Ilija je bio najbolji student veterine u Srbiji, i iako je mogao, odlučio je da ne napusti svoju zemlju (FOTO)

- Žao mi je što veliki broj mladih ljudi napušta našu zemlju. I državi treba da bude žao i da se ozbiljno pozabavi tim problemom, a mi moramo da budemo svesni da ćemo negde drugde uvek biti stranci. Zato ja ne želim da odem odavde, jer najviše volim svoju zemlju - siguran je Ilija Jovanović iz Prokuplja, koji je sa prosečnom ocenom 9, 81 proglašen za najboljeg studenta na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu za školsku 2015/16. godinu.

Preporučujemo

Informacija koja je potresla Srbiju: OVO JE PRAVA ISTINA O KAŽNJAVANJU ZA NEDOLAZAK NA ZAKAZAN PREGLED

Ovaj marljiv, vredan i pametan mladić je pravi lokalpatriota, jer pored više ponuda za rad koje je dobio, odlučio se da radi na određeno vreme u Veterinarskom specijalističkom institutu u Nišu, kako bi bio bliže svom rodnom gradu Prokuplјu.

- Voleo bih da svi koji smo rođeni ovde tu i ostanemo i savetujem ostalima da prvo probaju da se uposle u Srbiji, a ako baš nema nikakve šanse ni izgleda za zaposlenjem, tek tada da razmišljaju o inostranstvu. Vremena su teška, plate niske, to je istina, ali ima mnogo važnijih stvari od džaka sa novcem - optimistično kaže naš sagovornik.

Foto: Telegraf

On je nakon završenih master studija upisao doktorat i kada i to završi, planira da se ozbiljnije pozabavi istraživačkim radom.

- Kada smo još kao predškolci razgovarali sa vaspitačicom o tome šta ćemo biti kad porastemo, ja sam jasno iskazao svoju želјu da budem veterinar i od nje nisam nikada odustao. Zašto? Velika lјubav prema životinjama, želјa da naučim nešto više o njima i da se osposobim da im pomognem kada je to potrebno – priča Ilija koji se sa životinjama oseća srećno i sigurno.

Foto: Telegraf

Kako je poslednji semestar studija proveo na Univerzitetu veterinarske medicine u Beču, nosi pozitivna iskustva i tvrdi da studenti u inostranstvu imaju mnogo više mogućnosti za praktični rad u svakom segmentu veterine, savremeniju opremu i pristup obrazovanju i mnogo više dostupne stručne literature.

- Ipak, jedva sam čekao da se vratim i sigurno sam se osetio tek kada sam zakoračio na ovo tle. Ovde mi je porodica, tu su moji prijatelji i ja ostajem ovde - završava Ilija.

Kako je dosta rada, truda i odricanja uložio u svoje školovanje i kako je shvatio da se ne stiže lako do cilja, zna da će i dalje morati da se upinje i puno radi, ali ne gubi nadu, jer veruje da čini pravu stvar!

(B.R.)