POTRESNA ISPOVEST OCA UBIJENOG GARDISTE: Živimo za dan kada ćemo saznati šta se desilo sa našim sinom

Petar Milovanović, otac nastradalog gardiste Dražena Milovanovića, kazao je da tog 5. oktobra 2004. godine ništa nije ukazivalo na to da će se dogoditi strašna tragedija. Bio je na njivi, a kada se vratio kući dočekala ga je vojska koja mu je saopštila najtužniju vest na svetu.

Preporučujemo

Vučić oči u oči sa roditeljima nastradalih gardista

Od smrti njegovog sina, koji je sa kolegom Draganom Jakovljevićem nastradao u kasarni "Karaš" na Topčideru, prošlo je 12 godina, a Petar se seća tog dana kao da se dogodio juče.

- Stariji sin i ja smo celi dan bili u njivi, brali kukuruz. Oko šest sati posle podne sin i ja smo se vratili kući. Ispred kuče ćekao nas je vojni odsek. Znao sam da nešto nije u redu i samo sam ih pitao: "Šta je sa mojim Draženom?", a oni su mi rekli: "Ono najgore". To se sve desilo oko devet-deset sati ujutru, a oni su kod nas došli predveče. Hteo sam odmah za Beograd, zvali smo vojsku u Beograd - kaže on za Blic, pa nastavlja:

- Međutim, oni su nam kazali da dođemo sutradan. Poslušao sam ih i otišao po ženu na posao da joj kažem da smo ostali bez sina. Kada je čula, počela je da plaće, narod se okupio. Odjednom i njoj se slošilo, pa smo morali da je vodimo kod lekara. Kad se setim tog dana, obuzme me tuga.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Sutradan je iz Paraćina krenuo za Beograd, gde ga je primio zamenik komandira, i koji mu je ispričao da su našli decu mrtvu u šumi i da će ispitati šta se sve dogodilo.

- Ja sam otišao na mesto nesreće, ali kada sam stigao tamo, video sam da nije bilo nikakvih oštećenja, polomljenih grada, ništa što bi ukazivalo na svađu. Ubrzo sam otišao da identifikujem Dražena, ali kada sam stigao na VMA i video njegovo beživotno telo, samo sam se srušio - nastavlja svoju priču Petar.

Sve što su mu tada rekli bilo je da će ispitati slučaj.

- Sin mi je sahranjen uz najveće vojne počasti, došli su svi da ga isprate na večni počinak. Ni pomislio nisam da se nešto krije od mene. Međutim, odmah posle sahrane na vestima je objavljeno da su deca ubijena iz Draženove puške. Da je moj sin ubio Dragana, pa sebi presudio. mi u to nismo mogli da verujemo. Pozvao sam odmah vojsku u Beogradu, pripremio se da krenem tamo, ali oni su mi opet rekli da ne dolazim, već da sačekam ponedeljak. A tada je bio četvrtak.

Kako dalje nastavlja svoju priču Petar, kaže da nikada pre toga nije sreo Janka, Draganovog oca. U tom momentu, nije znao šta misli i da li krivi njegovo dete za smrt svog sina.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- U poseti mi je bila sestra od tetke koja živi u njegovoj blizini. Pitao sam je šta oni misle, na šta mi je odgovorila da se priča da je Dražen ubio Dragana. To nisam mogao da prihvatim jer moj sin ne bi nikoga povredio, a pogotovo ne svog kolegu - priča Petar, pa dodaje:

- Počeo sam da se raspitujem, tražio sam da vidim papire, dokaze, sve što ukazuje na to da je moj sin stvarno ubio Dragana, pa sebe. Skoro svaki dan sam išao u Beograd da vidim šta se događa, ima li pomaka. Posle nekog vremena osnovali su komisiju koja se bavila utvrđivanjem onoga šta se zaista dogodilo. Na njenom čelu bio je Boža Prelević, koji me je pitao za eshumaciju tela mog sina. Eshumacijom je utvrđeno da moj sin nema prostrelnu ranu, pa je onda vojska obrnula priču. Okrivili su Dragana. Međutim, vrlo brzo je Prelević utvrio da je treće lice ubilo obojicu.

Prošlo je godinu dana otkako nije sreo Draganovog oca Janka. Kod tadašnjeg predsednika Tadića su obijica išli zasebno, a kada je na čelo Ministarstva odbrane postavljen Zoran Stanković, on je organizovao sastanak porodica nastradalih vojnika u poslednje dve godine.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Zanimljivo je što je u tom periodu 20 vojnika stradalo na isti način kao Dražen i Dragan. Navodno su se pobili. Nas, unesrećene porodice, povezivala je ista tuga. Nikada nisam verovao vojsci, nisam im poverovao da je moj sin ubio Jankovog, ali ni obrnuto. Kada sam na tom sastanku sreo Janka, izjavili smo jedan drugom saučešće, nakon čega sam ga pitao: "Šta su tebi kazali prvi dan? Zašto nismo bili zajedno", na šta mi je on dogovorio da smo bili uvek na različitim odeljenjima u različito vreme i da su njemu pričali isto što i meni.

Nakon toga, krenula je zajednička borba da se otkrije šta se zaista dogodilo sa njihovom decom.

Inače, čim se saznalo da su vojnici nastradali, na adrese nesrećnih porodica su počeli da stižu telegrami. Svi su izjavljivali saučešće i nudili pomoć.

- Kako oni sa državnog vrha, tako i oni iz vojske. Jedini čiji telegram nismo dobili tada jeste Vojislava Koštunice, koji je tada bio predsednik Vlade. On nas je ignorisao. Čak smo ga jednom sreli i u Crkvi Svetog Marka, kada smo palili sveće za nastradale u bombardovanju 1999. godine, ali on nas je i tada ignorisao. Okrenuo je glavu. Mi smo njemu slali molbe, ali on njih nije hteo da primi.

Kako dalje nastavlja svoju priču Petar, kaže da su im nudili pomoć, svi su obećavali da će istražiti ono što se dogodilo s njihovom decom.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Sećam se da sam sa suprugom otišao kod Borisa Tadića, on ništa nije govorio. Izjavio nam je saučešće i kazao: "Da čujem vašu priču". Kada smo mu je ispričali on je kazao, ograđujući se od svega, da su po našoj priči deca videla nešto što ne treba. Pitao nas je da nam pomogne, da nam nudi novac, ali ja sam njemu rekao: "Ja nisam vama dao pare na zajam, niti sam vam ih tražio. Ja sam vama dao sina!" i izašli smo. Eto, ni on nam nije pomogao.

Majkama je uvek najteže, a Draženova se razbolela od tuge i brige, a jedina svetla tačka u porodici nastradalog gardiste je stariji sin, koji ima dvoje dece. Jednog je nazvao Novak, a drugog Dražen, po pokojnom bratu.

- Sada je moja žena srećna, ima Dražena u kući i osmeh joj se delimično vratio na lice. Nadam se da ćemo doživeti da saznamo šta se desilo sa našim sinom. Tužni smo već 12 godina. Starimo, bolesni smo, ali živimo za to da se skine ljaga sa dece. Nadam se da će obećanje premijera uroditi plodom, da se konačno nešto kontretno desi, sazna - priča Petar, pa dodaje:

- Da se više za našu decu ne priča svašta, da nas ne vređaju pričama da su se poubijali, jer mi znamo da to nije istina. Mi znamo kakva su naša deca i verujemo da ne bi podigli ruku jedan na drugog, a kamoli pušku. ovo je delo profesionalca, ali ne možemo sada ni na koga da sumnjamo. Naši advokati rade na tome i mi smo im neizmerno zahvalni jer oni se bore za istinu. oni se bore za našu decu i nas - dodaje on.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Podsetimo, Vlada Srbije je donela odluku o obrazovanju Komisije za razmatranje činjenica i okolnosti vezanih za smrt gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića. Tu komisiju čine predstavnici Ministarstva odbrane, Vojno-bezbednosne agencije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Više javno tužilaštvo, Tužilaštva za organizovano kriminal i advokati Predrag Savić, Aleksandar Đurić, Aleksandar Đorđević i Olgica Batić.

- Dobili smo ohrabrujuće vesti da će Vlada Srbije formirati komisiju koja će razmatrati činjenice o stradanju gardista. To nam daje nadu i pokazuje dobru volju - kazala je Olgica Batić, advokat porodica Jakovljević i Milovanović, stradalih gardista.

(Telegraf.rs / Blic)