Svi znamo reči pesme "Tamo daleko", a evo kako je ona ZAISTA nastala (VIDEO)
Ciganin-violinista divlje je svirao, držeći svoju violinu s jednom strunom za vrat, izdeljan grubo u obliku konjske glave. Pored njega ležali su vojnici i pevali najnoviju pesmu o porazu Austrijanaca
I krik i pesma obeležili su pobede i stradanja srpskih vojnika. „Lek za dušu“ podstrek za osvajanja, muzika je bila verni pratilac. U boju, rovu, bolnici, na brodu, pevale su se „Solunske pesme“ koje se i danas rado slušaju, iako su vremenom autori zaboravljeni.
Etnomuzikolog Mirjana Drobac za Jutarnji program RTS-a ispričala da nema mnogo pisanih podataka o tome ko je komponovao melodije ovih pesama.
– Za pesme „Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala”, „Srpska se truba sa Kosova čuje”, daleko popularnije i lepše „Kreće se lađa francuska” i „Tamo daleko” pouzdano znamo da je tekst napisao učitelj Mihajlo Zastavniković. Međutim, za autore muzike je veoma diskutabilno i veoma problematično pitanje – kaže Mirjana Drobac.
Zvuk vojne trube budio je patriotska osećanja, održavao borbeni duh, a istovremeno po melodiji, znalo se kom vojnom rodu marš pripada.
– Možemo ih klasifikovati, da su to bili marševi koji su bili posvećeni znamenitim ličnostima – Marš kralja Petra, ali su postojali i marševi koji su bili posvećeni određenim rodovima vojske: Pešadijski marš, tobdžijski marš, danas poznat kao tobdžijsko kolo, tu je bio i konjički marš i svi ostali rodovi su imali svoje marševe – kaže Mirjana Drobac
„Oj Srbijo, mila mati“ bila je jedna od omiljenih pesama i pre Prvog svetskog rata. Komponovao ju je Čeh Vojteh Šistek na stihove pesnika Luke Sarića.
– Podatak da se ova pesma pevala u Prvom svetskom ratu, iako je nastala krajem 19. veka, potvrdio je i američki novinar Džon Rid, koji u svojim putopisima koje je objavio nakon Prvog svetskog rata, zapisao da je ovu pesmu čuo kada su je pevali srpski vojnici – ističe Mirjana Drobac.
U beleškama o narodu koji „gine i peva“ Džon Rid još navodi: „Ciganin-violinista divlje je svirao, držeći svoju violinu s jednom strunom za vrat, izdeljan grubo u obliku konjske glave. Pored njega ležali su vojnici i pevali najnoviju pesmu o porazu Austrijanaca: „Doš’o Švaba sve do Ralje, a od Ralje nikud dalje“”.
Ovu pesmu kao i mnoge druge sedamdesetih godina zabeležio je i snimio kompozitor Žarko Petrović na albumu „Solunske pesme“, zbog čega je dobio i veliko priznanje – čuvenu Solunsku zvezdu.
– Ja sam osetio da su oni pevali nešto drugo. Ne narodne koje smo mi kasnije pevali, a zabavna muzika tada nije ni postojala, nego o tome hoće li se uskoro kući vraćati: „Zavičaju mili kraju”, „Lele dunje ranke”, o kokošima, o volovima, o livadama, šljivama, njivama – objašnjava Petrović.
O selu, njivi i ženi u Prvom svetskom ratu, pevao je i artiljerac Jeremija Krstić, a ova pesma je i danas popularna.
– U zbirci ratnih pesama, „Solunskih pesama” od 1912. do 1918. ima oko 120 pesama sa rečima. Unete su i himni i narodna kola – kaže Žarko Petrović.
– To su bila kolo Srpkinja, Neda grivna, čuveno Baba Mndrino kolo – dodaje Mirjana Drobac.
Pevala se i pesma Iva Tijarodvića „Milovao sam garave i plave”, a čuvena pevačica Sofka Nikolić govorila je da je pesmu „Cojle Manojle“ čula od starog Solunca.
Ipak, sinonim za Prvi svetski rat, najpopularnija i najizvođenija pesma je „Tamo daleko“.
Ova nezvanična himna srpskog vojnika objedinila je čežnju za zavičajem, patnju, ratnu strahotu, ali i snagu naroda koji je i kasnije.
(Telegraf.rs / RTS)
Video: Adam: Za 20 godina spasilačkog rada, nisam doživeo ovakvu intervenciju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mujo
Kompozitor pesme "Tamo daleko" je Dorde Marinkovic iz Kladova koji je u originalu napisao "Tamo daleko, daleko kraj Dunava...Posle se tekst pesme menjao I prilagodavao iz raznih razloga. Marinkovic je umro kao Francuz Zorz Marinkovic 1977 u Francuskoj.
Podelite komentar
Atilla
Ova muzika postoji u jednoj Turskoj pesmi. Hatırla sevgilim o güzel geceyi..
Podelite komentar
Stevan Ćića
p
Podelite komentar