DUŠEVNO OBOLELI SMEJU DA KORISTE SATARE I SEKIRE: Šta treba da se desi da bi se ovo promenilo?

O porastu porodičnog nasilja u Srbiji najbolje svedoče prošlonedeljni primeri kada je u tri napada sekirom stradalo čak pet osoba. U istoj nedelji dogodio se još jedan napad sekirom, ali je srećom protekao bez žrtava. Iako je Zakonom o oružju i municiji definisano ko sme da poseduje oružje, nijedno slovo tog zakona ne zabranjuje držanje oštrih predmeta poput sekire, noža, satare ili čekića u kući u kojoj živi mentalno obolela osoba, a po svemu sudeći, mogućnosti za takvo nešto ni nema.

Preporučujemo

JEZIV PRAVILNIK O UPOTREBI ORUŽJA U SRBIJI: Zaostalim osobama dozvoljeno da imaju puške i pištolje

SAHRANJENA ŽENA KOJU JE SUPRUG BRUTALNO UBIO: Monstruozni ubica se i dalje brani ćutanjem (FOTO)

Sa ovom problematikom najpre smo se obratili Ministarstvu pravde RS gde su nam rekli da inicijativu za donošenje takve vrste zakona kojim bi se ograničila upotreba pojedinih premeta u domaćinstvu može da da Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali da takvo nešto nisu dobijali.

Sličan odgovor dobili smo i u MUP-u gde su nam rekli da predlagač može da bude samo Ministarstvo pravde i da se njima obratimo.

Odgovor smo potražili na trećoj adresi kod advokata Dejana Sinadinovića koji se osvrnuo na postojeći zakon koji zabranjuje držanje troslojnog oružja (karabini, pištolji, vatreno..) i da njihovo posedovanje mora da se prijavi. Istakao je i da je nošenje suzavaca i sprejeva strogo kažnjiva delatnost.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy, pixabay.com

- Ne postoji termin u zakonu koji kod nas definiše pojam hladno oružje, ali se zna da se tu misli na sečiva, noževe i slične stvari. Nemoguće je zabraniti takve predmete za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvima. Sekira služi za seču šuma i cepanje drva, čekić za popravljanje... ali se zna da, recimo pištolj ima samo jednu svrhu, isto kao i suzavac i zato je lakše ograničiti njegovo korišćenje - objašnjava Sinadinović.

Nažalost, zakonom je predviđena odgovornost tek nakon što se zločin desi. U tom slučaju mogu da odgovaraju i staratelji psihički bolesne osobe.

- Postoji obaveza i građansko pravna odgovornost lica, ukućana koji brinu o duševno oboleloj osobi. Ako ta osoba sedne u kola i zgazi nekoga, zapali stan cigaretom, povredi nekoga, posebno ako je agresivna, porodica ili staratelj neće moći da kaže da nisu bili svesni ili da nisu znali za njegov problem. Ako ne ispune svoju obavezu, mogu krivično da odgovaraju, jer u slučaju da nisu u stanju da brinu o takvoj osobi, mogli su da ga zbrinu u nrkoj ustanovi - otkriva advokat i dodaje:

- Kada neko nastrada od ruke duševno obolele osobe, odšteta za članove njegove porodice zbog duševne boli može da se kreće između nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona evra.

Samo, nažalost, većini ta odšteta, nakon što izgube najbližeg, više ništa ne znači.

(S.Vasić)