Balkan ispraća 2016. godinu i strepi od 2017: Pitali smo porodice iz država bivše Juge kako zaista žive i slave (FOTO)

"Što južnije to tužnije" U Makedoniji ljudi bez posla, kao da nemaju budućnost

Makedonska porodica Stojadinović, majka, otac i ćerka, naizgled srećno žive u Velesu. Naizgled srećno, jer u ovoj najjužnijoj članici bivše Juge vlada nezaposlenost, nestabilna politička i još nestabilnija ekonomska situacija.

Mama Stojanka kaže da je za njenih 70 godina, 2016. bila najgora godina ikad, jer njena visokoobrazovana deca ne mogu da nađu posao, institucije su u haosu, pa od naredne godine očekuje jedino da se u Makedoniji uspostavi vlast, kako bi država mogla da funkcioniše i svojim građanima obezbedi barem ono osnovno.

Sa njom se slaže i njena ćerka Sonja, kolumnistkinja i aktivista, koja dodaje da su u 2016. nemiri u državi kulminirali, te da se jedino upornom borbom sa sistemom mogu obezbediti neka prava.

Facebook/ privatna arhiva

- Globalno 2016 je godina rata u celom svetu, godina borbi za bolje sutra na svim poljima. Masovno iseljavanje je počelo da bude vidljivo čak i na ulicama svakog grada u Makedoniji, posebno u istočnom delu zemlje. Perspektive nema, zapošljavanje ide isključivo preko partijske knjižice, zbog čega mladi beže u inostranstvo i nikada se više ne vraćaju - kaže Sonja, inače nezaposlen magistar političkih nauka.

Prema rečima Stojanke 10 % stanovnika Makedonije živi dobro, 20% prosečno, a njih 70% gladuje i nema standardne uslove za normalan život. Sanja dodaje:

- U Makedoniji poslednjih 10 godina postoje samo prava biznismena i partijskih članova. Socijalna zaštita se svodi na to da se isplaćuje samo socijalni dodatak onima koji su podneli partijsku knjižicu na uvid, dok ljudi na Fejsbuku sakupljaju pare za bolesnu decu i siromašne porodice.

Ovoj porodici za razliku od primera iz Bosne, Jugoslavija, njene vrednosti i privilegije itekako nedostaju.

- U Socijalističkoj Jugoslaviji fabrike, industrija, zemljoradnja, sve je radilo punom parom, i svako je imao šansu da radi prema obrazovanju. Školstvo i zdravstvo bili su besplatni, pravni sistem definisan, prava radnika zagarantovana. Imali smo sigurnost i mogli smo da putujemo. Ukratko, mi smo onda bili ponosni Jugosloveni za koje je znao ceo svet, a danas sam doživela da me u Češkoj pitaju a gde je ta Makedonija? - seća se Stojanka.

Zbog celokupne situacije, ova, u mnogo čemu prosečna makedonska porodica praznike slavi skromno, toliko samo da ih obeleže, jer, kako kažu, "praznici su izgubili značenje sa porastom siromaštva".