi koji rade puno radnjo vreme nemaju dovoljno vosoke plate da bi s tim preživeli. I to da kod nas vojnici stoje u redu na crvenom krstu nije fama, to je istina - otriva on.

Zdenko godine života u Jugoslaviji opisuje kao godine kada "smo imali više nekih stvari koje ne možeš uvek izraziti novcima".

- Bio sam mlad, nisam osetio komunistički teror i diktaturu koju mi sada opisuju naši političari. Nisam nikada voleo komuniste ali ni crkvu. Negovale su se vrednosti koje se nisu iskazivale novcima, niko se nije nadmetao ima li bolji telefon i bilo je to neko mnogo manje komplicirano doba. Načelno sam bio za odcepljenje u nekom obliku pre što su nas domobrani iz Argentine počeli učiti da mi Slovenci več 1000 godina sanjamo o svojoj državi. Možda sam glup ali to nisam do tada znao a ni niko od mojih. Globalno o Jugi...mogli smo se razparcelirati pametnije i bezbolnije - priznaje on.

Stoga i njemu ostaje porodica kao stub za koji su prikačene sve vrednosti koje godinama gaje, ali priznaje da su tokom praznika svi zajedno, ali tako da ne guše jedni druge.