JUNAČKA SRPSKA PORODICA: Milosav, Radovan i Stevan su služili Srbiji i ovo je njihova priča (FOTO)

Tri generacije Kostića služilo je vojsku u poslednjih 65 godina i nijedan nije zaboravio vojnički krevet, čarape, Trumanova jaja i pasulj.

Preporučujemo

On ima najlepše oči u srpskoj vojsci (FOTO)

Kada se nedavno u medijima pojavila vest o mogućem ponovnom uvođenju obaveze služenja vojnog roka društvene mreže su se usijale, kao i žar za kafanskim stolovima.

Zašto je u Srbiji vojni rok toliko bitan Telegraf je pitao tri generacije Kostića- deda Milosava (84), njegovog sina Radovana (57) i unuka Stevana (28). Dvojica su bili "drugovi", najmlađi "gospodin". Svoj trojici je, i kada kude armiju, ponos u glasu što su to "preživeli".

AFRIKANCI U VOJSCI SRBIJE: Spremamo se da postanemo pravi srpski oficiri! (VIDEO) (FOTO)

Milosav Kostić iz sela Jošanički Prnjavor kraj Jagodine pamti da je u vojsku otišao 27. septembra 1952. godine, na Krstovdan, pre 64 leta. Imao je tada 20 godina. Vojni rok je u hrvatskom Karlovcu služio 18 meseci.

Foto: Privatna arhiva

Obuka je trajala osam. Bio je "inženjerac". Ustao je toga jutra, kako kaže, u cik zore, poljubio suprugu Slavnu i otišao na voz.

VOJSKA SRBIJE POSTAJE OBAVEZNA? Testira se novo, modernije oružje

- Putovali smo 18 sati teretnim vozom. U armiji smo spavali u drvenim barakama. Na jednu četu, nas oko 50, dali su nam jednu drvenu kadicu za pranje nogu. Nismo imali čarape nego "šuferice", platnene krpe kojima smo uvijali stopala, pa u cokulu. Opereš krpu, pa opet. Jeli smo, sećam se, jaja u prahu, što su nam slali kao pomoć iz Amerike, čuvena Trumanova jaja. U prostoriji gde smo imali političku obuku ložili smo bubnjare. Spavali smo na slamenim krevetima, koji su morali svakoga jutra da budu rastreseni i valjano zategnuti - seća se nakon šest i po decenija Milosav.

Imao je sina jedinca koga su poslali u rat: OVO SU STRAŠNE REČI NJEGOVOG OCA! (VIDEO)

Foto: Privatna arhiva

Njegov sin, Radovan Kostić iz Kragujevca bio je, kao i otac mu, inženjerac, te 1979. godine u slovenačkom Mariboru. U vojsku je krenuo 12. aprila. Vojni rok je služio 15 meseci, obuka je trajala sedam. Bio je vojnik u zlatno vreme Jugoslavije, kada je tadašnji "fazan", današnji "gušter", birao između dve vrste hrane za ručak. Danas se seća kako je, prvog dana u kasarni, izbegao zaprašivanje donjeg veša, na sebi.

Šokantna hrvatska analiza: Ko bi pobedio U NOVOM RATU U BOSNI i šta bi se desilo ako bi se uključila SRBIJA?!

- Tada je vojska bila "najozbiljnija", a vojnik imao najbolji tretman iako smo u decembru vežbe radili napolju goli do struka. Služio sam, naravno da se sećam, u kasarni "Franc Rozman Stane". Marenda je bila odlična, u kantini je moglo da se pije pivo. Kreveti su bili problem. Morali smo tako čaršafe da zategnemo, da kad' baciš novčić, odskoči sa kreveta. U to vreme nisi mogao u grad da izađeš u civilu, završio bi u zatvoru - objašnjava Radovan.

Foto: Privatna arhiva

A onda je u maju 1980. godine umro drug Tito. Vojska je mesecima pre toga bila u pripravnosti. Titovi omladinci nisu ni slutili zbog čega.

JOŠ JEDNA NOVINA U VOJSCI: Za šest meseci služenja plata 800 evra!

- Najpre smo imali uzbune svakih nekoliko dana. Onda čujemo, Tito je bolestan. Borbena gotovost podignuta je na maksimum. Nama inženjercima bio je zadatak rušenje mostova na Dravi, za slučaj napada iz pravca Austrije. Na svim mostovima više puta smo postavljali vežbovnu municiju, razvodili kablove, uvežbavali. Bio sam na odsustvu kada je moj otac Milosav na radiju čuo "umro je Drug Tito". Obukao sam uniformu i nazad. U kasarni smo se ćutke pozdravljali samo klimanjem glavom. Tokom prenosa sahrane svi su plakal - seća se Radovan.

ONI SE ZAKLINJU PRED SRPSKOM ZASTAVOM: Evo ko su Afrikanci u srpskim oficirskim uniformama! (FOTO)

Foto: Privatna arhiva

Njegov sin, Stevan Kostić (28) u kasarnu je stigao drugog septembra 2009. godine. Služio je vojni rok šest meseci. Obuka u Pančevu trajala je tri.

Onda- garda, Beograd. Stevan kaže da je bilo naporno, da je imao utisak da ne prestaje da trči.

- Kupanje je bilo dozvoljeno samo četvrtkom. Kupovali smo vlažne maramice, vojnici su najveći potrošači istih. Joj, da me sad čuje deda - smeje se Stevan.

On kaže da je, dok je on služio vojsku, ručak trajao od 10 do 15 minuta, bilo je previše vojnika za jednu menzu.

SAMO DA RATA NE BUDE: Život ove devojčice nije nimalo lak, a njen crtež upravo to i dokazuje

Foto: Privatna arhiva

- Na početku mi je dve trećine vremena trebalo da utvrdim šta mi je, uopšte u tanjiru. Boranija i soja?! Ali, voleo sam marendu. To je bila šansa da nakon što trčiš u nedogled, izdržiš do ručka u 15 sati. Za doručak sam jeo, kao i deda, jaja u prahu, i mi smo ih zvali Trumanova. Jedno je uvek bilo dobro, a to kažu i otac i deda- vojnički pasulj- kaže Stevan.

Na pitanje zašto nije izabrao civilno služenje vojnog roka, Stevan kaže da je vojska za njega bila avantura i preispitivanje, ali i potreba da ne razočara vojnike prethodnike.

Foto: Privatna arhiva

Obavezno ili dobrovoljno, služenje vojnog roka ostaje jedna od najemotivnijih tema za raspravu u Srba. Emotivna je toliko da je o vojsci i odlasku u vojsku ispevano oko 2.000 pesama, koje su nakon ukidanja vojnog roka otišle u zaborav.

(Marija Raca)