Otmica srpskog princa u Vizbadenu, gradu evropske elite
U Vizbadenu, gradu evropske elite i mondenskoj banji čije su lekovite vode privlačile još i stare Rimljane, održano je multimedijalno scensko čitanje posvećeno otmici srpskog princa Aleksandra Obrenovića, koji se 1888. godine, kao dvanaestogodišnji dečak, tu nastanio sa majkom, kraljicom Natalijom.
Preporučujemo
OVO JE NAŠA PRVA REKLAMA: Nastala je 1926. godine i nikad se neće ponoviti (VIDEO)
Čajkovski je svoj najlepši marš komponovao u čast srpske vojske, a razlog za to je PREDIVAN
Ljubitelji kulture, istorije, ali i politike su u vili ''Klementina'' u Vizbadenu, kroz priču iz 19. veka, mogli da saznaju više, kako o kralju Milanu Obrenoviću, njegovim političkim, ljubavnim i bračnim mukama, tako i o interesima velike Moskve, Beča i Berlina, te malog Beograda.
U Vizbadenu je, kako istoričari kažu, najlepša i najtragičnija srpska kraljica, kraljica Natalija, posle ličnih i političkih sukoba sa mužem, kraljem Milanom, našla prebivalište u vili ''Klementina'', u kojoj je ovog vikenda, po zamisli i tekstu novinara Armina Konrada, izveden recital o otmici princa Aleksandra, odnosno, zahtevu kralja Milana da mu se sin vrati u Srbiju.
Predstava odslikava složene istorijsko-političke odnose tog vremena i porodične sukobe u koje je, opet, politika umešala svoje prste.
CRNO PROROČANSTVO Srbije o kojem se skoro ništa ne zna
Konrad, nekadašnji šef redakcije ''Kulturcajta'', televizijskog kanala ''3sat'', rekao je povodom ove predstave za ''Vizbadener kurur'' da je otmica princa Aleksandra deo istorije sa referencama u sadašnjosti.
- Radi se o balansu moći u Evropi - rekao je Konrad i dodao da se opet situacija pomera, da na Bosforu gori, a Rusija traži novu, jaču ulogu i da bivši konflikt, kako se 1888. godine u Vizbadenu razvijao, ima nešto od "neupokojenog duha".
(EKSKLUZIVNO) Nikada objavljena fotografija najomraženije srpske kraljice! (VIDEO)
Literaturhaus Vizbaden u vili ''Klementina'' bio je organizator ove predstave ,kojoj su prisustvovali i predstavnici srpske ambasade u Berlinu, kao i generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu Aleksandra Ðodrđević.
Predstavu su podržali grad, pokrajina Hesen i banke.
Vizbadenska priča srpske, kraljevske porodice počinje u rano leto 1888. godine.
SRPSKI KRALJ KOJEG JE ISTORIJA MRZELA, A ŽENE VOLELE: Milan Obrenović je bio najlepši vladar Srbije!
Posle političkih i ličnih sukoba, kraljica Natalija i kralj Milan, koji su odvojeno živeli i čiji je brak važio kao propao, zaključili u proleće 1887. godine da vaspitanje princa Aleksandra može da bude sprovedeno u jednom, zajednički izabranom gradu u Nemačkoj, koji osim pogodnih klimatskih uslova, mora da ima i pravoslavnu crkvu-srpsku ili rusku.
Nije bilo grada koji bi bolje odgovarao kraljevskim zahtevima - idealna, blaga klima, puno sunačnih dana, ruska pravoslavna crkva, dom Getea, Dostojevskog, Vagnera, Bramsa i drugih muzičara, pisaca pesnika, folozofa, industrijalaca... sve to, bio je Vizbaden.
Majka i sin su se smestili u ''Klementini'', koja i danas važi za jedno od najlepših zdanja u gradu, u vili mermernih stepenica i brojnih soba i salona, visokih i preko pet metara, o kojoj se govori kao o kombinaciji gradske palate i stilske kuće u zelenilu, a koju je za svoju ženu gradio nemački fabrikant Ernst Majer.
SRBI DANAS NE SLAVE ROĐENDAN OVOM SRPSKOM VLADARU: Nisu ga voleli jer je jurio PROSTITUTKE
Građani ovog mondenskog mesta su se nekoliko meseci divili mladom princu prilikom njegovih dnevnih izlazaka, a sama kraljica Natalija od Srbije izazivala je pažnju, naročito jednog čoveka-predsednika policije grada, Paula fon Rahjnbabena - koji je naširoko i nadugačko informisao Berlin o toj ''energičnoj i praktičnoj ženi'' i njenoj ''razgranatoj korespondenciji'', a naročito o kontaktima sa Rusima.
Kralj Milan i kraljica Natalija nisu imali samo bračnih, već i političkih problema.
Poznat po svojim ljubavnim avanturama, Kralj Milan, koji je kraljicu, kao petnaestogodišnju devojku upoznao ispred jednog kazina u Monte Karlu, video je u njoj zastupnika ruskih interesa na Balkanu, a Srbiju sa ruskom dominacijom, ovaj austrofil nije želeo ni u kom slučaju. Milan je zato i tražio i nalazio saveznike u Evropi tog vremena u kojoj je bilo puno onih, kojima se ruski uticaj i nije baš dopadao.
Ono, što je kralj Milan posebno znao, jeste i da će onaj, ko bude imao princa Aleksandra uza sebe, imati i uticaj u Srbiji i tako je i zatražio, odnosno, naredio povratak sina.
To je, izgleda, znala i sama kraljica Natalija, koja je sebe rado predstavljala kao brižnu majku i zaštitnika interesa svog deteta, ali ona je bila i politička ličnost, zainteresovana za ruske interese na Balkanu, koja je preko sina želela da osigura svoju moć i uticaj u Beogradu.
Milan je za svoje bračno-političke namere o povratku sina iz Vizbadena, nastojao da dobije podršku pruske vlade koja je posle Berlinskog kongresa 1878. godine intenzivno nastojala da umiri Balkan sa novoucrtanim granicama.
To su bila politički osetljiva vremena u kojima se ruski car smatrao oštećenim Berlinskim kongresom, dok se Beč osećao zadovoljnim zbog osiguranog uticaja, propalo Osmanlijsko carstvo iza sebe ostavilo politički ''vakuum'', London i Pariz želeli da povećaju svoj uticaj na Balkanu, a Berlin to u svakom slučaju želeo da spreči...
U takvim politčkim uslovima, poluljani Milan je želeo sina u Srbiji, a sam rajhskancelar, Oto fon Bizmark, izgleda, smatrao da je ruski orijentisana Natalija ometajući faktor za njegovu balkansku politiku i da bi mogla da optereti srpsko-pruske odnose.
Ni novokrunisani i poslednji nemački car i pruski Kralj Vilhelm Drugi nije čuo vapaje Natalije da joj ne oduzmu sina.
''Popustite, Vaše Visočanstvo... vratite dete ocu...'', pisao je Vilhelm Drugi.
Polovinom jula 1888. godine vilu ''Klementina'' je opkolila policija sa predsednikom gradske policije fon Rajbabenom koji je trebalo da spreči i eventualni beg majke sa sinom, a tu su bili prisutni i srpski ministar vojni Kosta Protić i prinčevi ađutanti.
Kralj Milan koji je, pritom, ''izdejstvovao'' u pruskom Berlinu da kraljica, deset sati posle odlaska princa, i sama mora napusti Nemačku, mirno se pridružio svom sinu u Budimpešti i zajedno su stigli u Beograd.
Ova otmica je, kako se tumači, svoju političku pozadinu dobila tek nešto kasnije, kada je kralj Milan abdicirao i vlast preneo na svog maloletnog sina Aleksandra, sa željom da iz pozadine i dalje upravlja srpskom politikom, kaže istorija.
Kraljica Natalija, o čijoj se lepoti i prefinjenosti govorilo na evropskim dvorovima, napustila je Nemačku, onako kako su Milan i pruske vlasti želeli, preživela ubistvo svog sina u majskom prevratu 1903. godine, nadživela kralja Milana i umrla u Parizu, pod nemačkom okupacijom, 941. godine.
Ovo, vizbadensko scensko čitanje priče o Obrenovićima ima ''štofa'', možda, kako je rekao sam Konrad, i za jedan film, gde bi kraljicu Nataliju mogla da igra nemačka glumica Iris Berben, lepa i talentovana.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Povezane vesti
Pucnjava ispred tržnog centra u Berlinu
Čovek otišao po sastojke za kolače, pa ga prodavačica "sasekla": "Odmah to vratite, ne možete da kupite"
Horor na božićnom vašaru u Nemačkoj trajao 3 minuta: Najnoviji detalji o napadu, poznato šta je sa vozačem
<% post.title %>
Nemci objavili šokantan snimak: Otkriveno šta je napadač iz Magdeburga radio 24 sata pre masakra
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Dag
Mnogi zaboravljaju, da je,za vreme njegove vladavine, Srbija postala - Kraljevina... (Pored ostalog, bio je jedan, od prvih kolekcionara slika u - Srbiji.Susret sa njim ,opisuje u svojim uspomenama, i Ambroaz Volar,jedan od najcuvenijih galerista svih - vremena...
Podelite komentar