ULAZIMO U VUČJE DANE: Ove običaje morate da poštujete, inače će vas stići veliko drevno zlo
Dani od Đurđica do Svetoga Mrate, od 16. do 24. novembra nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je Sveti Mrata zaštitnik vukova.
VIDOVITI STARAC PAJSIJE UPOZORIO: Ako ovo uradite, PROKLEĆETE SVOJE DETE ZA CEO ŽIVOT!
Prema predanju, Sveti Mrata u ove dane gleda kako ko radi, zatim drži većanje sa vukovima i određuje im na koga da "navale". Domaćinu koji u ove dane najviše greši, ne ide u crkvu i ne poštuje Svetog Mratu, prema verovanju, u kuću i torove će na zimu ući hromi vuk, zvani kriveljan, koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri.
U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Kod starijih ljudi postoji verovanje da, ukoliko Mratinci padnu u maglovite dane, zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana, zima će biti mrazovita i ljuta.
Narodna priča o čoveku i vukovima
Postoji i narodna priča o čoveku koji je sekao drva u šumi, kada su ga presreli vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji ga je upitao da li slavi Svetog Mratu. Uplašen seljak ga je slagao da slavi posle čega su se vukovi pokupili i otišli. Čovek otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za preslavu, a od te godine vukovi nisu više zalazili u njegov tor.
(Telegraf.rs)
Video: Gori automobil u blizini Slavonskog Broda: Vatra "progutala" vozilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Цицвара
Веровање у вука као животињског претка код Срба се манифестује у многим обичајима. Неки су очувани и дан данас тако да на основу њих можемо да реконструишемо основне одлике вучјег култа. Вуку су у Србији посвећени зимски празници Мратинци (16.11. - 24.11.). За Божић се у Србији припремала „вукова вечера“ која је као жртвена понуда имала за циљ да умилостиви вука и обезбеди заштиту стоке. Ову „вукову вечеру“ односио би један члан породице на раскршће, најчешће дете, које би оставивши храну тј. жртву вуку, и не осврнувши се одлазило кући. Када се роди дете, у селу се његово рођење објављивало тако што домаћин куће викне: „Родила вучица вука!“. Српска мајка је своме детету такође откривала његово вучје порекло певајући му следећу успаванку: „Нини сине, вуче и бауче, вучица те у гори родила“. Цео текст: http://www.svevlad.org.rs/bajoslovlje/rajic_vuk.html
Podelite komentar