Hrvati misle da je ovo bio NAJGORI DAN u njihovoj istoriji (FOTO)
Većina anketiranih hrvatskih istoričara smatra da je najgori dan u hrvatskoj istoriji bio 10. april 1941. godine, odnosno datum uspostavljanja NDH, dok drugi tvde da je to 1. decembra 1918. kada je Hrvatska ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Preporučujemo
Plenković dobio mandat za sastav nove vlade Hrvatske
PRAVI HOROR U DRAČEVU: Čoveku iz rana godinama šikljaju krv i gnoj, komšije se guše od smrada! (FOTO)
"HRVATSKI MUČENICI": U Zagrebu održana misa za ustaške generale
Neki od deset istoričara upitaniih koji je najgori dan u njihovoj istoriji, izdvojili su događaje pre 20. veka, poput pogubljenja Petra Zrinskog i Frana Krste Frankopana, bitke na Krbavskom polju i prodaje Dalmacije, koju je Ladislav Napuljski Mletačkoj republici prodao za sto hiljada dukata.
Evo šta su za Telegram rekli istoričari i publicisti Slavko Goldstein, Tvrtko Jakovina, Ante Nazor, Hrvoje Klasić, Milan Kruhek, Miroslav Akmadža, Mario Jareb, Hrvoje Gračanin, Marijan Davor i Dragan Markovina.
NAJVEĆI SKANDAL U ISTORIJI HRVATSKE VOJSKE: Otkrivena velika prevara, traže se odgovorna lica!
1. dr. sc. Ante Nazor: 9. septembar 1493. godine, Krbavska bitka
Direktor Hrvatskog memorijalno-dokumentarnog centra Domovinskog rata
Kao istoričaru koji se nekad intenzivno bavio srednjim vekom, prva asocijacija bila mi je bitka na Krbavskom polju. Bitka je počela u deset sati ujutro, nedaleko od grada Udbine.
U toj je bici izgubljen veliki deo ljudstva. Ona predstavlja početak demografskog osiromašenja ovog dela Hrvatske, ali i veliku istorijsku prekretnicu. Nakon Krbavske bitke hrvatsko je plemstvo ostalo slabo i osiromašeno i nemoćno da se samostalno suprotstavi daljem napredovanju Turaka.
Bitka je odredila sledećih nekoliko stoleća hrvatske istorije i zaustavila povezivanje severa i juga Hrvatske.
2. doc. dr. sc. Hrvoje Klasić: 10. april 1941. godine, Proglašenje NDH
Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta, Zagreb
Hrvatska je tog dana postala deo najzločinačkije grupacije u 20. veku. Takođe je službeno postala saveznik Adolfu Hitleru i Benitu Musoliniju te pristala odreći se svoje teritorijalne i političke nezavisnosti.
Na vlast je došao režim koji je za cilj imao genocid, etničko čišćenje i masovne zločine nad sopstvenim stanovništvom.
3. dr.sc. Miroslav Akmadža: 18. novembar 1991. godine, Pad Vukovara
Odeljenje za istoriju Slavonije, Srema i Baranje, Hrvatski institut za istoriju
Moj odgovor je dan pada Vukovara. Mislim da nam je taj strašan datum još uvek u sećanju i istorijski svakako najbliži. U hrvatskoj istoriji postoje određeni događaji koji su pogodili deo naroda, jednu regiju ili skupinu ljudi, ali retko je koji događaj kao ovaj, koji se dogodio pre 25 godina, pogodio kompletnu naciju.
4. dr. sc. Milan Kruhek: 30. april 1671. godine, Zrinsko-frankopanska urota
Bivši direktor Hrvatskog instituta za istoriju
Najgori dan u hrvatskoj istoriji mogao bi biti 30. april 1671. kada su Petru Zrinskom i Franu Krstu Frankopanu u Bečkom Novom Mestu odsekli glave, uz optužbu da su pobunjenici i izdajnici habzburške krune.
Zrinsko-frankopanska urota bio je pokret hrvatskog i ugarskog plemstva protiv apsolutističke politike Habzburgovaca. Neuspeh urote označio je tragičan kraj starih velikaških obitelji Zrinskih i Frankopana.
Posledice njihovog pogubljenja za Hrvatsku su bile pogubne. Ogromna teritorija ove dve plemićke porodice carska vojska je zaplenila. Opljačkani su svi njihovi gradovi i posedi. Ova pljačka je u strahovitoj meri osiromašila hrvatsku istorijsku i kulturnu baštinu.
Primera radi, u bečkom Kunsthistorisches Museumu još uvek se nalaze neki predmeti iz zrinskih i frankopanskih dvorova. Zrinsko-frankopanski posedi, koji su se prostirali od Međimurja do Bakra i Crikvenice, godišnje su morali izdvajati preko dvadeset hiljada forinti. Ova je pljačka gospodarski, politički i kulturno unazadila Hrvatsku, a prvi napredak zemlje osetio se tek početkom 19. veka.
5. prof. dr. sc. Tvrtko Jakovina: 1. septembar 1939. godine, Početak Drugog svetskog rata
Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta, Zagreb
Najgori dan u hrvatskoj istoriji bio je početak Drugog svetskog rata. Tog dana je nestao jedan svet, a nakon njega su usledile godine koje su prouzrokovale brojne žrtve, kako širem Evrope i sveta, tako i u Hrvatskoj.
6. dr. sc. Mario Jareb: 1. decembar 1918. godine, Uspostava Kraljevine Jugoslavije
Odeljenje za savremenu istoriju Hrvatskog instituta za istoriju
Budući da se bavim istorijom dvadesetog veka, izdvojio bih datum kada se Hrvatska pridružila Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Tog dana Hrvatska je izašla iz srednjevropskog civilizacijskog kruga i bila prisiljena da postane deo onoga u čemu joj nije bilo mesto.
Taj datum zasigurno nije bio najkrvaviji dan u hrvatskoj istoriji, ali je uticao na narednih sedamdeset godina naše istorije, i to, po mom mišljenju, na prilično tragičan način.
7. Slavko Goldstein: 10. april 1941. godine, Proglašenje NDH
Poblicista i novinar
Tog dana osnovana je takozvana Nezavisna država Hrvatska, koja je već u prvom mesecu svog postojanja počela sprovoditi genocid nad Srbima u Hrvatskoj. U istom mesecu donela je i rasne zakone koji su bili priprema za genocid nad Jevrejima i Romima u Hrvatskoj.
OVO JE SRAMOTA: Kolinda se slikala pored ustaške zastave (FOTO)
NDH je u tome bila najradikalniji saradnik Hitlerovog Trećeg Rajha. Smatram da ta saradnja predstavlja najveću ljagu na celokupnoj hrvatskoj istoriji. Veliki deo hrvatskog naroda ubrzo je poveo rat protiv te ljage i time demantovao tvrdnju da je taj narod sam po sebi genocidan, jer je u genocidnim zločinima učestvovala manjina tog naroda, koja se nazivala Ustaški pokret.
8. dr. sc. Dragan Markovina: 10. april 1941. godine, Proglašenje NDH
Istoričar i publicista
Poznata su sva zla koja su bila posledica uspostave NDH. Međutim, ono što je mnogo važnije, taj datum i sve ono što on nosi sa sobom su u strahovito velikoj meri opteretili hrvatsko društvo.
BEZOBRAZNO PISMO STEPINCA BRITANCIMA: Hrvati u NDH patili više nego Srbi?! (FOTO)
U poslednjih četvrt stoleća brojni društveni i politički akteri neuvijeno i prilično jasno pozivaju se na vrednosti toga datuma. Osim što je toga dana uspostavljen zločinački sistem, kao puno veći problem ispostavila se činjenica, kako je Slavko Goldstein sjajno naslovio u svojoj knjizi, da je to godina, odnosno datum koji se vraća i nikako da ode.
9. dr. sc. Marijan Davor: 1. decembar 1918. godine, Uspostava Kraljevine Jugoslavije
Odeljenje za savremenu istoriju Hrvatskog instituta za istoriju
Najgori dan u hrvatskoj istoriji po mom mišljenju bio je dan kad je Hrvatska postala deo tzv. Prve Jugoslavije. Tada smo mi iz jednog civilizacijskog okvira zakoračili u drugi. Danas osećamo posledice tog iskoraka.
Slažem se da je taj korak bio najbolji taktički potez, jer su sve opcije bile gore od ove, ali kada na kraju veka sublimiramo priču, uveren sam da je to za Hrvatsku ipak ispao koban datum. On je iznedrio masu daljih problema s kojima se još uvek suočavamo.
10. van. prof. dr. sc. Hrvoje Gračanin: 9. jul 1409. godine, Prodaja Dalmacije Mletačkoj Republici
Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta, Zagreb
Tog dana su bili dovršeni pregovori između Mlečana i napuljskog i naslovnog ugarsko-hrvatskog kralja Ladislava Napuljskog iz dinastije Anžuvinaca, nakon kojih su Mlečani otkupili za sto hiljada dukata njegova kraljevska prava na Dalmaciju.
Inače, Ladislavov nadimak bio je Velikodušni pa se može reći da je prilično velikodušno prodao svoja prava, čime su Mlečani pokušali pravno utemeljiti svoje osvajanje hrvatskog priobalja.
Do kraja 1409. godine zavladali su i istočnim Jadranom, od istarskih gradova i kvarnerskih otoka do Zadra, a u ratu koji je protiv njih neuspešno poveo ugarsko-hrvatski kralj Zigmund Luksemburški u dva navrata zavladali su svim gradovima i ostrvima od Istre do Kotora, izuzevši Dubrovnik i obale od Rječine do Zrmanje sa Senjom.
Mletačka vlast je na ovom, a vremenom još i širem području, potrajala sve do propasti Venecije krajem 18. veka. Mlečanima je Dalmacija bila važna prvenstveno radi osiguranja plovidbe Jadranom i kao mogući suparnik u trgovini i proizvodnji. Stoga su nastojali ograničiti mesnu samoupravu u dalmatinskim komunama, i ukidali su razne olakšice i prava.
Sve je to unazadilo Dalmaciju, čiji se gradovi, stešnjeni između mletačkog i ugarsko-hrvatskog, a kasnije osmanskog poseda, nisu mogli dalje razvijati. Može se zaključiti kako je slaba razvijenost, ponegde i zaostalost Dalmacije, koja je vidljiva i danas, posledica upravo takvog razvoja, i u neku ruku tog događaja, odnosno kupoprodaje.
(Telegraf.rs / Telegram)
Povezane vesti
IATA izveštaj za Srbiju i Hrvatsku: Komercijalna avijacija ključ ekonomskog rasta
Štrbac: U Hrvatskoj se i dalje izbori dobijaju na osnovu odnosa prema Srbiji
Preminuo američki advokat koji je zastupao Hrvatsku na haškom sudu u sporu sa Srbijom
<% post.title %>
U Hrvatskoj na snazi izborna tišina uoči sutrašnjih predsedničkih izbora
Video: Poslednjeg vikenda uoči Nove godine Beograd je prazan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(VIDEO) EKSKLUZIVAN SNIMAK PUCNJAVE U CENTRU BEOGRADA Bežao suprotnom trakom Bulevara kralja Aleksandra, policija ga sustigla, čula se 3 hica
OGLASIO SE "BATUT" Širi se virus gripa, imamo i soj koji daje TEŽU KLINIČKU SLIKU! Grip stigao i tamo gde će veliki broj građana provesti praznike
BLIC SAZNAJE U pucnjavi u Bulevaru kralja Aleksandra policajca ranio osumnjičeni za ubistvo Nikole Stankovića Pivceta, odmah uhapšen
Ja
1decembar 1918 je najgori za srbe kad nas ujedinise sa zlotvorima.
Podelite komentar
stevanso
Било би корисни и за млађе генерације да се пронађе и објави фотографија где Анте Павелић клечи пред Краљем Александром I и предаје му одлуку хрвата о приступању Краљевини СХС...
Podelite komentar
Srpski Tesla
Za njih ne znam,ali za nas su, barem što se tiče 20-tog veka to bili 1 decembar 1918 i uvlačenje tih krvoloka i austrougarskih sluga u zajedničku državu iako su bili na poraženoj strani.Pa taj famozni 10 april '41-ve i nastanak najvećeg zla ne samo na Balkanu nego i u evropi.Za tih 4 godine rata, pobili su Srba da im se ne možemo osvetiti još tri rata da vodimo.A oni kukaju za par hiljada izginulih 90-tih i prave od sebe najveće žrtve.Mada i samo osnivanje SFRJ gore je bilo po nas nego po njihJer, iako opet na gubitničkoj strani, i ovaj put su uvučeni u zajedničku državu sa pobednicima i samim tim pomilovani za svo naneto zlo u ratu.A to treba da zahvale svom bravaru Brozu i da ga slave više nego Pavelića i Tudjmana zajedno umesto što ga pljuju.A skinuo im čovek teret i jaram krvničkog naroda(što i jesu).Pored toliko poraza u svojoj „povijesti" imali su previše sreće i uvek nekako, nažalost, završavali sa nama, pobednicma oba svetska rata, u istoj državi.I onda kad sve pogledaš, sabereš i oduzmeš, pa i ne čudi što su sada toliko ponosni na ovu jadnu, prvu državu, u svojoj tisućljetnoj povijesti.Dobili je jesu, opet ne svojom zaslugom nažalost, ali je imaju.Jadni, bedni i bestidni, ali ipak ponosni što su hrvati.Eh...šta ćeš.
Podelite komentar