NEVEROVATAN PODATAK: Svaku petu bebu u Nemačkoj rodila je strana državljanka

Jedna od pet beba koje su rođene u Nemačkoj tokom 2015. godine je dete strane državljanke. Bolnice se suočavaju sa brojnim birokratskim problemima kada primaju strane pacijente.

Preporučujemo

Evo kako da uspavate bebu, a treba vam samo jedna bušilica! (VIDEO)

Mahmud je rođen u bolnici Čerite u Berlinu, u jednoj od najvećih univerzitetskih bolnica u Evropi.

- Sve je prošlo u najboljem redu. Srećni smo. Upoznali smo mnogo dobrih ljudi ovde - rekao je njegov otac.

Mahmudova majka se još oporavlja od carskog reza. Porodica je došla u Nemačku iz Sirije pre godinu dana. Mahmud će sa roditeljima živeti u Berlinu. Porođajna sala u ovoj bolnici je prepuna zauzetih doktora i babica, kao majki koje doje svoju decu. Mnoge majke su došle iz inostranstva.

Prema federalnim statistikama, jedno od petoro dece koja su se rodila u Nemačkoj tokom 2015. godine je dete strane državljanke. Taj procenat se povećao za 20% zbog dolaska izbeglica ali i migranata iz Istočne Evrope.

Tokom 2015. godine u Nemačkoj se porodilo oko 4 800 sirijskih žena. Procenat beba čije su mame Rumunke iznosi 47%, a čije su mame Bugarke iznosi 34%. Iako se tokom prošle godine porodilo manje Turkinja nego inače, one ostaju najveća grupa žena sa stranim državljanstvom.

Foto-ilustracija: Profimedia/ BilderLounge

- Bolnica tretira jednako sve svoje pacijente, ali njihova nacionalnost predstavlja logistički i finansijski izazov - rekao je doktor Volfgang Henrič, direktor bolnice Čerite.

- Naravno da imamo povećan broj trudnica među izbeglicama. Najveći problem nam je jezička barijera. Trudimo se da zapošljavamo bolničko osoblje koje koje govori neki strani jezik - naveo je on.

U ovoj bolnici se godišnje rodi oko 5000 beba, a Čerite ima bar jednog sirijskog lekara u svakoj od svojih bolnica u Berlinu.

"TATA" SE PORODIO, "MAMA" DAJANA U SUZAMA: Transrodni par dobio bebu, oni su prvi u svetu koji su ovo uspeli (FOTO)

- Prevodioci su jako skupi, a kada nama dođu pacijentkinje iz Sirije, Iraka, Irana, Avganistana i raznih afričkih zemalja, mi moramo da obezbedimo prevodioca u što kraćem roku. To nam predstavlja veliki problem - istakao je direktor.

Adriana živi u Lajpcigu još od 2012. godine, gde sa suprugom radi kao kuvarica u jednom restoranu. Par iz Rumunije ima sina od dve godine.

- Bila sam veoma nervozna kada me je suprug odveo u bolnicu ali sve je prošlo u najboljem redu. Tamo mi je jedna doktorka pomogla da se sa svima sporazumem, jer sam u to vreme slabo govorila nemački. Takođe je bila dobra stvar što smo oboje imali zdravstveno osiguranje - rekla je ona.

Doktor Volker Muler je rekao da se bolnice suočavaju sa finansijskim dilemama kada trebaju da prime izbeglice ili druge migrante koji nisu iz Evrope.

Foto: Pixabay

Zdravstvno osiguranje je obavezno za sve doseljenike. Za one koji već duže žive u Nemačkoj, a dolaze iz Evropske Unije moraju da odaberu ili državno ili privatno zdravstveno osiguranje.

Kada su u pitanju hitni slučajevi među izbeglicama ili porođaji, troškove pokrivaju lokalne vlasti u prvih 15 meseci njihovog boravka u Nemačkoj.  Ako se njihov zahtev za azil razmatra i posle 15 meseci, onda oni imaju pravo na istu zdravstvenu zaštitu kao i drugi građani u Nemačkoj.

- Šta god da je u pitanju, nikada nećemo odbiti da primimo neki hitan slučaj - rekao je doktor Muler.

(Telegraf.rs/dw.com)