ISPOVEST ŽENE KOJA JE UBILA MUŽA: Godinama me je tukao, presuda je od Boga došla! (VIDEO)

- Ne bih lagala, on je u crnoj zemlji, tukao me je, maltretirao, nije mi davao da radim, stalno je govorio da ga varam i pretio mi da će me zaklati -  drhtavim glasom kaže Dušanka Okuka, jedna od zatvorenica Kazneno-popravne ustanove Požarevac, jedine u Srbiji u kojoj su smeštene samo žene.

U ovoj ustanovi ima zatvorenica koje su došle po raznim presudama, od sitnih prekršaja do najtežih zločina. Tu smo sreli i Dušanku Okuku, staricu od 76 godina, koja je osuđena na doživotnu robiju zbog ubistva supruga. Zločin se desio pre šest godina u naselju Stara Lipovica kod Ripnja.

- Jednom me je teškom baštenskom stolicom udario u glavu, pokidao ju je skroz, rascepala mi se glava. Neću ja umreti od starosti, nego od njegovih udaraca i od kičme koju mi je polomio. Ali, i dalje tvrdim, nisam ga namerno ubila, sam se nab'o na nož. Sve je to od Boga bilo - priča ona.

Dok gledamo njenu sedu kosu i lice išamarano dugim, čini nam se predugim, zimama i letima i ko zna još kakvim mukama i nedaćama, teško nam je da poverujemo da bi ona mogla bilo koga da povredi. Povijena, izboranog lica, sede kose, skoro da se sklupčala u stolici ispred nas. Čini nam se dršće. Oči su joj duboke, zamagljene, a pogled joj se gubi negde u daljini.

Nismo baš sigurni da razume šta je pitamo, da želimo da nam ispriča šta ju je navelo da sa punih sedamdeset godina ubije svog muža Nedeljka, koji je tad imao 76, a sa kojim je bila skoro 50 godina u braku. Ne znamo ni da li ona sama zna zbog čega se nalazi u KPD Požarevac.

- Ma, ništa to nije bilo dobro od samog početka, on me je na silu oženio. Bilo je to posleratno doba, on je bio policajac, natero me pod pretnjom pištolja da se udam za njega. Nisam ga nikako htela! - kaže Dušanka.

Prema njenim rečima, pokojni muž Nedeljko Okuka bio je policajac, koji je u Cazin (mali grad u Bosni) došao po službi. Upoznao ju je u hotelu u kom je radila kao kuvarica. Tada i počinje njena tragična životna priča.

Jedno popodne Nedeljko je došao u hotel i pod pretnjom zatvora i sa izvađenim pištoljem odveo ju je u svoju kuću, u kojoj je živeo sa kolegom, a koja je bila smeštena u brdima. Tamo ju je zaključao i rekao da ako ne uradi sve što ona želi, mrak će je pojesti i niko je nikad neće naći.

- I naredio je svom kolegi da me ne pušta da odem. Držao me je tu sve dok nisam pristala da se udam za njega. Nakon godina koje smo proveli u Bosni, došli smo da živimo u Beograd. Brat mi je poklonio stan na Dušanovcu, gde smo živeli dok deca nisu odrasla. Posle smo sagradili kuću u Lipovici i počeli tamo da živimo. Bilo je kako-tako, ali poslednjih 20 godina nismo se nikako slagali. On je u međuvremenu otišao u prevremenu penziju, ali je radio i na građevini. Nije donosio pare, niti mi je pomagao u kući. Petnaest godina, iako smo boravili u istoj kući, živeli smo razdvojeno. Ja sam živela u prizemlju, a on na spratu - kaže Dušanka.

Ona još dodaje da ju je varao i da je celo naselje znalo za to. Dolazio je pijan i tukao ju je, ali samo kada niko ne bi video.

Jednog dana, Dušanka je nakon 50 godina braka ipak odlučila da se razvede:

Ali, istog tog dana se i predomislila. Vratila se kući i tada se i dogodio stravični zločin. Dušanka je veoma konfuzno objasnila kako je do ubistva došlo, ali to nije umela da kaže ni policiji koja je došla da je uhapsi na dan ubistva.

Nedeljko je iskrvario na mestu zločina i preminuo pre nego što je stigla hitna pomoć. Komšije porodice Okuka ispričali su policiji da se bračni par Okuka godinama nisu trpeli i da su se svakodnevno svađali i tukli. Niko od komšija nije bio očevidac ovog zločina, niti je primetio da se nešto dešava u njihovoj kući sve dok nije stigla policija. Dušanka ima sina Milana i ćerku Gordanu iz braka sa Nedeljkom, dok iz braka s prvim mužem ima sina Tihomira.

Prema rečima njihovih poznanika, starica se i fizički i mentalno zapustila, a pre više godina se i lečila u Padinskoj skeli. Kako smo saznali, njen stan je uvek bio sav u neredu, dok je Nedeljkov bio sušta suprotnost. Nakon što smo završili razgovor, pripadnica službe za nadzor došla je po Dušanku i uzela je pod ruku. Starica se zbunjeno okrenula oko sebe i pitala:

- Da li je ovo gotovo? Jel sam ja sada završila?

Pripadnica službe za nadzor joj je odgovorila da jeste i uzela je pod ruku i rekla da je vreme za terapiju i ručak. Dušanka se još dugo zbunjeno oko sebe osvrtala i govorila da joj je uvek teško kada priča o tome i da joj pritisak skače dok je lagano nestajala u hodniku, koji je vodio ka njenom smeštaju.

(Biljana Tasić / Foto: Vladimir Lukić)