OSNOVNA ŠKOLA U SRBIJI TRAJAĆE 9 GODINA? Evo šta bi to značilo za našu decu!

Osnovna škola trebalo bi da traje devet, umesto sadašnjih osam godina, predloženo je na tribini odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Preporučujemo

OVAJ KVIZ DECA IZ SRBIJE REŠAVAJU K'O OD ŠALE: Mislite da ste pametniji od osnovaca? Proverite svoje znanje!

Sadašnji predškolci bili bi prvaci, a osnovno obrazovanje sastojalo bi se od tri ciklusa po tri razreda.

Bilo je argumenata i za i protiv uvođenja ovog modela, koji nije pomenut u nacionalnoj strategiji razvoja obrazovanja. Dilema je bila i ko bi izgubio i ko dobio - nastavnici ili učitelji. Da li bi učitelji predavali u četiri i po ili u pet razreda. Pomenuto je da bi period od 4. do 6. razreda bio kombinacija predmetne i razredne nastave.

Prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, ocenio je da ovo ne bi bila mala, nego revolucionarna promena.

- Zbog uvođenja ovakvog sistema okolne države imaju niz problema. Ova promena podstiče se spolja, zbog ušteda u obrazovanju, koje nam nameću kreditori i finansijeri. Za poslednjih 20 do 30 godina, obrazovni sistem se dosta promenio. Mnoge stvari rađene su na brzinu, mnoge upropaštene, pa je sistem doveden u nezavidnu situaciju. Bez podrške društva nema ozbiljne reforme obrazovanja- smatra Lipkovski. Naveo je i da je nužno da se izdvajanje za nauku sa tri poveća na šest odsto BDP-a. Prema njegovom mišljenju, neophodno je uvesti i jednosmenski rad u školama.

Foto-ilustracija: Profimedia/Oredia

Dr Stevan Jokić, naučni savetnik Instituta "Vinča", govorio je kako je nužno da promene u obrazovnom sistemu prate promene u društvu, jer današnjim đacima, "generaciji palčića, jer sve rade sa dva palca na svom mobilnom telefonu", treba drugačija škola.

- Njima je linearni svet knjige nezanimljiv. Dosadno im je ono što im mi pričamo. Oni žive u virtuelnom, a ne u metričkom svetu. Problem škole je što deci dajemo informacije, a danas svako dete u svom džepu ima sve informacije. Žalimo se da uče napamet, a mi smo ih naučili tako da uče - ocenio je Jokić. On je pomenuo i francuski podatak da 25 odsto đaka završi osnovnu i srednju školu, a da nije sposobno da bilo šta radi u životu. Zato je važno, dodao je, da se nastavnici okrenu svoj deci, a ne samo talentima.

Pomenuo je da nastavnici često, u nastavi informatike, za izgovor uzimaju nedovoljnu tehničku opremljenost, što nije dobar argument.

Foto-ilustracija: Profimedia/imageBROKER

O nastavi informatike bez računara, u nižim razredima, govorio je i Filip Marić sa Mamematičkog fakulteta, govoreći da algoritamsko mišljenje, potrebno za programiranje, može da se razvija i uz pomoć table i krede, bez kompjutera.

- Lekcija iz orijentacije u prostoru, u udžbeniku objavljenom prošle godine, i dalje objašnjava kako se snaći uz pomoć mahovine, Severnjače, godova na drvetu. Ni rečju se ne spominju Gugl mape, iako svako dete ima pametni telefon u džepu - istakao je Marić.

U prilog sporosti reformi je i primer koji je naveo Slobodan Popov iz Centra za razvoj prirodnih nauka, tehnologije i informatike - važeći normativ za opremanje kabineta za Tehničko-informatičko obrazovanje je pisan 1987. godine i kaže da treba koristiti grafoskope i dijaskope, iako je to odavno prevaziđeno.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje Novosti)