Siromašna baka iz zabitog srpskog sela PETLIĆU je dala ime KRSTA. Razlog je fantastičan (FOTO)

Baka Vera Tomić (76) iz kragujevačkog sela Gornje Jarušice, siromašna starica bez ikoga svog, dala je svom petlu ime Krsta, po Crvenom krstu, humanitarnoj organizaciji. Razlog je neverovatan.

Preporučujemo

NAJVAŽNIJA VEST NA SVETU: Otkriveno kako petlovi kukuriču (VIDEO)

Reč je o teško pokretnoj starici koja živi u udžerici gotovoj da se sruši. Ona odavno nema snage da čuva stoku, ali je imala nekoliko kokošaka. Onda je neko baki ukrao i to malo živine.

- Prvo sam mislila da su ih odnele lisice, ali mi se čini da je neko otvorio vratanca kokošinjca i uzeo ih. Šta god bilo, plakala sam pored kokošinjca. Značile su mi te koke i njihova jaja. Nije prošlo mnogo, posetile su me Milka i Bojka iz Crvenog krsta, dve od tri osobe za koje postojim, bog im svu sreću ovog sveta dao. Rekla sam im za koke, rasplakala se pred njima. Donele su mi tada hranu kao i pre, popričale sa mnom i otišle - seća se baka Vera.

Nije prošlo mnogo, Bojka Ćirović i Milka Ignjatović iz kragujevačkog Crvenog krsta pojavile su se opet na vratima bake iz sela Gornje Jarušice. Iz auta su iznele veliku kutiju, a iz kutije su počele da iskaču kokoške.

Foto: Telegraf

- Donele su mi, lepotice moje, četiri ili pet velikih koka, ali i malog petlića "cvrcana" i za njega "cvrcanku". Moju malu "cvrcu" nešto je odnelo, nestala je, ali petlić je opstao. On mi je i ljubimac i rod i prijatelj, jedino društvo u kući. Rešila sam da mu dam ime, a kako ću nego Krsta, po Crvenom krstu koji mi je njega i kupio - objašnjava ova baka i to je jedini momenat kada se smeje dok priča.

Baka je puna reči hvale za Krstu, iako je reč o klasičnom mangupu, koji odlazi ujutru i lunja po dvorištu do večeri. Kada je baka Vera jača na nogama, priča sa Krstom po dvorištu, kada nije, čeka ga uveče.

Foto: Telegraf

- Slatki moj Krsta. Volim ga više nego išta. Kad se najede ujutru, peva po ceo dan. On se i sa onim velikim petlom bije, ima srce kao kuća. Kada postane rizično, Krsta jednostavno preskoči velikog petla. Jedina mu je mana što ne voli strance niti da se slika - priča baka Vera.

I pričom o Krsti završena je priča o svemu što ovu ženu u životu veseli. Ona je sama i bolesna, jedva preživljava, a jedini koji o njoj brinu su jedna žena iz sela i kragujevački Crveni krst.

Foto: Telegraf

- Dok sam mogla da nadničim mnogi su za mene znali, sada ne zna niko. Kuća će mi se na glavu srušiti. Kada pada kiša, u sobi sedim pod kišobranom. Bolesna sam. Otkazala kičma, pa kukovi i noge. U kući nemam vodu, pa se takva vučem do česme. Kada me baš ukoči, pa ne mogu da ustanem, onda i ne jedem, ko će da mi spremi i ono malo što imam u kući. Tada uzmem malo hleba i šećera i ležim dok bol ne popusti - priča kroz plač baka Vera.

Foto: Telegraf

A onda se vraća na svoje najbliže - Bojku i Milku iz Crvenog krsta. Baka kaže da je do neba zahvalna ovoj organizaciji, zbog potrepština kojima je snabdevaju, ali više zbog ljudskosti.

Foto: Telegraf

Kragujevački Crveni krst obilazi zabita sela i nosi hranu i odeću najsiromašnijima, deci i starima. Od kada je od Rotari kluba dobio terensko vozilo, Crveni krst je počeo projekat "Hrana na točkovima", pa terenskim vozilom životne namirnice stižu u zabiti gde žive stari i bolesni koji su često više gladni nego siti. Volonteri kragujevačkog Crvenog krsta i zaposleni poznaju svako selo i ljude kojima pomažu, znaju koji broj cipela nose, ali i šta im je na duši.

Tako su i saznali da jednoj sirotoj baki u zabitom selu život ne mogu ulepšati samo brašno, ulje, šećer i odeća. Tu na scenu stupa Krsta.

(Marija Raca)