PAŽNJA: Ovo su povrede zbog kojih deca mogu da ostanu invalidi na času fizičkog!

  • 26

Nekoliko desetina učenika povredi se godišnje u srpksim školama, a te povrede, ako se izuzme vršnjačko nasilje, najčešće nastaju na času fizičkog vaspitanja i tokom hoškanja dece na odmorima. Dokument koji pokazuje koje su to najčešće povrede koje "zarađuju" u školama ne postoji, ali hronologija događaja unazad nekoliko godina pokazuje da učenici najčešće lome ruke, noge, povređuju glavu i kičmu. Odgovornost za ovakve situacije snosi škola, a pre svega direktor. 

TEŠKA NESREĆA U OSNOVNOJ ŠKOLI U BEOGRADU: Devojčica (7) radila kolut unazad, pa glavom udarila o beton

To se obično dešava kada preskaču kozlić, igraju sportove sa loptom, trče...

Tako je u martu 2014. godine učenik Osnovne škole "Jovan Dučić" u Petrovaradinu povredio se na času fizičkog i to na šiljak koji viri iz ograde.

Mesec dana kasnije trinaestogodišnji učenik Osnovne škole "Ištvan Sečenji" povredio se, takođe, na času fizičkog kada je pao preko lopte. Čas fizičkog koštao je i M. K. (14), osnovca škole "Sveti Sava" na Vračaru koji je na njemu povredio rame, kada ga je gurnuo drug.

Foto: Profimedia/BSIP Foto: Profimedia/BSIP

Poslednji u nizu nemilih događaja u obrazovnim ustanovama dogodio se juče u Osnovnoj školi "Milan Đ. Milićević", kada se u dvorištu, na velikom odmoru povredila L. S. (7).

Ona je drugaricama htela da pokaže kako se radi kolut unazad. U jednom trenutku uhvatila se za ko i, iz za sada nepoznatih razloga, glavom udarila o beton. Dobila je frakturu lobanje.

Foto: Profimedia/BSIP Foto: Profimedia/BSIP

STEFANOVA SMRT POKRENULA PITANJE: Kada deca MORAJU da budu oslobođena fizičkog?

Povodom ovog incidenta škola se još nije oglasila. Telegraf je danas u dva navrata pokušao da kontaktira sa direktorkom, međutim, oba puta nam je rečeno da je na času i da pozovemo kasnije. To kasnije, bilo bezuspešno.

Nismo dobili ni odgovore od Ministarstva prosvete, da li je povodom ovog događaja u školu upućena inspekcija, koliko se tačno ovakvih incidenata dogodi, i ko snosi odgovornost odnosno ko je odgovoran da vodi računa o učenicima dok su odmori.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

NOKAUTIRAO JU JE, DEVOJČICA JE PALA NA POD BEZ SVESTI: Učenik koji je pretukao učenicu ODMAH ISPISAN IZ ŠKOLE

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika profesor Jasna Janković napominje za Telegraf da za decu koja su u školi, odgovara škola.

- Najodgovornija osoba je, svakako, direktor - kaže Janković i dodaje da i za vreme odmora o učenicima brinu dežurni nastavnici, profesori, učitelju:

- Tu imamo objektivne probleme kada su u pitanju velike škole, koje ne mogu sa svih strana da se pokriju. Koliko god ljudi da motri na decu, uvek postoji neki deo dvorišta ili škole gde se ona ne mogu videti. To je, pogotovo, slučaj u osnovnim školama gde ima više dece. Međutim, postoje situacije, kada ne može ni nastavnik da snosi odgovornost. Recimo, ako je dete palo na času fizičkog i slomilo ruku a niko ga nije gurnuo, nije kriv ni nastavnik a ni dete.

TUČA TINEJDŽERA U SREDNJOJ ŠKOLI NA VOŽDOVCU: Jedan učenik zadobio povrede glave!

Naša sagovornica ističe da se o deci u školama mora voditi više računa.

- Nikada nije dovoljno voditi računa o njima. Mudro bi bila da su sva naša školska dvorišta pokrivena video nadzorom, i da škola ima više materijalnih mogućnosti pa da nema samo jednog policajca ili radnika obezbeđenja, već grupu ljudi koja bi za vreme odmora bila tu. To  psihološki deluje na decu jer kada ona vide čoveka u uniformi, shvataju da su oni tu zbog njih i ne bi radili stvari koje bi mogle biti opasne.

Printskin: Youtube/Основна школа Милан Ђ. Милићевић, MissBratayley101 Printskin: Youtube/Основна школа Милан Ђ. Милићевић, MissBratayley101

Inače, zbog sve češćih povreda dece u školama, sve više roditelja uplaćuje osiguranje za njih, tako da svaki učenik koji se povredi u školi ili van nje, na času fizičkog ili usled pada na poledici, ima pravo na nadoknadu. Roditelji se, međutim, žale da su te nadoknade često mnogo manje u odnosu na ugovorene sume.

(Lj. Račič)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Qqlele

    3. novembar 2016 | 23:47

    Imam 16 god drugi sam srednje i u školi sam do sad polomio nos, jagodicnu kost , prste neke i po par puta i nikada u životu nisam ni pomislio da je profesor kriv za to kriv sam uglavnom bio ja ili je to bio splet slucajnih okolnosti naravno da je logično da će da se fizički aktivna deca povrede jer je to sastavni deo sporta i odrastanja nema nikog ko je igrao kosarku godinama a da nije polomio prst jer je to sasvim logično roditelji ako želite da vam deca ne lome ništa vi ih vezite lepo za stolicu obavite jastucima i dajte im kompjuter i telefon i bice sigurni ali kad budu zakrzljali i kad dobiju astmu i šta znam više shvatićete da je bolje bilo da su trčali za loptom i vozili bicikl. Deca danas sve više obolevaju od srcanih mana i bolesti izazvanih neaktivnoscu a mi bi kao rasa trebali da se zabrinemo zbog toga

  • Jasna

    4. novembar 2016 | 08:15

    Problem je sto mi sada imamo plejadu profesora fizickog vaspitanja sa sumnjivim diplomama, neobrazovanih i po strukturi svojelicnosti nadobudnih i bahatih. Dovili smo i gomilu takvih direktora. I jedni i drgi treba da pohadjaju bar nekakvu edukaciju gde bi se upoznali sa zakonom kao i nacinom sprecavanja povredjivanja dece. Ne moze u skolskom dvoristu da stoji nekakv siljak, nekakva zica, cud ai cudesa gde se deca mogu povrediti. Profesor fizickog nije onaj baja koji se sepuri, naprotiv, prpfesor fizickog je ona osoba koja pazi decu selektuje ko je sposoban a ko trapav i na osnovu toga ih i rasporedjuje u razne grupe na razne aktivnosti. Povredjivanje je sastavni deo sporta. Postoji samo jedna druga stvar:nema potrebe svako dete primoravati na sport , ali ima potrebe da se bavi fizikom aktivnoscu. Neka deca ce rditi vezbe, trcati, a neka druga, spram svojih sposobnosti izelja ce se baviti sportovima sa loptom, gimnastikom i slicno. Napiash elaborat:)

  • Jelena

    4. novembar 2016 | 08:09

    Svašta...deca moraju da trče ,skaču i rade fizičko...deca se povređuju i dok mi stojimo pored njih a ne samo u školi...ukinuti fizicko vaspitanje koje je za neku decu jedini način da fizički rade bilo šta pored uspavanih roditelja koji sede ispred tv jer za druge aktivnosti nemaju ni para ni volje je jednako ubistvu...krive kičme,atrofirani mišići...

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA