25 GODINA OD PADA VUKOVARA: Srbi ne učestvuju u obeležavanju, Hrvati nikad ponosniji (FOTO) (VIDEO)
Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje,poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila
Hrvatska danas u prisustvu državnog vrha obeležava 25 godina od pada Vukovara, odnosno Dan sećanja na vukovarske žrtve. Jedinice JNA su na današnji dan 1991. godine ušle u Vukovar, čine su završene tromesečne borbe u kojima su poginule hiljade ljudi, a skoro čitav grad je razrušen.
Preporučujemo
Makedonac poneo pola kuće iz Švajcarske i dao gas. Kada je policija zaustavila njegov auto, pokajao se (FOTO)
VUKOVAR JE MESTO STRADANJA DVA NARODA - Linta: Hrvatske žrtve su priznate, a srpske se negiraju i prećutkuju
Program pod sloganom "Vukovar - mesto posebnog pijetata" počeo je ispred Opšte bolnice u Vukovaru, a posle komemoracije u krugu bolnice krenula je kolona sećanja do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava Domovinskog rata.
- Jedinstvo koje vidimo danas u Vukovaru neka bude podsticaj za budućnost - poručio je hrvatski premijer Andrej Plenković u Vukovaru.
Predstavnici državnog vrha i brojnih udruženja položiće vence na mestu masovne grobnice na Ovčari.
Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991, a JNA je zauzela grad 18. novembra. Vukovar je bio prvi grad iz kojeg su borbom potisnute hrvatske snage. Borbe za Vukovar trajale su 86 dana, a u njima je, kako se procenjuje,poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj pripadnika teritorijane odbrane i paravojnih snaga, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom narasle.
Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedaković Jastreb, a komandant kriznog štaba Tomislav Merčep. Komandant snaga JNA na početku vojnih operacija u Vukovaru bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrkšić, komandant Operativne grupe "Jug". General Andrija Biorčević bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratištu.
Ukazom Predsedništva SFRJ, na svečanosti 7. decembra 1991. u kasarni "Maršal Tito" u Beogradu dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i starešinama koji su učestvovali u "operaciji Vukovar" i po 75 ordena i medalja za hrabrost. U više činove je unapređeno 40 vojnika i starešina, uz 34 vanredna unapređenja.
Civilna vlast u Vukovaru je uspostavljena početkom decembra 1991. godine. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar "Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema". Predsednik "vlade" te oblasti bio je Goran Hadžić, a Slavko Dokmanović bio je predsednik Skupštine opštine Vukovar i član te "vlade".
U organizaciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Budimpešti su 8. avgusta 1992. predsednici vlada SR Jugoslavije i Hrvatske Milan Panić i Mate Granić potpisali Sporazum o razmeni ratnih zarobljenika. Na osnovu tog sporazuma i na osnovu sporazuma od 28. i 29. jula, koje su potpisali drugi predstavnici SRJ i Hrvatske, Vlada SRJ je 14. avgusta donela odluku o repatrijaciji zatvorenih lica iz Hrvatske, učesnika oružanih sukoba.
Istog dana, u prisustvu predstavnika UNPROFOR, ta odluka je sprovedena kod mesta "Jelenovo" (Sarvaš).
Ratni zločini u Vukovaru
Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA - Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika "vlade" te oblasti Gorana Hadžića.
Dokmanović je uhapšen u junu 1997, a godinu dana kasnije izvršio je samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala. Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10 i u međuvremenu je pušten na prevremenu slobodu, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.
Haški optuženik Goran Hadžić je od 16. jula 2004, kada je otpečaćena optužnica protiv njega, bio u bekstvu do jula 2011. kada je uhapšen i izručen Tribunalu u Hagu, gde mu se sudilo za ratne zločine nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom u Istočnoj Slavoniji, ali je suđenje suspendovano u aprilu 2016. zbog njegove bolesti od koje je u julu i umro.
Pred srpskim pravosuđem 15 osoba je pravosnažno osuđeno na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji Vukovara 1991.
Za 25 godina nadležna hrvatska tužilaštva su pokrenula krivične postupke protiv 1.203 osobe, od kojih je do sada osuđen 181 optuženik, a mnogi postupci još traju, navode u hrvatskom Ministarstvu pravosuđa.
Na mestu stradanja oko 200 civila i vojnika zarobljenih posle pada Vukovara otvoren je 2006. spomen-dom "Ovčara".
Srbi u Vukovaru
Vukovarski Srbi ni na koji način ne učestvuju u obeležavanju Dana sećanja na vukovarske žrtve, odnosno dan kada je vojska nekadašnje JNA ušla u taj grad, a saborski zastupnik i predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac kaže da ove godine ne prisustvuje komemoraciji.
Stranka SDSS, čiji je zastupnik Pupovac, inače, podržava vladu premijera Andreja Plenkovića, ali ne deli žrtve, naveo je i dodao da se za zajedničko obeležavanje ovog dana nisu stekli osnovni preduslovi, te da o tome još nije stigao da razgovara sa premijerom.
- Kad obeležavamo stradanje, ne delimo žrtve. Lani smo to uradili u crkvi Preobraženja Gospodnjeg i ove godine ćemo učiniti isto. Za ljude koji su odvedeni iz Bolnice i ubijeni na Ovčari, za sve koji su ubijeni i nakon ulaska vojske u Vukovar... - kaže Pupovac, koji je sve do ove godine bio gotovo redovan učesnik komemoracije.
Za regionalnu N1 TV je rekao da misli da je dobra odluka da ove godine predstavnici SDSS-a ne budu u Vukovaru.
- Danas smo u Vukovaru svešću, ali ne i fizički. Saosećamo sa žrtvama, kao i drugi ljudi, kojima je na srcu stradanje tolikih ljudi. Tamo smo vođeni moralnim osećajem prema nevino stradalim i svim stradalima u Vukovaru - kazao je.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs / Agencije)
Povezane vesti
Rafali nad Balkanom: Francuski borbeni avioni vežbaju u Hrvatskoj i Rumuniji
"Za jedan koncert treba 300.000 evra! Mogu izaći sa..." Brena će u Zagrebu pevati 5 noći, progovorila o zaradi
Zemlja čiji ponos je izlaz na more drastično snizila cene nekretnina u 4 opštine: Da li je ovo vaša prilika?
<% post.title %>
Zemljotres trgnuo Zagrepčane: "Dobro se zatreslo i čulo, činio se jačim"
Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
BUKNULA EPIDEMIJA U BEOGRADSKOJ BOLNICI Skoro 50 pacijenata ima tegobe, svi se žale na TRI ISTA SIMPTOMA: Inspekcija na terenu
PRIJATELJI SE OPRAŠTAJU OD PREMINULE EMILIJE POPOVIĆ (28) Nekoliko dana pred SMRT promovisana njena knjiga, bila ponos Srbije: "Draga naša Ema putuj sa anđelima" (FOTO)
NEZAPAMĆEN GUBITAK Umrla Emilija Popović (28) kojom se cela Srbija ponosila: Promovisala knjigu, pa izgubila životnu bitku
Wien
Hrvati su se vazda ponosili ustasama i zlocinima nad Srbima...nista novo...
Podelite komentar
Stefan
Ne radi se tu o nekakvom "velikosrpstvu".Velika Srbija nije bila opredeljenje srpskog naroda 90ih,sem kod pojedinih marginalnih licnosti.Radi se o tome da su Srbi na tim prostorima(ugarski Srbi)dugom i teskom istorijom izborili za sebe kork po korak neka prava i nije moglo da se desi da im Tudjman jednim potezom pera sve to oduzme,sto je vekovima sticano.To nije moglo.Narocito ako se uzme u obzir da su Srbi vec od strane Hrvata bili doziveli strasan genocid.Hrvatska je morala da uvazi cinjenicu da nije mogla da se izdvoji od Jugoslavije i postane unitarna drzava,jer i kad je Krajina pripojena Hrvatskoj 1881.god i kasnije 1945.god uslov za to je bio da u toj Hrvatskoj Srbi i Hrvati budu ravnopravni u toj Hrvatsoj.Da je Hrvatska to uvazila,mogla je da bude samostalna bez otpora,kao Makedonija i Slovenija ili Crna Gora.Medjutim,Hrvati su se opredili ponovo za ustasku politiku iskljucivosti i zlocina.
Podelite komentar
Milance
Vukovar je srpski grad kako je pripao Hrvatskoj nije mi jasno
Podelite komentar