Najjača priča o 5. oktobru, a niste je znali: 50 Srpkinja skočilo u Savu da bi izbegle silovanje

Foto: Profimedia, Imageproduction

Preporučujemo

Današnji datum se već tradicionalno obeležava kao dan kada je pre 16 godina na velikim demonstracijama u Beogradu srušen režim Slobodana Miloševića, ali malo je poznato da to nije jedini značajni peti oktobar u srpskoj istoriji.

Možda samo najveći poznavaoci istorije znaju da se na današnji dan 1812. godine u selu Skela kod Obrenovca dogodila tragedija, kada je oko 50 srpskih devojaka bežeći pred Turcima odlučilo da skokom u Savu zajednički odu u smrt.

Srbi su uspeli da u Prvom srpskom ustanku proteraju Turke sa ovih prostora, ali posle nekoliko godina mira usledio je mirovni sporazum Rusije i Turske u Bukureštu 1812. godine, nakon čega je Srbija prepuštena na milost i nemilost Turcima.

Godinu dana kasnije počela je velika ofanziva na Srbiju, a naročito velike turske snage krenule su iz Bosne (oko 130.000 vojnika). Slom ustanika bio je izvestan pred ogromnom neprijateljskom silom, a Turci iz Bosne su sa zapada nadirali ka Beogradu. Na putu im se našlo i selo Skela kod Obrenovca, a tragični i herojski čin na koji se tada odlučila grupa žena i devojaka zauvek će ostati upamćen u srpskoj istoriji.

>>> JEDINI PUT KAD SU SRBI BILI SLOŽNI: Ovako su sa trobojkom probijali barikade da bi stigli u Beograd 5. oktobra (VIDEO)

Oko 50 srpskih devojaka i žena, bežeći pred Turcima koji su želeli da ih obeščaste, skočile su u reku Savu držeći se za ruke. Sve su se udavile, ali su sačuvale svoj obraz i dostojanstvo.

Foto: Profimedia, Mary Evans Picture Librar

Na žalost, ovo nije jedini tragičan događaj u istoriji ovog mesta. Za vreme Drugog svetskog rata, 15. avgusta 1941. godine selo Skela je bilo prvo mesto u Jugoslaviji koje je bilo žrtva nemačke okupatorske kaznene ekspedicije.

Tokom jula 1941. godine u Srbiji je izbio ustanak protiv nemačkog okupatora, a jedna od prvih ustaničkih akcija izvedena je u noći između 11. i 12. jula u Skeli, svega nekoliko dana po zvaničnom izbijanju otpora (7. jul). Tada je deo Kosmajsko-posavskog partizanskog odreda upao u selo, napao i razoružao žandarmerijsku stanicu i prekinuo telefonske i telegrafske linije između Obrenovca i Lajkovca. Dana 14. avgusta delovi Posavskog partizanskog odreda, su u blizini Skele naišli na putnički automobil u kome su se nalazili Nemci - jedan oficir i trojica podoficira. Nemce su ubili, a automobil zapalili.

Nemačke okupacione vlasti, predvođene vojnim komandantom u Srbiji Hajnrihom Dankelmanom, su odlučile da posle ovog ubista, a u cilju zaplašivanja stanovništva i sprečavanja sličnih protivokupatorskih akcija, izvrše odmazdu. U selo je poslata kaznena ekspedicija - spaljeno je oko 350 kuća i streljano 67 talaca. Među streljanima bilo je 15 meštana Skele, a ostala 42 taoca su bila dovedena iz Beograda - iz Banjičkog logora i zatvora Specijalne policije. Posle streljanja tela ubijenih su bila obešena i ostavljena da vise ceo dan.

Vest o odmazdi u selu Skela, radi zastrašivanja stanovništva je objavljena putem radija i novina, a bio je štampan i poseban plakat. Plakatom je stanovništo Beograda, ali i drugih mesta u Srbiji, bilo obavešteno o ovoj zločinačkoj akciji. Jedan primerak ovog plakata o spaljivanju sela Skele izložen je u stalnoj postavci Vojnog muzeja u Beogradu.

(Telegraf.rs)