NAULJENI MIŠIĆAVI MUŠKARCI U SNAŽNOM ZAGRLJAJU: Skidaju majice, pljeskaju se po nogama, a onda počinje borba! (FOTO)

Borba pelivana u skopskom selu Studeničani je više od sportskog nadmetanja. To je sveojevrsni praznik za selo i nezaboravan događaj i atrakcija za turiste i posetioce. A kada se snažni momci, goli do pojasa, u kožnim pantalonama i namazani uljem uhvate u koštac, sve pršti od snage.

Preporučujemo

ČUDA SU MOGUĆA! Stisle su ga muke, pa se malo zapio, ali je popio i SONU KISELINU a potom skočio u Vardar!

Pelivanstvo ima veoma dugu tradiciju u Makedoniji, a posebno se neguje u selu Studeničani, odakle potiču i najbolji borci. Gotovo svaki treći žitelj sela je pelivan, a sa tim specifičnim sportom na travnatoj seoskoj ledini bavili su se i najpoznatiji makedonski rvači, osvajači olimpijskih medalja, Šaban Trstena i Šaban Sejdiu.

Pelivanstvo je sada na korak do proglašenja za kulturno dobro Makedonije, a najzaslužniji za to je Udruženje za obrazovanje, kulturu, sport i ekologiju ( AKSI ).

Foto: D. Joksić

– Kulturna funkcija pelivanstva kao tradicionalnog sporta i veštine u opštini Studeničani predstavlja svojevrstan kulturni artefakt. Radi toga je Institut za folkolor "Marko Cepenkov" pripremio elaborat da bi se pelivanstvo proglasilo kao kulturno dobro Makedonije – kaže organizator borbe pelivana održane danas u selu Studeničani, etnolog Afet Jašari, i dodaje da se nada da će ovaj svojevrsni sport do kraja godine biti proglašen za kulturno dobro.

Foto: D. Joksić

– Pojava pelivanstva na našim prostorima vezuje se za dolazak Turaka, a sama reč pelivan potiče od persijske reči pelevan što znači junak. U širem smislu reči pelivan označava čoveka izvanrednih fizičkih sposobnosti, koji se bavi specifičnim narodnim oblikom rvanja. Pelivani su se kod nas najpre nalazali na dvorovima aga i begova koji su ih držali radi svoje slave i zabave. To su pretežno bili Turci, ali se kasnije, paralelno sa islamom, pelivanstvo proširilo i na druge etničke grupe poput Albanaca u selu Studeničani – kazao je  Jašari.

Foto: D. Joksić

Pelivani se bore uz pratnju zurli i tapana ( bubnjeva ). Nastupaju goli do pojasa u posebnim kožnim pantalonama ( ko ima para da ih kupi ) zvanim kispet, a namazani su uljem što otežava hvatanje. Borbe se odvijaju na otvorenom travnatom terenu. Pelivani u borilište ulaze svaki sa svoga kraja i idu prema sredini. Tu se rukuju, naprave krug pljeskajući se po nogama, vrate se u sredinu hvatajući se za ramena, opuštaju ruke i još jednom krenu unaokolo. Vrativši se u sredinu započinju borbu zauzevši predhodno visoki početni stav, savijeni u pojasu i spremni za napad.

Foto: D. Joksić

Veteran u ovom sportu, Dželjadin Ismaili, koji je više puta predstavljao Makedoniju i bivšu Jugoslaviju na takmičenjima u svetu, objašnjava da je u pelivanstvu dozvoljen veliki broj hvatova, pa zato ono liči na rvanje slobodnim stilom.

– Često se upotrebljava takozvani kurtpandž ( zahvat koji podseća na dupli nelzon ), bondruk ( hvat s leđa za vrat ), sarma ( uvrtanje sa prebacivanjem ), čerek ( hvat iza pasa i ispod jedne noge ). Nekada je takmičenje trajalo veoma dugo. Ponekad se borba prekidala zbog mraka i nastavljala narednog dana. Danas su nešto izmenjena pravila, pa borba može da traje najduže sat vremena. Pelivan je izgubio borbu ako dodirne tlo obema plećkama, dođe u položaj mosta ili polu-mosta, bude dignut sa tla do visine svojih kolena ili više, ili preda borbu iz bilo kojeg razloga – kaže Dželjadin Ismaili.

Foto: D. Joksić

Pelivani su po sposobnostima podeljeni u nekoliko kategorija. U najvišu idu baš - pelivani, najbolji i nepobeđeni. U drugu baš – alti, koji su gubili samo od pelivana najviše kategorije. U trećoj grupi su bujukorta - pelivani, koji su gubili od obe kategorije. Potom dolazi jenlik ili laka, zatim bujukjenlik ili polulaka, a poslednja kategorija su kičikorta - pelivani, sastavljeni od početnika. I oni su se poput starijih boraca iz Makedonije, Albanije, Kosova, Grčke i Bugarske danas borili na međunarodnom takmičenju pelivana u selu Studeničani.

Takmičari se bore na livadi, a za to vreme sviraju zurle i udaraju tapani prateći ritam borbe, dok gledaoci u krugu oko livade glasno bodre borce. Svaka pobeda se oglašava udaranjem u bubanj, a pobednik izvodi ritualni pozdrav - desnom rukom trlja pantalone, zatim se diže u vis, prislanja čelo i klanja se publici.

Foto: D. Joksić

Pelivani ističu da se rečima ne može opisati zadovoljstvo borenja na seoskoj poljani, iako je danas oktobarsko sunce bilo „zubato“. To se, kažu, može jedino doživeti. Jer, naglašavaju, pelivanstvo je kao šah. Moraš predvideti svaki potez protivnika, a da on ne pročita tvoju nameru kada pokušaš da ga uhvatiš. U tim borbama je potrebna i snaga i tehnika, a jedno bez drugoga ne može.

Foto: D. Joksić

Na turnirima u pelivanstvu pobednici dobijaju pehare i skromne novčane nagrade, a najbolji pelivani unapred naplaćuju svoje učešće na određenim turnirima. U zavisnosti gde se održava – u Makedoniji ( Gostivar, Debar, Tetovo, optini Saraj, Studeničani ) ili u Bugarskoj, Turskoj, Grčkoj, Albaniji, Kosovu, cena samo za učešće, bez obzira na pobedu ili poraz, često iznosi i preko 500 evra.

(D.J.)