Tamara je najpoznatija srpska čelistkinja, a otkriva pred kim ima najveću tremu (FOTO)

Tamara Savić je najpoznatija srpska čelistkinja, planetarno popularnog ženskog kvarteta "Exclusive Strings" i ko-direktorka neverovatnog muzičkog projekta čuvenog violiniste Hačatura Almazjana “Almazian Symphony”.

Preporučujemo

Ona prkosno i ponosno svuda glasno priča ko je i odakle je. I svet je sluša. Jer, ako žele da čuju njenu muziku (a žele), moraju da čuju i šta ima da kaže.

U intervjuu za Headliner poznata violinistkinja otrkiva kako je to praviti karijeru u inostranstvu, kako je napravila uspeh u celom svetu, i da li joj je negde bio problem to što je ponosno isticala svoje poreklo. Takođe ističe kako je sarađivati sa poznatim zvezdama, a kako pevati za jednog od moćnijih svetskih predsednika, Vladimira Putina.

Zašto si otišla iz Srbije da praviš karijeru u belom svetu?

– Iz Srbije sam otišla sticajem okolnosti, a ne zbog neke preterane želje da napustim svoju otadžbinu. Mislila sam da će moj odlazak biti privremen, ali se ispostavilo da sam buđenja u svom rodnom Beogradu (tačnije Zemunu), zamenila sa čekanjem jutara po belosvetskim metropolama, hotelima, aerodromima…

Kako je biti Srpkinja u svetu koji nas baš i ne voli?

– Biti Srpkinja u svetu za mene je uvek i isključivo čast i privilegija, ma koliko to delovalo ponekad i kao informacija koju bi trebalo preskočiti, jer vrlo često mi je to “minus”.

Jesi li nekad imala neki problem zbog zemlje iz koje dolaziš?

– Ja sebe doživljavam kao ambasadora svoje zemlje, jer na svakom kraju sveta gde odlazim i upoznajem nove ljude, možda ću bas ja biti jedina Srpkinja koju su ikada upoznali i sa kojom će imati kontakt. Utisak koji ja ostavljam nije samo ličan, već će biti i impresija stranca o mom narodu, kulturi koju donosimo i “kakvi smo to mi”.

Da li si imala problema zbog toga što stalno i svuda ponosno ističeš svoje srpstvo?

– Mogu da kažem da je moja “misija” uspešna kada me ljudi koji o mojoj zemlji do tada nisu znali nista (ili samo ono loše) zovu posle određenog perioda i ushićeno kažu: Gledali smo Novaka i navijali iz sveg srca za njega i Srbiju i setili se tebe!

Kako si uspela da ipak napraviš uspeh u tom svetu?

– Moj “uspeh” u svetu jeste zapravo kombinacija rada, upornosti, ali i srećnog sticaja okolnosti da sam se jednostavno našla na pravom mestu u pravo vreme,sa instrumentom koji je bio moje oružje. Da sam recimo pijanistkinja, ne znam da li bih našla svoj put u svetu pop-klasike, jer ih ima milion.

Da li ti je krivo što takav uspeh nisi mogla da ostvariš živeći ovde?

– Naravno da uvek postoji gorčina i pitanje zašto mi se uspeh nije dogodio u Srbiji i zasto ovaj život koji vodim nije tamo. Ali ja iz te moje ljubavi prema sredini koja me je stvorila imam i neobjektivan stav. Sve opraštam i ne zameram. Razumem.

Šta ti najviše nedostaje iz Srbije kada nisi ovde?

– Nedostaje mi naš mentalitet koji je samo nama znan, ljudi koji su glasni, deca koja su nemirna i vesela ne obazirući se na metode discipline Zapada, nedostaje mi Beograd koji nikada ne spava i budi vas svojim “životom” čak i kada ste najumorniji….Nedostaje mi lepota Srba i Srpkinja, koja je ostatku sveta nedostižna…

Često sviraš svetskim megazvezdama, kakvi su oni privatno?

– Radeći sa svetskim megazvezdama shvatila sam da takav termin zapravo ne postoji. Da, ti ljudi su stvorili ogroman uspeh u svojim životima, poznati, viđeni, slavni… ali van bine uglavnom ne možete ni da ih prepoznate. Kada smo nastupale sa Majklom Bubleom, pred koncert smo sedeli sa njegovim kompletnim timom iz Kanade, koji ga prate na svim turnejama. Ja sam večerala kad mi je prišao momak, koji je ličio na nekog radnika zaduženog za rasvetu na sceni, i pitao me ljubazno nekoliko puta da li je sve ok, da li je večera dobra, da li moze nesto da pomogne… Posle ne znam kog već pitanja, ja sam mu se zahvalila i zamolila ga da me ostavi na miru, jer sam zaista ok… Kad je otišao, moja koleginica iz grupe Melisa me u čudu gledala i pitala: Zašto si bila tako hladna sa Majklom Buleom?! A ja čoveka nisam ni prepoznala…

Svirala si brojnim svetskim facama, od Putina do Mesija, pred kim si na nastupu imala najveću tremu?

- Tremu generalno uopšte nemam i nikada nisam osećala strah da pred nekim nastupam. Više želju da ostavim što bolji utisak...Ali recimo, kada smo nastupali prvi put pred Emirom Kusturicom, malo je srce brže kucalo…

Srbiju za 10 godina vidi kao vodeću zemlju Balkana, zemlju koju čeka blagostanje, i to u nekom savezu sa Rusijom. A sebe za 10 godina vidi kao majku okruženu decom, kako sedi u nekom beogradskom kafiću, planirajući sledeći nastup u nekoj od svetskih metropola.

(Telegrfaf.rs/ Izvor: headliner.rs)