SKANDALI, TAJNE AFERE I PREVARE KLINTONOVIH: Bili su na vrhu sveta, a onda su ih srušila silovanja i oralni seks u Beloj kući (FOTO)

Amerika, barem za sada, neće imati ženu za predsednika, a svakako jedan od najznačajnijih razloga zašto Hilari Klinton nije uspela da pobedi na nedavnim izborima su velike afere koje više od 30 godina prate nju i njenog supruga Bila.

Preporučujemo

>>> Od 2 miliona fotki Baraka Obame, njegov lični fotograf je odabrao najbolje (FOTO)

Travelgate

Prvi veliki skandal koji se vezuju za bračni par Klinton dogodio se 1993. godine, na početku prvog predsedničkog mandata Bila Klintona. Tada je otpušteno sedam zaposlenih iz Službe za organizovanje putovanja Bele kuće, a posao je umesto njih dobila turistička agencija iz Litl Roka u Arkanzasu, gde je Bil bio guverner.

Pojedini mediji su tvrdili da su promene uvedene kako bi prijatelji i rođaci Klintonovih preuzeli posao vredan više miliona dolara. Hilari je tada negirala svoju umešanost, ali istraga iz 2000. godine je pokazala da neke njene izjave vezane za ovaj slučaj nisu bile istinite. Ipak, nije bilo dovoljno dokaza za krivično gonjenje, pa je Hilari mogla da se kandiduje za mesto u Senatu.

Foto: Profimedia/ Alamy

Vajtvoter

Ova afera počela je istragom o investicijama Bila i Hilari Klinton i njihovih saradnika, Džima i Suzan Mekdugal u nekretnine, to jest, u Vajtvoter Korporaciju - neuspeli poslovni poduhvat iz 1980-ih godina. Marta 1992. godine Njujork Tajms objavio je, tokom predsedničke kampanje, da su Klintonovi, tada guverner i prva dama Arkanzasa, uložili i izgubili novac u Vajtvoter Korporaciji.

Dženi Luis, koja je istraživala neuspeh Medison Guaranty, finansijske kompanije za štednju i zajmove, koja je takođe bila u vlasništvu Mekdugalovih. Sagledala je veze između ove kompanije i Klintonovih, pa je drugog septembra 1992. podnela krivičnu prijavu FBI-u, tražeći od Bila i Hilari Klinton da svedoče u slučaju Medison garantija. Američki advokat iz Litl Roka Čarls Benks i FBI ipak utvrdili su da je zahtevu nedostajalo dokaza. Od 1992. go 1994. Luisova je podigla nekoliko dodatnih optužnica protiv Klintonovih, ali američko javno tužilaštvo u Litl Roku i Ministarstvo pravde nisu reagovali.

Foto: Profimedia/AFP

Zvanična istraga je došla do zaključka da su samo Mekdugalovi bili odgovorni za projekat Vajtvoter, i Klintonov naslednik na poziciji guvernera, Džimi Gaj Taker, bio je osuđen na četiri godine uslovne kazne zbog prevara i njegove uloge u ovom slučaju.

Suzan Mekdugal kasnije je odslužila 16 meseci zatvorske kazne zbog nepoštovanja suda jer nije htela da odgovori na određena pitanja koja se odnose na Vajtvoter. Sami Klintonovi nisu nikada procesuirani, jer nije bilo dokaza koji su ih direktno povezivali sa ostalim osuđenima u ovom slučaju. Mekdugalovi su pomilovani od strane predsednika Klintona pre nego što je otišao sa pozicije.

Optužbe za silovanje

Protekla predsednička kampanja ponovo je na svetlo dana izbacila "zakopanu" aferu iz 1999. godine, kada je Huanita Brodrik optužila Bila Klintona za silovanje iz 1978. godine, kada je bio na poziciji državnog tužioca Arkanzasa.

- Imala sam 35 godina kada me je Bil Klinton, tada državni tužilac Arkanzasa, silovao a Hilari pokušala da me ućutka. Sada imam 73 godine, ali to će me uvek pratiti - napisala je Huanita na Tviteru posle 17 godina ćutanja.

Ona se posle toga pojavila u kampanji Donalda Trampa na konferenciji za medije zajedno sa ostalim navodnim žrtvama Bila Klintona. Ovo nije bio usamljen slučaj, pošto je 1991. godine Pola Džons, tada 24-godišnjakinja zaposlena u državnoj administraciji Arkanzasa, optužila Bila za seksualno zlostavljanje u sobi jednog hotela u Litl Roku.  Ona je 1994. podigla tužbu i tražila odštetu od 750.000 dolara, a posle dugotrajnog sudskog procesa Klinton je 1998. godine pristao da se nagodi isplati traženu sumu.

Foto: AP/Tanjug

Afera Levinski

Ova afera je umalo dovela do opoziva Bila Klintona sa mesta predsednika, a sve je počelo kada su se pojavile optužbe da je imao seksualne odnose sa mladom službenicom iz Bele kuće Monikom Levinski. Pošto se ispostavilo da je u zvaničnoj istrazi lažno svedočio, Klinton je optužen za krivokletstvo i pokrenut je postupak za njegovu smenu (impičment). On je u svoju odbranu rekao da kada je svedočio nije lagao, jer po njegovom shvatanju oralni seks ne spada u pojam seksualnog odnosa. Ipak, 1999. godine Kongres je izglasao da predsednik nije kriv, pa je Klinton uspeo da završi svoj mandat u Beloj kući.

Foto: Tanjug/AP

Bogatstvo Klintonovih

Bogatstvo bračnog para Klinton naglo je počelo da raste posle izlaska Bila iz Bele kuće. On je po završetku predsedničkog mandata naplaćivao govore bankama i drugim kortporacijama za honorar koji je iznosio minimum 250.000 dolara, što je vremenom naraslo na bogatstvo od 150 miliona dolara!

Drugi način bogaćenja bila je Fondacija Klintonovih osnovana 1997. godine, na čijem čelu su Hilari i ćerka Čelzi. Iako je sprovela mnogobrojne dobrotvorne akcije, ovu organizaciju istovremeno su pratile optužbe za sukob interesa, to jest da su velikim donacijama dobrotvori od Klintonovih zauzvrat dobijali razne protivusluge.

Hilari Klinton je za pisanje memoara unapred dobila 22 miliona dolara, a prema poreskoj prijavi prihod porodice Klinton u 2014. godini bio je čak 28 miliona dolara.

Foto: Tanjug/AP

Napad na ambasadu u Bengaziju

U septembru 2012. godine dogodio se napad terorista na američki konzulat u Bengaziju, kad je poginuli američki ambasador u Libiji i još troje zaposlenih. Hilari Klinton,u to vreme na funkciji državnog sekretara, optužena je da nije dovoljno učinila da se diplomatsko predstavništvo na pravi način zaštiti, aiko je bila svesna da je situacija u LIbiji veoma opasna i da su napadi mogući.

Hilari zbog ovoga zvanično nije snosila odgovornost, ali tragedija iz Bengazija je ostala kao značajna mrlja u njenoj državničkoj karijeri.

Foto: Tanjug/AP

Privatni mejlovi

Ova afera je u njavećoj meri uticala da Hilari ne postane prva žena na mestu presednika Amerike. Ona je optužena da je za vreme dok je obavljala funkciju državnog sekretara koristila privatni internet server za slanje privatnih mejlova. Iako je to okarakterisao kao "ekstremno neoprezno ponašanje" FBI u je u junu saopštio da nema osnova za krivično gonjenje.

Ipak, na veliku radost izbornog štaba Donalda Trampa, samo deset dana pre izbora FBI je izašao u javnost sa saopštenjem da se vrši dodatna istraga u vezi mejlova. Nekoliko dana kasnije direktor FBI Džejms Komi je okarakterisao ponašanje Hilari neopreznim, ali je oslobodio optužbi. Ali, šteta je učinjena i ova afera sigurno je u izvesnoj meri uticala da Hilari Klinton dva dana kasnije ne dobije više glasova od Donalda Trampa.

(Telegraf.rs)