NAJVEĆE MISTERIJE HRAMA SVETOG SAVE: Znate li uopšte kakve veze ima Tašmajdan sa njima? (VIDEO)

Najveći srpski pravoslavni hram na Balkanu - Hram Svetog Save, koji zauzima istaknuto mesto na beogradskom horizontu, a čija je gradnja nekoliko puta prekidana, krije dve misteriozne priče - da li je zaista podignut na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, i čemu je ova svetinja služila kada je Nemačka napala Jugoslaviju. 

Preporučujemo

Naširoko se veruje da je hram podignut na mestu na kom je Kodža Sinan-paša 1594. godine spalio mošti Svetog Save. Međutim, postoje zapisi koji idu u prilog činjenici da spaljivanje Savinih moštiju nije bilo na tom mestu na Vračaru, kako se kaže u narodnom predanju, a i nekim turskim zapisima.

NAJVEĆI PRAVOSLAVNI HRAM NA BALKANU U NOVOM RUHU: Pogledajte kako sada izgleda unutrašnjost Hrama Svetog Save (FOTO)

Misteriju oko mesta spaljivanja je objasnio istoričar i pravnik Sreten Popović, još osamdesetih godina 19. veka.

On je na osnovu istraživanja pisanih dokumenata i pažljivo proučavajući narodno predanje, iskaze pojedinaca, smatrao da je Sveti Sava spaljen na brdu koje je u to vreme nosilo ime Vračar. Međutim, to brdo se nalazilo na lokaciji današnjeg Tašmajdana, poviše mesta gde se nekad nalazila Batal džamija, a danas Crkva Svetog Marka. To mesto u jednom trenutku zvalo se Čupina umka, u drugom Topal – Đorđev grob...

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Izgradnja ovog hrama počela je 15. septebra 1935. godine i to 340 godina nakon što su spaljene mošti Svetog Save a 40 godina posle početne zamisli o gradnji.

Printskrin: Youtube/Telegraf.rs TV

BURA U JAVNOSTI ZBOG PREDLOGA DA SE TESLINI OSTACI PREMESTE U HRAM SVETOG SAVE: Evo ko je za, a ko protiv

Istorija izgradnje ispisala je mnoge priče, a jedna od njih, za koju malo ko zna, jeste da je nemačka okupaciona vojska prostor nedovršenog hrama koristila kao parkiralište.

Dugoočekivana izgradnja hrama prekinuta je prvi put, naime, napadom Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. Od početka građevinskih radova do nemačke okupacije, izgrađeni su temelji hrama i podignuti zidovi visine od sedam i 11 metara.

Foto: Telegraf

Kada je Jugoslavija napadnuta, nemačka okupaciona vojska je zauzela unutrašnjost hrama i koristila ga kao parkiralište. U istu svrhu zaposeli su ga 1944. godine i partizani i Crvena armija. Tu nije kraj, jer se od parkirališta, današnji Hram Svetog Save poretvorio u magacin za razna preduzeća.  

Naš Hram pored toga što je najveća bogomolja na Balkanu, spada i u grup najlepših crkava u svetu "rame uz rame" sa Aja Sofijom u Istanbulu, Hramom Hrista Spasitelja u Moskvi i Hramom Svete Trojice u Tbilisiju.

Pogledajte najlepše crkve pravoslavnog sveta:

(Telegraf.rs)