Ovo je jedini način da znate da u apoteci ne dobijate lažni lek

Falsifikovanih lekova koji u Srbiji čine 10 odsto farmaceutskog tržišta ima i u apotekama, a jedini način da pacijenti budu sigurni da su dobili ispravnu, a ne lažnu terapiju, jeste fiskalni račun.

Preporučujemo

PANIKA ZBOG LAŽNIH LEKOVA U SRPSKIM APOTEKAMA: Neuhvatljiva mafija ih potura narodu, potrebna je hitna akcija

Poznavaoci prilika objašnjavaju za Telegraf da lažnih lekova u apotekama možda ima jedan odsto kao i da oni dospevaju u njih preko firmi koje su se masovno otvarale u Srbiji pre sedam do deset godina i vrbovale apotekare. Upravo radnici jedne takve firme rakrinkani su ove godine. Preduzeće je bilo registrovano za distribuciju lekova a ono je apotekama uz rabat prodavalo falsifikovane lekove.

Predsednik Skupštine Udruženja privatnih apotekara Dragutin Rajevac kaže da je u apotekama vrlo malo falsifikovanih lekova, i napominje da bi fiskalni račun trebalo da bude znak da je lek u redu.

- Svaki preparat koji ima cenu preko 1.000 dinara je pod kontrolom i morate da se izda fiskalni račun za njega. Osim toga, ako apotekar nije dobio čistu fakturu za lek, ulazi u veliki problem. Svaki lek kada uđe u kompjuter znači da ima potvrdu od veledrogerija da je ispravan, i mi na taj način skidamo odgovornost sa sebe. Mi smo zaštićeni i tako što svaka veledrogerija kada nam šalje lekove ima obavezu da ubaci i seriju i zaštitni broj za određen pakovanje - objašnjava Rajevac.

Foto: Telegraf

S obzirom na procedure, velika odgovornost je na uvoznicima.

- Postoje falsifikovani i neregistrovani lekovi. Neregistrovani lekovi se uvoze preko određenih firmi ali i za njih se izdaje sertifikat. Mi za svaki preparat tražimo ovlašćenje, tako da i ako nešto nije registrovano ono je pod kontrolom. Uvoznik je obavezan da ga šalje u Agenciju za lekove  gde se ispituje njihova učinkovitost i da li deluje. Mišljenja sam da je 99 odsto lekova u apotekama pod kontrolom tih koji ih uvoze - kaže Rajevac.

VELIKA PREVARA O KOJOJ SE MALO ZNA: Ovi lekovi u Srbiji su falsifikati, obratite pažnju

Foto-ilustracija: Profimedia

U skladu sa informacijom da su se masovno firme za distribuciju lekova pre nekoliko godina otvarale kod nas, Rajevac kaže da sumnja da takvih ima u Beogradu, što ne zna za gradove u unutrašnjosti. Objašnjava da apoteke kontrolišu inspektori Ministarstva zdravlja ali da uglavnom falsifikovane lekove prijavljuju pacijenti:

- Pacijent kaže da pije određeni lek i da mu je nešto sumnjiva kutija nakon čega ministarstvo odmah izdaje nalog da se sve isproverava.

Apotekari kako saznajemo kupuju lekove od veledrogerija koje daju najbolje uslove, što podrazumeva odloženo plaćanje za 15, 20 dana.

Kako sprečiti ulazak falsifikovanih lekova u apoteke?

Iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije kazali su nam da apoteke mogu da se zaštite od ulaska falsifikovanih lekova, ali da je pre svega neophodno je striktno pridržavanje procedura nabavke lekova uz odgovarajuću dokumentaciju kojom se dokazuje njihovo poreklo odnosno da su prošli zakonske procedure u Agenciji.

– Svakako da bilo koji izvor lekova osim sertifikovanih dobavljača odnosno veleprodaja koje imaju dozvolu Ministarstva zdravlja Republike Srbije nije dozvoljen i može biti način za ulaz lažnih lekova tamo gde ih nikako ne sme biti – u legalnom lancu snabdevanja i to na njegovom samom kraju, na mestu se lek izdaje pacijentu. Ali, imajući u vidu da su se u najrazvijenijim zemljama EU pojavljivali i krivotvoreni lekovi sa pratećom dokumentacijom koja je takođe bila lažna, pozivamo na dodatni oprez prilikom prijema robe i njenog izdavanja.

Foto: Pixabay

Iskusan farmaceut će svakako primetiti ukoliko nešto nije u redu sa pakovanjem ili izgledom leka, i tu sumnju neodložno treba prijaviti Ministarstvu zdravlja kako bi inspekcijske službe izašle na teren, uzorkovale lek i donele ga na analizu u Nacionalnu kontrolnu laboratoriju Agencije. Tek tu se, laboratorijskom analizom i poređenjem sa standardom, ali i poređenjem pakovanja pa i uputstva može dati onaj, konačni, pravi sud o tome da li je u pitanju falsifikat, odnosno izdati sertifikat kojim se to i zvanično definiše – naveli su iz Agencije.

Sagovornici su nam objasnili i da li se falsifikovana markica Agencije za lekove može prepoznati i kako.

– Kontrolna markica sa hologramom je vid zaštite koji se pokazao efikasnim do sada, imajući u vidu i da se one izdaju pod strogo ograničenim uslovima iz kovnice novca. Ono što je prva preporuka u slučaju da postoji bilo kakva sumnja u originalnost leka je da se najpre na sajtu Agencije www.alims.gov.rs proveri da li je taj lek uopšte ima dozvolu za promet, a još konkretnije, da li je serija koju imate u rukama dobila sertifikat analize što su sve dosupni podaci na pretraživačima na sajtu – kazao je portparol Agencije, Pavle Zelić.

Foto: pixabay.com

Iz agencije su upozorili da ukoliko se primeti izostanak dejstva leka, to može da bude znak da je lek falsifikovan, jer lažni lekovi uglavnom ne sadrže aktivnu supstancu koja se očekuje.

– Nema ni terapijskog efekta kada se radi o falsifikovanom leku, ali to može biti i neka neočekivana i ozbiljna neželjena reakcija, alergija ili čak trovanje, jer se u lažnim lekovima znaju naći i otrov za pacove, prah cigle, boja za puteve, vosak za podove, teški metali i mnoge druge supstance koje niko pri zdravoj pameti ne bi stavio u usta, a samo služe da imitiraju izgled originalnog leka.

Takođe, pacijenti koji duže koriste neki lek će primetiti i sitne nedoslednosti u pakovanju kao što su greške u označavanju odnosno rečima, tabletu ili kapsulu pogrešne boje, koja se drugačije lomi, ima različit ukus u odnosu na ono što su navikli i tako dalje. Sve to, pa i najmanja sumnja su razlog da se obratite nadležnim organima i time nam pomognete da sprečimo dalju distribuciju takvih štetnih a neretko jako opasnih proizvoda – zaključili su iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

(Lj. R.)