MISTERIJA MUMIJA JEDINSTVENIH NA BALKANU: Albanci ne dozvoljavaju da se otkrije istina o njima! (FOTO)

Gotovo svi posetioci Instituta za sudsku medicinu u Skoplju dožive šok čim uđu u ovu ustanovu zato što ih umesto portira, u holu dočekuje leš krupnog muškarca sa dugom kosom, bradom i brkovima.

Preporučujemo

Ova strašna mumija krije jezivu tajnu O RAKU, koja se tiče SVIH NAS

U pitanju je pravi leš, ali davno, prirodno mumificiran. On je trebalo da bude atrakcija novog Arheološkog muzeja Makedonije otvorenog pre dve godine. Prostor za mumiju je rezervisan, ali iz Muzeja, kako kažu, čekaju da mumija prvo bude zaštićena.

Direktor Instituta za sudsku medicinu Aleksej Duma, međutim, ističe da su oni još pre više od deset godina zaštitili mumiju, ali da niko iz Arheološkog muzeja nije hteo da je preuzme.

- Mumija ponovo traži zaštitu od gljivica. Sada bi to trebalo ponovo da se uradi, ali mi više nemamo novca za to. Njoj je mesto u Muzeju, a ne kod nas. Ona bi trebalo da bude smeštena u stakleni, klimatizovani kovčeg, bez vlage i sa stalnom temperaturom. Ta jedina preostala mumija iz Lipkova je na žalost malo oštećena tokom renoviranja zgrade Instituta. Tada joj je slomljena donja vilica i jedna ruka, ali je i dalje u relativno dobrom stanju - rekao je profesor Duma.

Foto: D.Joksić

Mumije stare najmanje 24 veka, pronađene još pre 59 godina u kumanovskom selu Lipkovo, na severoistoku Makedonije, nikako da "ispričaju" svoju priču i rasvetle prošlost tog kraja, zato što Albanci, vlasnici zemljišta na kome su pronađene nikome ne dozvoljavaju tamo ni da privire.

Lipkovski kraj, u kome su se ratne 2001. godine vodile žestoke bitke vladinih snaga protiv albanskih paravojnih formacija takozvane ONA, poznat je po brojnim mumijama. Prva mumificirana tela tamo je još 1957. godine otkrio profesor Ivan Mikulčić. Tri mumificirana tela su iz zemlje provirila u mestu Kisela Voda tokom izgradnje pristupnog puta do brane Lipkovskog Jezera, odakle se Kumanovo snabdeva vodom za piće.

Jedna mumija je stigla u Institut za sudsku medicinu u Skoplju, gde se i danas nalazi, dok su druge dve završile u Beogradu, a njihova sudbina danas nije poznata.

Foto: D.Joksić

- Mumije su pronađene u izdubljenim hrastovim deblima, pokrivenim daskama. Radi se, zapravo, o mumificiranim leševima, a ne o pravim mumijama. Leševi su prirodno mumificirani zahvaljujući tlu u koje su sahranjivani. Zemlja je sastavljena od sive ilovače kroz koju prolazi žica mineralne vode, a zbog nedostatka kiseonika koji nije mogao prodreti u zemlju, leševi su dehidrirali i vekovima, kao mumije ostali sačuvani - objašnjava Zvonimir Nikolovski, savetnik inspektor za arheološke lokalitete i nalazišta Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Makedonije.

Arheolozi se ne slažu u pogledu njihove starosti. Neki ih datiraju čak iz trećeg veka pre nove ere, dok drugi smatraju da potiču iz sedmog veka nove ere. Svi se međutim slažu da su ilovača i minerali u zemlji pomogli da se tela sačuvaju od raspadanja.

Foto: D.Joksić

Postoje dve dijametralno različite pretpostavke vezane za starost mumija. Prva istraživanja je sproveo profesor Ivan Mikulčić, koji ih je i otkrio, a kasnije, 1967. godine i Vojislav Trbuhović iz Arheološkog instituta u Beogradu. Trbuhović je došao do zaključka da se radi o mumificiranim pokojnicima novijega datuma, negde iz srednjeg veka, od 8. do 11. veka nove ere, dok je profesor Mikulčić bio ubeđen da one potiču sa kraja stare ere, iz helenističkog perioda, iz 3. veka pre naše ere. Tokom izgradnje pristupnog puta do brane Lipkovskog jezera 1957. godine radnici su bagerima otkopali tri hrastova debla u kojima su se nalazile mumije. Misleći da se radi o nedavno zakopanim leševima, sujeverni Albanci su rešili da ih spale zajedno sa deblima, ali ona nisu htela da gore, pa su se još više uplašili. Potom su uzeli negašeni kreč i njime poprskali mumije.

- Profesor Mikulčić je uspeo da spase i izvadi tri mumije. Drvo u kom su bili položeni leševi nije moglo da gori jer je upilo toliko puno minerala da se nije moglo ni zapaliti. Na žalost do sada nije postojala mogućnost da se mumije odmah nakon vađenja iz zemlje odnesu u laboratoriju gde bi se tačno datirala njihova starost pomoću radioaktivnog uglja. Da je to urađeno, bile bi rešene i dileme o njihovoj starosti. Kasnije to nije bilo moguće uraditi zato što su mumije već bile „zagađene“ uticajem iz okoline - kaže Zvonimir Nikolovski.

Foto: D.Joksić

Sa druge strane puta, nasuprot mumijama, bili su pronađeni žrtvenici i veliki broj keramike iz helenističkog perioda, iz 3. veka pre naše ere, a ti nalazi su se poklopili sa tvrdnjom profesora Mikulčića da se radi o pokojnicima s kraja stare ere.  Arheolozi su sigurni da je ta lokacija deo nekadašnje velike nekropole iz trećeg veka pre nove ere, koji je u kasnoj antici prerastao u rimsku provinciju Dardanija. Na tom mestu su u leto 2005. godine iz zemlje "provirile" još dve mumije, ali kada su stručnjaci Republikog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Makedonije hteli da ih otkopaju, dokumentuju i zaštite, vlasnici zemljišta, na kome je u međuvremenu izgrađen mlin i silosi, pokazali su im put odakle su i došli.

- Nema šta ovde da tražite. Bežite odavde - bili su decidni vlasnici zemljišta, koji arheolozima nisu dozvilili ni da fotografišu profil zemlje iz koje su štrčile dve mumificirane noge i kovčeg izdubljen u deblu u kome su se nalazile mumije.

- Ne mogu da opišem kako sam se osećao. Gledao sam ih ispred sebe, a nisam mogao ni da ih taknem. Jednostavno nam nisu dozvolili, govoreći nam da napustimo teren - sa žaljenjem se priseća arheolog Zvonimir Nikolovski.

I te mumije, kao i one prve otkrivene 1957. godine, se nalaze u mestu zvanom Kisela Voda, na putu ka selu Lipkovo. Mumije su bile zakopane u sivoj glini, savršenoj sredini gde tela pokojnika vekovima mogu da ostanu očuvana. Jedna od njih, čije su noge štrčale iznad zemlje, na sebi je imala pantalone od konoplja i primitivnu obuću.

Kada su arheolozi napustili lokaciju, vlasnici zemljišta su odmah zatrpali mumije, jer lokalno albansko stanovništvo nije verovalo makedonskim vlastima, pa čak ni arheolozima i istoričarima. Seljaci su se plašili da će oni zloupotrebiti istraživanje da bi argumentovali svoje tvrdnje o tome koji je narod prvi živeo na ovim prostorima, pa otuda ima istorijsko pravo i na tu zemlju.

Foto: D.Joksić

Žitelji sela Lipkovo veruju da su pronađene mumije nekog ilirskog plemena, jer Albanci smatraju da su potomci Ilira.

- Lokalno stanovništvo će dozvoliti dalje iskopavanje, ali samo pod uslovom da se angažuje mešoviti tim, ne samo iz Makedonije, već i iz Tirane, jer nema poverenja među ljudima - izjavio je Samir Memeti, istoričar iz Lipkova, koji je u leto te 2005. godine prisustvovao otkriću novih mumija.

Foto: D.Joksić

Mumije se sigurno i dalje nalaze pod zemljom na istom mestu, a stručnjaci strahuju da ih može uništiti zub vremena. Jer, ako delovi dođu u dodir sa vazduhom mogu oksidirati i potpuno se raspasti. Ukoliko se to dogodi, biće uništeni svi naučni podaci koje su mumije vekovima čuvale. A to bi bilo zaista velika šteta, jer su slične nekropole ovakvog stepena očuvanosti prava retkost. Slična otkrića pojedinačnih grobova u Evropi zabeležena još samo u Češkoj i Poljskoj, ali su mumije iz Lipkova jedinstvene na Balkanu.

(D. J.)