RUSKI TAJKUNI, NAJMOĆNIJI LJUDI NA SVETU: Njihov uspeh zavisio je uvek od samo jednog faktora (FOTO)

Ruski oligarsi oduvek su bili sinonim za sve najgore stvari koje se vežu za bogatstvo. Povezuju ih sa korupcijom i kriminalom, ali stvarnost je naravno daleko kompleksnija. Oligarsi su se pojavili devedesetih godina, nakon kolapsa Sovjetskog Saveza i promena na njihovom ekonomskom tržištu. To naravno to ne opravdava njihova dela, ali ih stavlja u malo drugačiji kontekst. To se vidi i po novijim generacijama bogatih Rusa koji čine sve kako ne bi imali isti imidž kao njihovi prethodnici.

Kad si najbogatiji čovek Rusije, onda te razvod košta milijarde dolara, evo i koliko!

Knjiga "Bilo jednom u Rusiji" govori o ruskim oligarsima kroz dve vodeće figure od 1994. do danas – Borisa Berezovskog i Romana Abramoviča, prenosi express.hr.

Boris Berezovski bio je matematičar pre nego što je shvatio da će se obogatiti tako što će preuzeti kontrolu nad bivšim državnim firmama. Bio je bliski saradnik Borisa Jeljcina, a prvih je godina podržavao i Vladimira Putina.

Berezovski je umro pod sumnjivim okolnostima u svom domu u Askcotu, u Engleskoj 2013., nakon velike svađe s ruskim vlastima i gubitka velikog dela svog bogatstva.

Foto: Wikipedia/Presidential Press and Information Office,Tanjug/AP/RIA-Novosti

Berezovski je bio centralna figura neslužbene grupe moći, koja se zvala “Porodica” i bila je vrlo bliska Jeljcinu, a u rad grupe je bila uključena i Jeljcinova ćerka Tatjana, kao i njegov šef kabineta Jumašev. Tu je bilo i nekoliko saradnika Berezovskog, a član je bio i Roman Abramovič. Pričalo se kako se nijedno vladino imenovanje ne može da prođe ukoliko ga ne odobri “Porodica”. Glavni zadatak bio je pronaći odgovarajućeg naslednika Borisa Jeljcina.

Isprva su računali da bi to mogao biti premijer Jevgenij Primakov, ali s njim nisu mogli da nađu zajednički jezik i zadnje dve godine Jeljcinovog mandata dve strane su bile u žestokom sukobu. Cela je priča počela da se raspada kada je 1998. godine nekoliko agenata FSB-a, naslednika KGB-a, predvođeni Aleksandrom Litvinjenkom razotkrilo kako su njihovi nadređeni kovali zaveru da se likvidira Berezovski. Otvorena je istraga, zatraženo je hapšenje Berezovskog, koji je rekao da je istraga politički motivisana i za to je optužio Primakova. No, sve je završilo tako što je nakon nedelju dana povučen zahtev za hapšenje Berezovskog, a Jeljcin je smenio Primakova.

Boris Jeljcin predaje predsedništvo Vladimiru Putinu, 31. decembra 1999. godine. Foto: Wikipedia/Kremlin.ru

Nekoliko meseci nakon ovih turbulencija Vladimir Putin je izronio iz senke anonimnosti i 1999. godine počeo je njegov meteorski uspeh u ruskoj politici. Nagađa se da to može zahvaliti "Porodici”, naročito Berezovskom. Do kraja 1999. “Porodica” je nagovorila Jeljcina da proglasi svojim nasljednikom.

Nakon što je Putin postao predsednik, Berezovski i Abramovič bili su njegovi česti gosti, ali Berezovski se počeo sve manje slagati s Putinom i zamerao mu je neke odluke koje je donosio. Berezovski je u nekoliko navrata preko medija napao vladajuće strukture, te je jednom rekao kako u “nedostatku snažnog civilnog društva i srednjeg sloja kapitalisti moraju biti ti koji se trebaju direktno uključiti u političke procese”.

Takve se izjave nisu se svidele Putinu, kojem nije dugo trebalo da objavi kako neće tolerirati kritike koje dolaze iz medija koje kontrolišu oligarsi. Tako su na Putina krenuli napadi iz medija koji su bili u vlasništvu Berezovskog, a jedna od najgorih optužbi stigla je kada su direktno optužili Putina da je odgovoran za tragediju podmornice Kursk u kojoj je život izgubilo 118 mornara, jer, kako su objavili mediji, Kremlj nije dozvolio da im pomognu strane mornarice.

Foto: Profimedia/Zuma Press - Archives

Berezovski je 2002. javno objavio da želi skinuti Putina sa vlasti ili silom ili mirnim putem. Pokrenuo je kampanju kojom je prokazivao sve navodne Putinove zločine - od zabrane slobode govora do rata u Čečeniji. 2003. godine odobren mu je azil u Velikoj Britaniji. Neko je vreme tamo boravio u miru, ali je 2006. opet ponovio da želi da sruši Putina, na što ga je tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Džek Strouv upozorio da ne planira nikakve zavere protiv Putina dok se nalazi na britanskom tlu, te je zapretio da bi njegov status političkog azilanta mogao biti doveden u pitanje ako nastavi.