PRAVA ISTINA O ODLASKU U NEMAČKU ZBOG POSLA: Ovo morate pročitati!

Često slušamo ili čitamo tekstove u medijima o velikim šansama i mogućnostima za zapošljavanje u Nemačkoj. Pored medija, u to nas često ubeđuju i ljudi koji su uspeli i forumaši koji od srca preporučuju da je potrebno spakovati dva kofera i želju za uspehom pa da će sve ostalo ići lako. Neretko su to i fantastične priče koje zaobilaze probleme birokratije i ubeđuju nas da ekonomski najmoćnija zemlja Evrope samo čeka da se javite da bi vas zaposlila.

Preporučujemo

Albanski mediji su nedavno javili da ljude sa Kosova i iz Albanije čeka 46 hiljada radnih mesta u Nemačkoj, za šta se ispostavilo da je čista naučna fantastika.

- Izvor te brojke koju pominjete je internet stranica "Make it in Germany", to je zvanični višejezični onlajn-portal za stranu stručnu radnu snagu koji vode nemačka ministarstva privrede i rada i Savezna agencija za rad - kaže Kea Deker, direktora u centrali nemačke Agencije za rad koja se bavi migrantima zainteresovanim za rad u Nemačkoj.

ORBAN POSLE REFERENDUMA NAJAVIO AMANDMAN NA USTAV: "EU nas ne može prisiliti da primimo migrante"

- Sva ponuđena mesta na tom portalu su Agenciji za rad prijavile firme kao mesta koja treba popuniti radnom snagom iz inostranstva. Ponuda je tu za sve zainteresovane sa kvalifikacijama i nije upućena isključivo albanskim građanima - kaže Dekerova i raskrinkava mit o "rezervisanim" radnim mestima za državljane ove ili one zemlje.

Internet stranica "Make it in Germany" postoji i na srpskom jeziku (make-it-in-germany.rs) i nudi zainteresovanima da, uz nekoliko klikova mišem, dođu do preporuka. U zavisnosti od toga da li želite da studirate, radite ili završite neki zanat, kao i iz koje zemlje dolazite i gde ste završili fakultet, algoritam preporučuje najbolje opcije. Ovde se, u teoriji, mogu prijaviti i državljani Nemačke, ali Kea Deker objašnjava da su pomenutih 46 hiljada mesta odabrani u onim oblastima gde Nemačka već godinama ima manjak stručnjaka.

A ko je na "pozitivnoj listi" za beg u Nemačku?

Među visoko obrazovanima se pre svega traži snaga u takozvanim MINT - zanimanjima, to su oblasti matematike, informatike, prirodnih nauka i tehnike. Nemačkoj, međutim, trebaju pre svega dobro kvalifikovani radnici.

- Da bi neko radio u Nemačkoj on ne mora nužno biti visoko obrazovan - objašnjava Dekerova i podseća da je pre tri godine olakšan dolazak i onih sa srednjim obrazovanjem ukoliko njihovo zanimanje stoji na "pozitivnoj listi". Najtraženiji su negovatelji starih lica, vodoinstalateri, železničari, zidari, zavarivači, električari, programeri. Od oktobra prošle godine čak postoji mogućnost zapošljavanja nekvalifikovanih radnika.

TRESAO SE CEO ZAKINTOS: Zemljotres jačine 4, 5 Rihtera pogodio grčko ostrvo

Foto: Profimedia/Tetra Images

Zašto mediji u balkanskim zemljama toliko pričaju o poslu iz snova u Nemačkoj? Srbija i zemlje Zapadnog Balkana su do izbijanja izbegličke krize bile glavne zemlje porekla tražilaca azila. Danas su Srbija, BiH, Makedonija, Kosovo, Albanija i Crna Gora na listi takozvanih "sigurnih zemalja porekla". Berlin nastoji da građanima ovih zemalja približi legalne načine dolaska i ostanka u Nemačkoj. Oni koji se ipak i dalje odlučuju da potraže azil imaju mršave šanse jer ne postoji pristup nemačkom tržištu rada ukoliko dozvola boravka ne počiva na priznavanju izbegličkog statusa. Manje od jedan odsto potražilaca azila sa Zapadnog Balkana zaista dobije azil u Nemačkoj.

Dakle, mit koji mediji forsiraju o "lakom i brzom" ostvarenju snova u Nemačkoj počiva na trenutnoj situaciji izazvanoj izbegličkom krizom i "sigurnim poreklom" građana Srbije i drugih balkanskih zemalja. Iako je to tako, prolaz najviše imaju ljudi koji se bave nekim zanatom.

(Telegraf.rs/ Izvor: b92)