OTKRIVENA NAJVEĆA TAJNA AGATE KRISTI: Mućkala je koktele koji mogu da ubiju mnogo ljudi! (FOTO)

Najprodavanija spisateljica svih vremena Agata Kristi pisala je o zločinima, ali i sama je znala da smućka ubojite koktele.

Preporučujemo

U ČAST AGATE KRISTI: Napravljene markice na kojima su tragovi za rešenje ubistava (FOTO)

Kraljica krimića, Agata Kristi, drži Ginisov svetski rekord kao najuspešniji romanopisac svih vremena. Naime, više od njenih dela prodate su jedino Biblija i Šekspirova dela, iako je ona prevedena na više jezika od navedenog barda, a njena predstava "Mišolovka" najduže je prikazivana na svetu. Uz to, stvorila je ne jednog, nego dvojicu najpoznatijih fikcijskih detektiva, Poaroa i Mis Marpl. Osvojila je brojna priznanja i nagrade, a njene knjige obožavaju milioni čitalaca svih generacija širom sveta.

Mnogi su pokušali da proniknu u tajnu njenog uspeha i da je kopiraju, dok je ona samu sebe smatrala popularnom spisateljicom pa je objavila da je svesna da ne piše velika dela sa dubokim pogledom u ljudsku psihu.

Ona nije planirala da šokira svoje čitaoce bezrazložnim nasiljem, uprkos brojnim leševima na stranicama njenih knjiga. Reakcija koja je trebalo da bude izazvana kod njih bila je znatiželja i osmeh pri nailasku na potencijalne tragove. Kristi je bila pripovedačica, zabavljačica i žena koja je odgovarala na zagonetke koje na prvi pogled nisu imale nikakvo rešenje.

Foto: Profimedia/AFP

Ono što mnogi ne znaju jeste da je Kristi koristila opasne lekove i otrove da bi "začinila" svoje priče. U većini knjiga je koristila otrove i to u daleko većoj meri od svojih savremenika i to s velikom preciznošću i tačnosti, iako nije očekivala da će njeni čitaoci biti zdravstveni stručnjaci.

Tako je simptome i dostupnost otrova opisivala jednostavnim, svima lakorazumljivim jezikom. A shvatanje nauke iza otrova Kristi je koristila samo kako bi pružila bolje razumevanje svoje pameti i kreativnosti pri stvaranju zavere u romanima.

Njeno poznavanje otrova bilo je u najmanju ruku neverovatno, jer tek nekolicina drugih pisaca može da se pohvali činjenicom da su ih patolozi spominjali kao referentni materijal u stvarnim slučajevima trovanja. Nemali broj ljudi znao je da se zapita kako je znala sve to. Odgovor je da je njeno znanje poticalo direktno iz iskustva sa trovanjem i večnim zanimanjem za to područje, iako ne u zločinačkom smislu.

Tokom Prvog svetskog rata Kristi je volontirala kao medicinska sestra u lokalnoj bolnici u Torkuaiju. Uživala je na poslu i kad se u bolnici otvorila nova ambulanta, preporučeno joj je da se prebaci u nju, a kako bi se kvalifikovala kao asistentkinja farmaceuta, što se i desilo 1917. godine, morala je dosta da uči i da položi razne ispite.

Kako bi se pripremila za svet farmacije, morala je da stekne puno praktičnog, ali i teorijskog znanja i da nauči hemijske i farmaceutske strane posla.

Foto: Profimedia/CSU Archives/Everett Collection

Do 1917. godine, Kristi je napisala ponešto pesama i kratkih priča, od kojih je nekoliko bilo prevedeno. Ali tek nakon što je pročitala knjigu Gastona Leruka, pomislila je kako bi mogla da pokuša da napiše detektivsku priču. Rekla je to svojoj sestri Medž, koja je već bila uspešna spisateljica i ona, sumnjajući u uspeh  rekla joj je da će to biti jako teško. Upravo takav odgovor je podstakao Agatu da kasnije postane najbolja.

Radeći u ambulanti počela je da smišlja priču i oblikuje likove, a budući da je bila okružena bočicama otrova, odlučila je da njeno oružje u romanu svakako mora da bude otrov. Tako je nastao "Zagonetni događaj u Stajlsu", Agatin prvi kriminalistički roman, u kojem ona predstavlja Herkula Poaroa, Artura Hejstingsa i inspektora Džapa.

(Telegraf.rs / Izvor: express.hr)