RAT KOJI NEMA KRAJ: Krvoproliće u Avganistanu traje 15 godina i koštalo je 6 triliona dolara, a svetu je donelo samo smrt i još heroina (FOTO)

Za vreme rata u Avganistanu, u poslednjih 15 godina, koliko on traje, nastradalo je 21.387 američkih, evropskih i vojnika iz avganistanskih trupa (ne računajući između 25.000 i 40.000 ubijenih Talibanaca), kao i 31.170 nedužnih civila, a za ovaj besmisleni masakr, čija je jedina posledica procvat proizvodnje heroina, SAD potrošile su oko 6 triliona dolara. I brojevima: 6. 000. 000. 000. 000. dolara.

Preporučujemo

PREKRAJA SE MAPA BLISKOG ISTOKA?! Neko hoće da razbuca postojeće države i da stvori nove! (FOTO)

Američke trupe napale su Avganistan 7. oktobra 2001., manje od mesec dana nakon čuvenog 11. septembra, kada su se u Njujorku i Vašingtonu dogodili teroristički napadi koji su promenili svet.

Ono što je planirano kao brzopotezno savladavanje Talibana, pretvorilo se u krvavi, beskrajni gerilski rat, koji traje i dan danas.

Administracija tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša, za napade na Svetski trgovinski centar i Pentagon, optužila je Al Kaidu, predvođenu Osamom Bin Ladenom, čiju predaju su zahtevali od Talibana, verujući da se krije u Avganistanu.

Talibanski lider Mulah Omar zatražio je dokaze za ove tvrdnje, a ono što je umesto njih dobio bio je rat.

Foto: Tanjug/AP

Uz pomoć američkih kopnenih trupa i aviona, do sredine novembra te godine, snage NATO alijanse uspele su da potisnu Talibane iz većih gradova u Avganistanu i preuzmu prestonicu Kabul.

Formirana je nova avganistanska vlada pod Hamidom Karzajem i osnovane Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć, od strane Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija, radi potpomaganja Karzajeve administracije.

Tačnije, ovu vladu su podržale SAD, a NATO je dao legitimitet njenim naporima, šaljući svoje trupe, u znak podrške "rekonstrukciji Avganistana".

Foto: Tanjug/AP

Prvobitni nazov američke operacije "Beskrajna pravda", ubrzo je zamenila "Trajna sloboda", uvažavajući religiozna osećanja Avganistanaca, ali se ovo ime pokazalo kao prilično zloslutno, budući da Vašington i njegovi saveznici od tad ne uspevaju da se izvuku odande.

Petnaest godina od početka invazije, danas u Avganistanu postoji manje od 9.000 trupa, za razliku od cifre od 100.000 na njenom vrhuncu, u 2011. Oni su sada deo operacije "Čuvari slobode", budući da Pentagon insistira da je njena poenta savetovanje i asistiranje avganistanskoj vojsci, a ne borba protiv Talibana ili ISIS-a.

Uprkos tome, u napadu improvizovanom bombom, u provinciji Nangarhar, ove nedelje poginuo je narednik Adam S. Tomas (31), kao treći američki vojnik ubijen u Avganistanu od početka godine.

RIP Staff Sgt. Adam S. Thomas, 31, of Takoma Park, Maryland, died Oct. 4 in Nangarhar Province, Afghanistan. pic.twitter.com/g2vDCzdqBL

— The Fallen (@War_Casualties) October 6, 2016

Ipak, "nije" sve krenulo na gore od kad su u Avganistan ušli mirotvorci: uzgoj posebne vrste maka (iz koje se ekstrahuje opijum, glavna sirovina za proizvodnju heroina) koji je bio zabranjen zahvaljujući striktnoj interpretaciji islama od strane Talibana, doživeo je neslućeni procvat tokom rata: procene odeljenja UN za borbu protiv droge i kriminala su da se opijum sada proizvodi na 224.000 hektara.

- Nivo iskorenjivanja uzgoja koje smo uspeli da sprovedemo je blizu nule - rekao je izvršni direktor ovog tela Juri Fedotov, na konferenciji internacionalnih donatora, u Beču, prošlog četvrtka.

#Opium growth in #Afghanistan soars, eradication close to zero – UNhttps://t.co/l7zHPvPCv3 pic.twitter.com/7O5hus90ZC — RT (@RT_com) October 6, 2016

Kako se sve ovo dogodilo?

Uprkos tome što je američkom invazijom svrgnuta talibanska vlada, SAD nisu uspele da uhvate Bin Ladena punih deset godina: američke trupe su mesecima češljale pećine Tora Bore, na granici sa Pakistanom, misleći da se mozak terorističkih napada od 11. septembra tamo krije.

Iako je Džordž Buš u kampanji obećao da će zaustaviti misije "izgradnje nacija", američki i NATO vojnici uskoro su se našli u situaciji odbrane od kontranapada i stalnoj ofanzivi protiv neuhvatljivih Talibana i pobunjenika Al Kaide.

Njihovi komandanti neprestano su tražili da im se pošalju nove trupe, ali je Vašington skoro sve svoje snage angažovao u Iraku, gde je od 2003. pređen sličan put od "brze pobede" do valjanja u blatu. Međutim, kako su SAD tamo uspele da neutrališu većinu pobunjenika, kombinujući povećanje brojnosti vojničkih trupa i plaćanje lokalnim liderima, kada je došao na vlast, Barak Obama se odlučio za slično programsko rešenje i kada je u pitanju Avganistan.

Foto: AP/Tanjug, Wikipedia

Osama Bin Laden, barem prema navodima američke vlade, ubijen je u maju 2011. čime je, deceniju kasnije, bio ispunjen primarni cilj rata, a zajedno sa radosnom vešću o njegovoj smrti, Obama je najavio postepeno povlačenje iz Avganistana do kraja 2016. godine.

Borbene operacije zvanično su proglašene gotovim u decembru 2014. ali je to neko zaboravio da javi Talibanima.

U maju 2015. u Pakistanu je ubijen vođa talibana Muhamed Mensur, a američki državni sekretar Džon Keri, pozvao je Avganistance da "prestanu da se biju i počnu da grade zajedničku budućnost", pokušavajući da natera Talibane da pregovaraju sa vladom predsednika Ašrafa Ganija (koji je u međuvremenu nasledio Karzaja).

Foto: Tanjug/AP

Umesto toga, Talibani su imenovali novog lidera Haibatullah Akhundzada i otpočeli nove napade: u septembru 2015. njihova grupa zauzela je Kunduz, glavni grad istoimene provincije blizu granice sa Tadžikistanom.

Posle dvonedeljne teške borbe, američke snage uspele su da ih istisnu odatle, plaćajući nerazumno visoku cenu u vidu bombardovanja i uništavanja bolnice koju su vodili Lekari bez granica.

I to nije sve: godinu dana kasnije, Talibani su se pobedonosno vratili u Kunduz, zabadajući njihovu zastavu na glavnom gradskom trgu.

Samo u toku trajanja operacije "Trajna sloboda" poginulo je oko 4.000 savezničkih vojnika, i 15.000 onih iz avganistanskih jedinica. Za 4.830 dana rata, SAD je imala 2.356 ubijenih i 19.950 ranjenih, dok su talibanske žrtve procenjene na između 25.000 i 40.000.

(Telegraf.rs/ Izvor: rt.com)