KOLUMBIJA, ZEMLJA U KOJOJ RAT NE PRESTAJE: Ljudima je muka od gerilaca i narko-kartela, ali ne pristaju na dogovor (FOTO) (VIDEO)

Napori za spasavanje mirovnog sporazuma pokrenuti su nakon što su u nedelju Kolumbijici na referendumu odbacili sporazum o okončanju poluvekovnog sukoba vlade i FARC. Sve oči sada su uperene u Kolumbiju, koja je nakon godina nasilja gerilskih grupa, bespoštednih ubistava narko-kartela, političkih borbi, sada na prekretnici.

Preporučujemo

NE ŽELE DOGOVOR SA POBUNJENICIMA: Kolumbijci odbacili mirovni sporazum sa FARC-om na referendumu (FOTO) (VIDEO)

Predstavićemo vam kratku istoriju nemira u ovoj državi u Južnoj Americi.

Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos imenovao je tim istaknutih vladinih zvaničnika koji će pokrenuti razgovore sa opozicijom o izmeni mirovnog sporazuma sa pobunjeničkom grupom Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC). Santos je objavio da je imenovao tim imenovao posle sastanka sa liderima stranaka.

BBC navodi da sastanku nije prisustvovao bivši kolumbijski predsednik Alvaro Uribe koji je predvodio referendumsku "ne" kampanju, ali je odredio trojicu pregovarača za razgovore sa vladom. Uribe traži da pobunjenici koji su počinili ozbiljne zločine službe zatvorske kazne, kao i da nekima od lidera FARC bude zabranjeno da se bave politikom.

Foto: Tanjug/AP

Santos je ranije izjavio da ne postoji "plan B" za okončanje sukoba u kojem je do sada stradalo 260.000 ljudi.

Pripadnici FARC su saopštili da će se pridržavti primirja koje je uvedeno pre gotovo godinu dana i imati poverenje u mirovni sporazum potpisan prošle nedelje sa vladom. FARC je pozvao na povratak mirovnom sporazumu koji je tesnom većinom odbačen na referendumu.

Kolumbijska vlada i FARC potpisale su prošle nedelje istorijski mirovni sporazum, čime je i zvanično okončan sukob koji je trajao 52 godine.

Sporazum su na ceremoniji u Kartaheni, gradu na karipskoj obali Kolumbije, potpisali predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos i lider FARC Timoleon Himenes, poznat pod nadimkom Timočenko. Oni su sporazum potpisali olovkom napravljenom od metka. Ironija ovog sporazuma je upravo olovka napravljena od metka, a potpisivan je sporazum i to MIROVNI.

Foto: Tanjug/AP

Sporazum ima 297 strana, a tada je objavljeno da mora da bude ratifikovan na referendumu 2. oktobra. Predviđeno je da posle toga pobunjenici predaju oružje posmatračima pod okriljem UN u narednih šest meseci, dok formiraju političku partiju. FARC bi po sporazumu imao zagarantovanih minimum 10 mesta u Kongresu.

Sporazum je usledio nakon četiri godine pregovora koje su u više navrata bili na ivici prekida.

List "Njujork tajms" analizirao je iznenađujuće rezultate referenduma i zaključak je da većina Kolumbijaca ne može da oprosti pobunjenicima za počinjena zlodela. Mnogi smatraju da je dogovor previše blag, jer bi omogućio većini boraca da izađe iz rata nekažnjeno. Pitanje je koje se postavlja je šta će se desiti sa pobunjenicima nakon što sporazum nije prošao na referendumu. Većina boraca pobunjenika su deca, koja su oteta i znaju samo za rat.

Foto: Profimedia/AFP

FARC ili FARK je levičarska paravojna formacija koja od 1964. vodila oružanu borbu protiv kolumbijske vlade sa ciljem da je zameni sa režimom marksističko-lenjističke orijentacije, odnosno, prema vlastitim tvrdnjama, siromašne seljake u krajevima zemlje pod svojim nadzorom zaštiti od oduzimanja zemlje i nasilja. FARC je formalno nastao 1964. kao oružano krilo Kolumbijske komunističke partije, ali je podršku uživao i među nekomunističkim bivšim pristalicama Kolumbijske liberalne partije, koji su nekoliko godina ranije bili upetljani u seriju krvavih sukoba sa pristalicama desnice poznatih kao La Violencia (Nasilje).

Iako FARC nikada nije bio u stanju da sprovede revoluciju, odnosno da svrgne kolumbijsku vladu, kojoj je iz hladnoratovskih razloga snažnu logističku i obaveštajnu pomoć bila pružala SAD, iskazao se kao jedan od najefikasnijih levičarskih gerilskih pokreta u Latinskoj Americi. To se pre svega tumači njegovom bezobzirnošću, odnosno spremnošću da svoje aktivnosti finansira "običnim" kriminalnim aktivnostima, kao što su otmice u svrhu naplate otkupnine, ali i proizvodnjom i distribucijom kokaina. FARC je od SAD i EU službeno proglašen terorističkom organizacijom, ali su poslednjih decenija trajali napori da se, po uzoru na neke slične sukobe u Latinskoj Americi, on okonča političkim kompromisom gerilaca i vlasti.

Da se vratimo na početak sukoba u periodu poznat kao La Violensia. Nakon što je imala spor sa Peruom, Kolumbija je 40-ih godina dostigla nivo političke stabilnosti. Krajem 40-ih, mir je prekinuo krvavi sukob koji je trajao do početka pedesetih godina. Izazvao je mnogo tenzija između dve političke partije, koja je završena ubistvom liberalnog predsedničkog kadidata Horhea Elicera Gaitana.

Pripadnici FARC-a na maršu. Foto: Wikipedia Commons/Institute for National Strategic Studies

Nakon atentata protesti koji su započeli u Bogoti ubrzo su se raširili po celoj zemlji. 180.000 Kolumbijaca je tokom nereda izgubilo živote. Od 1953-1964. nasilje između dve političke partije prvi put je smanjeno kada je Gustavo Rohas svrgnuo predsednika Kolumbije u puču i započeo pregovore sa gerilcima.

Posle smene Rohasa, Kolumbijska konzervativna partija i Kolumbijska liberalna partija složile su se da formiraju "Nacionalni front", koaliciju koja bi zajednički upravljala zemljom. Tim činom je završena La Violensia. Ali, uprkos napretku u određenim sektorima, mnogi socijalni i politički problemi su se nastavili. U tom periodu nastaju različite gerilske grupe, među kojima je i FARC.

Od 60-ih, zemlja je patila od asimetričnih konflikta sa niskim intenzitetom između vladinih snaga, levičarsko gerilskih grupa i desiničarskih paravojnih formacija. SAD su bile uključene u konflikt od početka, uglavnom ohrabrujući vojsku da napada levičarske grupe u ruralnim delovima zemlje. To je bio deo borbe SAD protiv komunizma.

Foto: Wikimedia/Fedayin17

Levičarski gerilci od samog početka su preuzeli nadzor nad zabačenim područjima u kojima se uzgajala koka, odnosno prepoznali proizvodnju i distribuciju kokaina kao glavno sredstvo za finansiranja svoje borbe. Sukob je dodatno zakomplikovale i aktivnosti radikalno desnih paravojnih formacija koje su, takođe, svoju borbu protiv levičara financirale na isti način. Sukob, u kome su sve strane, u većoj ili manjoj mjeri, izvodile ubistva, otmice i druge zločine nad civilima, povremeno se smirivao uz pokušaje pronalaženja političkog rešenja.

Pored gerilaca i paravojnih formacija, Kolumbiji su probleme stvarali i narko-karteli, koji su vremenom bivali sve jači. Posebno jedan kartel - Medeljin, čiji vođa je bio Pablo Eskobar.

Pablo, njegov rođak Gustavo i još jedan njihov prijatelj iz detinjstva ušli su u posao sa kokainom 1976. godine. U početku su prenosili pastu koke iz Perua u laboratorije u Medeljinu. Da bi kasnije otvorili svoje laboratorije i dobijali gotov proizvod.

Foto: Profimedia/Visual movies

UBIJAO JE POLITIČARE, SUDIJE, NOVINARE: Eskobar je kontrolisao 80 odsto svetskog tržišta drogom i zarađivao 60 miliona dnevno (VIDEO)

Kada je počeo svoj posao sa kokainom, u početku su prevozili drogu u Majami u starim avionskim gumama. Čak je i sam Pablo nekoliko puta lično prevozio robu. Jednom prilikom su ga uhapsili na granici i pronašli robu. Pablo je uspeo da podmiti sudije i ubrzo se našao na slobodi. Tržište se najbrže i najviše razvijalo u SAD.

Smatra se da je najveća greška koju je Pablo načinio bila ulazak u politiku 1982. godine. Odmah nakon kandidovanja za kongresmena počeo je da sirotinji izgrađuje stambene objekte i pruža im zdravstvenu zaštitu. Narod ga je smatrao svojim Robinom Hudom, i Pablo je izabran za kongresmena. Međutim, njegova politička karijera nije dugo trajala, ušavši u politiku stekao je medijsku popularnost a samim tim je privukao i policiju.

Ubrzo nakon proglašenja zakona o ekstradiciji kolumbijskih državljana SAD, karteli su počeli svoju surovu odmazdu. U novembru 1985. Pablo je dao novac gerilskom pokretu, i taj isti pokret je krajem meseca napao vrhovni sud u Bogoti, zgrada je zapaljena, ubijeno je četvoro sudija, mnoštvo policajaca ali i članova gerile. U Medeljinu je objavljeno da svako ko ubije policajca će dobiti novac od Pabla Eskobara. U roku od dve godine samo u Medeljinu ubijeno je preko 700 policajaca.

Za to vreme posao je bio na vrhuncu, kartel je mesečno slao desetine tona kokaina u Ameriku, ali su u međuvremenu otvorili novo tržište, Evropu. Brodovima bi roba dospela do Španije, gde su bili u kontaktu sa španskim premijerom, pa bi zatim iz Španije roba nastavila ka Zapadnoj Evropi. U memoarima Pablovog brata, Roberta Eskobara je opisano kako im je u to vreme najveći problem bio skladištenje novca. Toliko ga je pristizalo da nisu imali gde da ga smeste, držali bi ga po skladištima i po tvrdnji Pablovog brata godišnje bi im pacovi pojeli između 10 i 20 milijardi. Jednom je napomenuo da se mesečno trošili 3.000 dolara za gumice, da svežu novčanice.

Rat se smirio 1989. godine na kratko, jer su krajem godine bili predsednički izbori. Svi kandidati su govorili da će iskoreniti organizovani kriminal i deportovati narko krijumčare u Ameriku. Odgovor je bio brz i do kraja godine Medeljinski kartel je ubio 4 od 6 kandidata. U naredne dve godine, rat je bio na vrhuncu, gotovo svakodnevno su minirani objekti u gradu i mnoštvo ljudi je poginulo. Vrhunac je bio 1989. godine kada su u zgradu Kolumbijske tajne policije uneli kombi sa 500 kilograma eksploziva, jedan deo zgrade se urušio, 52 policajca su poginula a stotine je ranjeno. Rat se privremeno završava 1991. kada je vlada pod pritiskom Eskobara promenila ustav i zabranila ekstradiciju.

Foto: Profimedia/AFP

OTAC JE ZAPALIO 2 MILIONA DOLARA DA NAS UGREJE: Ispovest sina Pabla Eskobara (FOTO) (VIDEO)

U međuvremenu, formirala se nova paravojna grupa koja se sastojala od bivših policajaca i Eskobarovih bivših zapovednika koji su se digli na noge nakon divljačkih ubistava bivših kolega iz kartela, a koji su svi tražili osvetu.

"Los Pepes" (španski akronim za "ljude koje je progonio Pablo Eskobar"), zakleli su se da će za svakog ubijenog policajca ubiti 10 Eskobarovih "sikariosa" – tinejdžera pristalica narko-bosa koji su živeli u gradskim siromašnim naseljima na brdima. Bio je to pravi rat.

Bilo je teško pratiti bitke koje su se svakodnevno vodile u Medeljinu. Članovi bande, paravojne jedinice i dileri, svi su pokušavali da preuzmu kontrolu nad trgovinom drogom, koja je vredela milijarde dolara. Njihova borba rezultirala je sa čak 20.000 ubistava godišnje.

Godine 1992. u gradu s 2.5 miliona ljudi, dogodilo se 28.000 ubistava. Poređenja radi, Njujork je tad imao osam miliona stanovnika, a iste godine je u tom gradu zabeleženo 2.020 ubistava.

U poteri za njim učestvovale su kolumbijska policija, američka Agencija za suzbijanje narkotika (DEA), kao i CIA. Pored njih komanda za ubijanje od sukobljenih trgovaca drogom, uz podršku policije, desetkuje Medeljinski kartel. Prilikom hapšenja Eskobar je bežao preko krovova zgrada izbegavajući metke koji su iz sekunde u sekund išli ka njemu. Prema jednoj priči, Eskobar je pucao sebi u glavu kako bi izbegao hapšenje. Prema drugoj, za njega je bio koban jedan od hiljadu metaka koji su ispaljivani ka njemu.

Iako je narod Kolumbije sit nasilja i neprekidne brige za sopstveni život, zasad se čini da ne može da načini korak ka pomirenju sa ljudima koji su im svakodnevno prikazivali smrt. Tako je bilo i sa Pablom Eskobarom, kao i sada sa FARC-om. Da li će Kolumbija konačno pronaći i dostići mir, toliko očekivani, ostaje da vidimo i posmatramo izdaleka.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)