EU Srbiji donirala 2,68 milijardi evra, Rusija ni dinara

Evropska unija je od 2000. godine do danas dala Srbiji oko 1.600 puta više donacija nego što su to u istom periodu učinile Rusija i Kina, iako među građanima preovladava mišljenje da su ove dve zemlje, uz Japan, naši najdarežljiviji međunarodni partneri.

Najveću bespovratnu pomoć Srbija dobija iz pretpristupnih fondova EU. Prema podacima srpskih državnih organa, koje prenosi dnevni list "Danas", Unija je Srbiji u proteklih skoro 11 godina poklonila 2,68 milijardi evra. Na drugom mestu je Nemačka, koja je dala 714 miliona evra, dok su SAD donirale 582 miliona evra.

Najveći donator Srbije je EU, koja u ukupnoj međunarodnoj pomoći državi učestvuje sa 48,7 odsto. Samo je Evropska komisija od 2000. do 2011. donirala 2,68 milijardi evra, od čega je za ovu godinu već izdvojila više od 29 miliona evra. S druge strane, prema podacima Kancelarije za evropske integracije, u ukupnoj pomoći Srbiji dve velike istočne sile, Kina i Rusija, učestvuju statistički neprepoznatljivo - iz Pekinga stiže 0,03 odsto bespovratne pomoći, a iz Moskve još manje. Zbog toga ove države nisu ni zavedene na listi "razvojnih partnera Srbije", koja se može videti na internet sajtu Kancelarije.

Posle fondova iz Brisela, na donatorskoj listi sledi Nemačka, koja je samo prošle godine Srbiji dala 41 milion evra bespovratne pomoći, a od 2000. ukupno 714 miliona evra. SAD su nam u protekloj deceniji poklonile ukupno 582 miliona evra, od čega 30 miliona u 2010. godini.

Među najvećim donatorima je i Italija, koja je od 2000. godine dala Srbiji 273 miliona evra, od čega prošle godine 39,4 miliona. Švedska je 2010. poklonila 26 miliona evra, a ukupno poslednjih deset godina - 215 miliona evra. Norveška je od 2000. godine donirala ukupno 120 miliona evra. Japan je u 2010. izdvojio oko 7,5 miliona evra, a u protekloj deceniji ukupno oko 97 miliona.

KINA I RUSIJA NE GAJE PRIJATELJSKE NEGO KOMERCIJALNE VEZE

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić objašnjava za "Danas" da ni Rusija ni Kina u svetu nisu poznate kao zemlje donatori, već da one slede isključivo svoja strategijska pravila, s drugim državama negujući tesne komercijalne veze, što podrazumeva ekonomske odnose, trgovinu i investicije. Kako ističe, u srpskoj javnosti postoji predrasuda o tome da Moskva i Peking mogu da budu alternativa Srbiji u odnosu na EU, "ali to sasvim sigurno nije slučaj".

- Potrebno je shvatiti da je Srbija vezana za Zapad. Na primer, svi naši veliki stručnjaci su se školovali ili se trenutno školuju u zapadnim zemljama, a ne u Ruskoj Federaciji i Narodnoj Republici Kini -  naglašava Simić.

Stručnjak Instituta za političke studije Miodrag Radojević objašnjava da Rusija i Kina nisu donatorske zemlje, i da "u tom smislu, teško odrešuju kesu". On ističe da te dve zemlje nude kredite po povoljnim uslovima, kao i investicije svojih kompanija. Prema njegovom mišljenju, građani Srbije imaju percepciju da je šteta zbog bombardovanja 1999. nesrazmerna donacijama zapadnih zemalja, odnosno da su bespovratna sredstva licemerna, jer ne mogu nadoknaditi posledice tog događaja.

- Takođe, građani smatraju da su EU, SAD i druge zapadne zemlje najveći zagovornici nezavisnosti Kosova i da je zbog toga nemoguće da one budu naši najveći donatori. Građani misle i da te donacije nisu dovoljno transparentne, jer često završe u pogrešnim rukama - navodi Radojević.

(M. S. / Danas)