SUDBINA ALBANSKOG VOJNIKA U SRPSKOJ VOJSCI: Mog brata nisu hteli ni Srbi ni Albanci (VIDEO)

Hatidža Beriša je profesorka Vojne akademije - Škola nacionalne odbrane, katedra strategije i doktor političkih nauka. Priču o svojoj porodici, časti i ljubavi, ispričala je u emisiji Tatjane Vojtehovski "Život priča".

Preporučujemo

TERALI SU ME DA IM PODVODIM DECU IZ OSNOVNE ŠKOLE: Šokantna ispovest OCA SERAFIMA uzdrmaće SPC! (FOTO)

Priča o porodici iz Kline, o ocu koji je kao vojnik Kraljevine Jugoslavije proveo 4 godine po nemačkim logorima. Sa ljubavi iz mladosti izrodio je šestoro dece, tri sina i tri ćerke. Sve su ih vaspitavali jednako, da su ravnopravni u svakom pogledu. Da su čast, dostojanstvo i patriotizam večne vrednosti. Oca je ponovo zadesio rat, ali i njegovu decu. Tada je postalo važno kako se ko preziva.

OVK je tražio mušku decu, otac Halil ih nije dao. Ova porodica iz Kline je sledila svoje principe, poštenih ljudi, kosmopolita. Vaspitanje da uvek brane svoju zemlju, skupo ih je koštalo. Najmlađi brat Izet, kao oficir JNA poginuo je 1991. godine u Vukovaru. Drugi brat gine 1999. godine. Sestra, tada potporučnik, ovu je vest dobila dok je branila jugoslovensko-albansku granicu.

- Šta će Jelena sada bez Izeta? Prvo sam to pomislila - priča Hatidža.

Zvala me je sada Hatidža Beriša, izmedju ostalod da prenese pozdrave svih i Kline i Peći koji su se javili i koji su zahvalni na priči.

— Tatjana Vojtehovski (@TVojtehovski) 18. новембар 2016.

A onda je ostala bez još jednog muškarca u svom životu. Gine ljubav njenog života, pilot Miki.

Kada je poginuo, u džepu njenog brata Izeta, pronađena su dva pisma: jedno za brata Adema, drugo za devojku Jelenu iz Pančeva, koja je bila u osmom mesecu trudnoće. Otac Halil je doneo odluku da Izet bude sahranjen kao oficir JNA, zbog čega na njegovoj sahrani nije bio nijedan Albanac. Tog dana puštali su muziku. Srbi su ga ispoštovali. Jelena je posle toga rodila sina koji je dobio ime po ocu.

- Za razliku od tradicionalnog miljea koje je karakteristično za kosovski prostor, u mojoj porodici nije bilo tako. Žensko čeljade je na Kosovu moglo da stigne do osnovnog školovanja, u najboljem slučaju. To je najbolji primer te naše razlike. Znate šta je značilo za kosovski prostor da žensko dete ode na radnu akciju? To je bilo van pameti! To je bilo nedozvoljeno, čast porodice se ukalja - objašnjava Hatidža.

- U vreme dok sam odrastala nije bilo podela na Srbe i Albance. Nikada nisam ni znala za nju. To mi je nametnuto prvi put dok sam bila na stažiranju, negde 1986. godine u Sarajevu. A dobar deo detinjstva provela sam u manastiru Gračanica. Vrata manastira su bila otvorena za sve, zahvaljujući igumaniji Paraskevi.

Prema Hatidžinim rečima, otac joj je bio idol.

@TVojtehovski Hatidža Beriša, retka biljka u ovoj božijoj bašti, časna, jaka... — Grdana zla vila (@grdanazlavila) 17. новембар 2016.

- Čini mi se da me na svakom koraku gleda, da li ću da pogrešim ili ne. Uvek je govorio da je patriotizam ono što se voli srcem, što se voli dušom i što se brani čašću - priseća se Hatidža.

(Telegraf.rs)