DON ANTE ŽDERIĆ JE SVEŠTENIK KOJI PROPOVEDA TERETANU: Zovu ga i na modne piste, a tek da vidite šta još ume da radi (FOTO)

Don Ante Žderić (36) iz Rogotina je poslednjih šest godina bio na službi u crkvi sv. Marka u Makarskoj, a pored toga što je sveštenik i teolog, on je arheolog i natporučnik hrvatske vojske, a ima i istančan ukus za modu.

Preporučujemo

PRAVOSLAVAC U SRCU, ROKER U DUŠI: Sveštenik iz Mostara kojeg svi vernici obožavaju (FOTO) (VIDEO)

Pre nekoliko dana u istoj crkvi sveštenik je predstavio svoju prvu zbirku pesama duhovne tematike "Onkraj vidljivog".

Ipak, pažnju skreću tri nespojiva fakulteta koja je on završio.

- Prvo sam na Filozofskom fakultetu u Zadru završio studije arheologije i istorije, a nakon njega sam odslužio vojni rok pa u nastavku završio i vojnu školu za rezervne oficire. Kao student uključujem se u rad Arheološkog muzeja i to sam delimično nastavio i kao sveštenik jer je na arheološkom terenu trebalo da se nađe tehnički crtač, a ja sam oduvek bio dobar u crtanju. U to vreme sam radio i kao novinar, a ustvari sam svoje studiranje jednim dobrim delom sam finansirao. Pisao sam za Narodni list, Zadarski list, Zadarski nedeljnik i "Jutarnji" i to uglavnom o religiji i kulturi - govori don Ante, koji dodaje kako je u međuvremenu završio služenje vojnog roka, a onda njegov život ide u skroz drugom smeru.

- Nakon odsluženja vojnog roka i vojne škole ponuđeno mi je da ostanem aktivno vojno lice. Ali Bog me je odveo u drugom smeru i upisujem se na Katolički bogoslovni fakultet u Splitu - govori don Ante, koji je i po izgledu i razmišljanju te načinu života jako zanimljiva osoba i neuobičajen sveštenik.

Kaže da su ga roditelji odgajali kao što i drugi roditelji odgajaju decu u seoskoj sredini i da mu nisu nametali verske vrednosti kao osnovu.

- Ne mogu da kažem da sam vaspitanjem usmeren sveštenstvu. Sveštenički poziv je u meni počeo da sazreva krajem srednje škole i za vreme studiranja u Zadru. Po onoj svetoga proroka Jeremije - "O Gospod, Gospode, ti me zavede, i dadoh se zavesti", kaže nam don Ante Žderić i pojašnjava dalje da je oduvek voleo liturgiju i obrede u crkvi.

- Verovatno sam već kao dete u veri, na detinji način, doživljavao utelovljenu bajku i shvatao da je ona nešto posebno. Danas, kao sveštenik razumem da se Bog i time služio da zagolica srca - govori don Ante, koji je još kao dete bio dosta miran, ali i, dodaje, "prgav" i sa snažnim stavom o svemu koji se ne boji da iskaže.

Postao je sveštenik 2008. godine. Prve dve godine bio je u konkatedrali sv. Petra u Splitu, nakon čega je šest godina bio na službi u crkvi sv. Marka u Makarskoj. Trenutno je na ispomoći u crkvi sv. Marka jer čeka radnu vizu kako bi mogao da ode na službu u Ameriku.

- Priča o Americi je počela pre tri godine kada je kod mene u Makarsku došlo poslanstvo naših ljudi iseljenika sa Novog Zelanda koji su inače poreklom iz mog rodnog mesta. Došli su da me mole da dodjem u Okland i da vodim Hrvatsku katoličku misiju. Misije su, jednostavno rečeno, naše Župe u inozemstvu za iseljenike. To pitanje sam ostavio po strani, U međuvremenu sam se povezao sa našim iseljenicima u Kanadi i SAD-u pa sam ih nekoliko puta u poslednje dve, tri godine posetio. Budući da naša svaka misija i hrvatski iseljenici žele izvornog hrvatskoga govornika oni su mene pitali da im dođem na službu u Los Anđeles - prepričava don Ante.

Dobija mandat za Hrvatsku inostranu pastvu od Nadbiskupa, međutim, u međuvremenu se svešteničko mesto u Los Anđelesu popunjava. Don Antu to nije obeshrabrilo jer, kaže, puno je misija u kojima se traže sveštenici za službu.

- Trenutno čekam radnu vizu jer su u SAD crkvene službe registrovane kao radna mesta i moram da je imam. Kad mi odobre vizu i kada se iskristalizira Novo Radno mesto -odlazim u SAD. Naši ljudi su bili oduševljeni što je crkva preko sveštenstva pokazala brigu za njih, pogotovo jer su se jako razočarali u naše državne institucije. Amerikanci imaju bitno različitu kulturu od naše i teško je uopšte sam upoređivati s našom. Ako imaš stav da je najvažnije biti normalan čovek, što je svakako moj stav, onda će te ljudi prepoznati - govori don Ante.

- Definitivno sam deo srca ostavio u Makarskoj. Već sam razmisljao šta ću ljudima reći u oproštajnoj misi. Ali sveštenici u svojoj službi nauče sve. Mi, nažalost, nemamo svoj dom, na neki način smo nomadi i naši životi su posvećeni narodu - zaključuje on.

Don Antu su izvrsno prihvatili mladi, kojima očigledno zna da se približi svojim savremenim načinom razmišljanja i življenja.

- Nisam ja savršen niti sam ikakav čarobnjak. Naprotiv, uvek sam sebe smatrao običnim. Moj stav je da niko ne može da živi izvan svoga vremena. Moje vreme je sada, ne za sto godina ili pre sto godina. Želim po svemu da pripadam ovom vremenu: po kulturi, načinu odevanja i načinu ophođenja s mladima. Jer svaki drugi pristup bi bio anahron. Mladi su prihvatili taj moj stav kao svoj. Smatram da im ne treba nametati nikakav sistem. S mladeži treba razgovarati i to tako da si u slobodno vreme odeven u skladu sa ovim vremenom i kulturom, da se s njima baviš sportom, te da im na veronauci ne držiš predavanja, već razgovaraš s njima kako bi se čulo i njihovo mišljenje - otkriva  svoj način pristupa koji je već godinama uspešan.

- I crkva je od Drugog vatikanskog krenula sa posadašnjenjem. Teško je očekivati od sveštenika koji su stariji i koji su formirani u drugom vremenu da se na kraju svog radnog i životnog veka menjaju. To treba razumeti. Naravno, postoje i razlike između sela i grada, severa i juga, pa tako i sredina. Međutim, smatram da je važno da se živi u svom vremenu, prihvatati ga kao svoje i tek tada je u njemu moguće nešto napraviti.

Don Ante se i aktivno bavi sportom.

- Pre sam se bavio plivanjem i vaterpolom i moja sezona kupanja traje od početka maja do kraja oktobra. Godinama već idem u teretanu koja je moje mesto razbibrige i susreta. To je mojih sat i po vremena i u dvorani sam stekao jako puno prijatelja. Posebno mi je drago kada tamo sretnem i ljude koji dolaze u crkvu i koji osećaju potrebu da mi se jave i koji žele da pokažu da i oni idu u teretanu i brinu o sebi - radosno govori sveštenik.

Don Ante je uz sve svoje hobije i zanimanja i velik zaljubljenik u daljine. Putovanja ga ispunjavaju i svakome bi preporučio da putuje. Posetio je brojne zemlje i prešao skoro svaki delić od istočne do zapadne Evrope.

- I kao laik i kao sveštenik koristio sam svaku priliku za putovanje i upoznavanje ljudi. Čak sam nekoliko puta i pozajmio novac za putovanja kako ne bih propustio priliku koju sam imao u tom trenutku - otkriva još zanimljivosti o sebi don Ante, koga je inače i nekoliko modnih agencija pitalo da počne da se bavi manekenstvom.

Međutim, manekenstvo ga, iskreno kaže, nikada nije zanimalo.

- Uvek sam više voleo privatnost, ali rado sarađajem i imam jako puno prijatelja iz tog modnog sveta. Iako ipak nisam odlučio da se bavim manekenstvom, smatram da je teološko mesto i teretana i sportska dvorana, ali i modna pista.

Rekao je da crta, oblikuje i slika od detinjstva, a isto tako voli i da piše.

(Telegraf.rs / Izvor: slobodnadalmacija.hr)