KLINTONOVA I TRAMP NISU JEDINI KANDIDATI ZA PREDSEDNIKA: Amerikanci mogu da glasaju za još troje ljudi na izborima (FOTO) (VIDEO)

U SAD će se sutra 225 miliona Amerikanaca s pravom glasa odlučivati ko će im biti predsedniku naredne četiri godine, i to između Hilari Klinton i Donalda Trampa. Međutim, iako su ova dva kandidata "zvezde" izbora, oni nisu jedni koji pretenduju na mesto predsednika i za koje će građani moći da glasaju iako im se daju minimalne šanse.

KLADIONICE KAŽU HILARI, MAJMUN PREDVIDEO - TRAMP: Evo kakve su šanse za pobedu oba kandidata (VIDEO)

Glasa se u jednom krugu u svakoj od 50 američkih saveznih država i gradu Vašingtonu. Pobeda u pojedinoj državi određuje kako će glasati članovi Elektorskog (izbornog) kolegijuma, tela koje zapravo bira predsednika SAD-a.

Kolegijum ima 538 članova. Savezne države su u izbornom kolegijumu zastupljene srazmerno broju stanovnika.

Kalifornija kao najmnogoljudnija američka država ima najviše elektora (55), a slede je Teksas (38), Njujork i Florida (po 29). Slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga ili Montane imaju samo po tri elektora.

Pobeđuje onaj kandidat koji osvoji 270 elektora, apsolutnu većinu od 538.

Foto: Tanjug/AP

Ali, iako u mejnstrim medijima se govori da će na "borilište" izaći samo Klintonova i Tramp, postoje još tri kanidata koji su u trci za predsednika SAD. Predstavićemo vam svake od njih posebno.

DŽIL STAJN

Kandidatkinja Partije Zelenih za predsednika Sjedinjenih Američkih država Džil Stajn, rođena je i odrasla u Hajland parku, gradu koji se nalazi nedaleko od Čikaga. Njeni roditelji, Gledis i Džozef su poreklom iz ruskih jevrejskih porodica i u takvom okruženju je i odrasla. Iako je odrastala u jevrejskoj porodici, izjašnjava se kao agnostik. 1973. završila je Harvard gdje je studirala psihologiju, sociologiju i antropologiju. Zatim je završila Harvardovu školu medicine 1979. Lekar je već 25 godina. Udata je za Ričarda Rohera, takođe lekara, sa kim ima dva odrasla sina.

U toku svoje medicinske karijere razvila je interesovanje za problem životne sredine, probleme domordačkih zajednica, kao i za širi problem socijalnih nejednakosti. Svoj društveni aktivizam započela je protestima protiv "Prljavih pet" termoleketrana u Masačusetsu. Takođe je vodila grassroots kampanje za reformu finansiranja kampanja u Masačusetsu. Njen ulazak u politiku započeo je na lokalnom nivou u Masačusetsu. No nije imala velikog uspeha. Kandidovala se 2012. u izborima za predsednika, kao kandidat Zelenih. Osvojila je 0.4 odsto glasova.

Foto: Wikimedia/Gage Skidmore

Na planu spoljne politike, najpoznatiji je njen stav da želi ne vojnu, nego ofanzivu mira SAD širom planete. Smatra da su davanja za vojsku enornmno velika i da još od slučaja 11. septembra država potpuno pogrešno ulaže novac u vojsku, koja samo pogoršava situaciju. Naglašava da je od tog momenta potrošeno 75.000 dolara po američkom domu na američke akcije širom sveta. Smatra da je NATO u Libiji počinio ozbiljno kršenje međunarodnog prava i da taj slučaj još jednom potvrđuje težnju za ekonomskim i vojnim potčinjavanjem u korist njene države.

Prvobitno je podržavala Bregzit, čak i iznela javne čestitke nakon referendum u Britaniji, ali je kasnije došlo do promene stava. Ona ne smatra Izrael američkim saveznikom i na aktuelnog lidera, Bibija Netanjahua gleda kao na ratnog kriminalca. Takođe, oštro kritikuje upotrebu dronova i smatra da su van dometa u najvećem broju slučajeva. Njeni miroljubivi stavovi idu toliko daleko iz američkog ugla gledanja, da je spremna i da obustavi bombardovanje Islamske države, ali ne i embargo na oružje i finansije njima.