Borise, idi kaufen malo milch i zwei kilo nečega: Istinita ispovest gasterbajtera iz Austrije i Nemačke! (FOTO)
Izložba pod nazivom “Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”, otvorena je u Muzeju istorije Jugoslavije. Predmeti, fotografije i sećanja jugoslovenskih radnika na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj samo su deo ove izložbe, a njihove životne priče ostavljaju još veći utisak.
Preporučujemo
KOLJAČ RADI I U ZATVORU: Zatvorenik koji je ubio cimera, leži 40 godina zbog ubistva devojke i komšije
LEGENDA O CRKVI SV. NIKOLE U RIJECI: Bacili su kamen u more i rekli Srbima da tamo grade svoj hram (FOTO)
- U Nemačkoj je postojao utisak da se niko ne mora brinuti o ženama iz Jugoslavije jer su se one mnogo brzo prilagodile. Ali, činjenica je da su te žene pile mnogo lekova za smirenje, da bi mogle izdržati svu tu napetost. Ljudi su ovde mislili da one tamo imaju lagodan život, a tamo se malo s prezirom gledalo na njih - rekla je Bosiljka Šedlih, jedna od autora izložbe.
Gastarbajteri su imali višestruk uticaj na društvo i kulturu, posebno na svakodnevni život stanovništva i često su u lokalnim zajednicama bili glavni inicijatori i akteri raznih promena.
Odlazili su uglavnom iz malih, najčešće seoskih, sredina u industrijske centre Zapadne Evrope.
- Uspeli smo da formiramo jedno udruženje klubova koji se zvao internacionalni klub mladih Jugoslovena. Tada smo svi bili mladi, imali smo oko 25 godina. Danas se na našu nereću to rasulo, vreme je učinilo svoje - rekao je Bratoljub Ćuk, čovek koji je decenijama organizovao život Jugoslovena u Beču.
Jugosloveni na privremenom radu su takođe imali i informacione sisteme. Naš list, Glasnik, Kolo mladosti, Bratstvo i Danas su samo neke od novina koje su se izdavale u Austriji.
Dosta dece se stidelo jer su gasterbajterska deca. Boris nije imao problem s tim.
- Sećam se kao da je juče bilo, kada su nam javili da je Tito umro. Nisam znao šta se dešava, svi oko mene su plakali. Bilo nam je nepojmljivo da roditelji toliko plaču i pate za nekim koga mi nismo ni znali - rekao je Boris Kralj, fotograf i umetnik iz Berlina, koji je tađe i dete gasterbajtera.
Mrzeo je da ide u jugoslovensku školu u Nemačkoj. Učiteljica im je uvek govorila da će se oni jednog dana vratiti u svoju zemlju.
- Mi smo rođeni u Nemačkoj i nije nam bilo jasno gde mi to treba da se vratimo. Morali smo da učimo neke pesmice, a nismo ni znali šta to recitujemo. Učili smo i ćirilično pismo. Naši roditelji mešali su nemačko-srpsko-hrvatski jezik. Znali su da kažu: "Ajde, Borise, idi kaufen malo milch i zwei kilo nečega. Verujte mi, to je bilo jako zbunjujuće - ispričao nam je on.
(Telegraf.rs - K.Bezbradica)
Povezane vesti
Nemci sastavljaju liste bunkera za hitne slučajeve, na spisku i stanice metroa: Raste strah od rata s Rusijom
Kriza bez milosti: Nemački gigant smanjuje radne sate stotinama zaposlenih dok otkazi prete hiljadama
Amerikanac napisao šok tvrdnju o Balkanu, pa dvaput ujedinio Srbe i Hrvate: "Bar smo složni kad nas vređaju"
<% post.title %>
Nije prevario carinike: Uhvaćen muškarac sa 45 kilograma čokolade koja je HIT u svetu i Srbiji
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SA SOBOM PONESITE OVE 3 STVARI Naš pukovnik detaljno objasnio šta je u Srbiji neophodno da bi bila spremna za NUKLEARNI NAPAD: "Ne štiti na s jod, ovo je PRVO što moramo da uradimo!"
UBIJEN RUSKI GENERAL I 500 VOJNIKA SEVERNE KOREJE?! Ukrajinci samo jednim napadom britanskim raketama naneli ŽESTOK UDARAC PUTINU
"PUTIN MORA DA ODGOVORI, OVO JE SIGNAL ZAPADU!" Oglasio se Kremlj i poslao brutalnu poruku Bajdenu: "Izazvao je NEVIĐENU ESKALACIJU"
MinaGogi
Boris se kanda stidi svog porekla i zato ga Nemci nisu i nikada neće prihvatiti. Ako sam ne držiš do sebe neće ni drugi. Jasno sam stavljala do znanja ko sam i odakle i svi stranci su to respektovali te nigde nisam imala problema, naprotiv uskakali su da pomognu i kad nisam tražila dok su se sa prezirom obraćali ovim pokondirenim koji na kraju i nisu ničiji niti kome pripadaju. Sutra ću baš otići do Muzeja Jugoslavije, fino što je ovo objavljeno
Podelite komentar