SRPSKI GROM NAD SOFIJOM: Kako smo pre 100 godina bombardovali Bugarsku i uterali im strah u kosti (FOTO) (VIDEO)

Solunski front, kasni septembar 1916. godine. Oporavljena Vojska Kraljevine Srbije - koja žarko želi da krene put otadžbine što pre ali koja je svesna prepreke na tom putu - posmatra nemačke i bugarske avione kako ponovo bombarduju drugi najvažniji grčki grad, te našu i francusku artiljeriju koja granatama pokušava da ih obori.

Preporučujemo

Jedan drugopozivac pljuje na zemlju i proklinje te kukavice koje ne smeju da siđu s oblaka i bore se kao muškarci. On ne zna da se u našoj kuhinji kuva ista takva zaprška za bugarsku čorbu.

29. septembra francuski major Rože Vitra, komandant srpskog ratnog vazduhoplovstva, traži dobrovoljce za samoubilačku misiju o kojoj ne sme da detaljiše. Javljaju se potporučnik Branko Naumović (još uvek avijatičarski đak) i francuski kaplar Moris Roajabl, koji je dodeljen srpskoj vojsci. Nakon toga im se saopštava o čemu se radi: sutra idu da bombarduju Sofiju, a nakon toga će ka Rumuniji, na sigurno, ako prežive.

Sa aerodroma u Mikri kraj Soluna, u 7:15 časova ujutru 30. septembra, poletela su u avionu "farman 42", dva srpska, od otadžbine zaboravljena, heroja, jedan Srbin i jedan Francuz.

Avion "blerio XI", naš prvi, u vazduhoplovnoj bazi na Trupalskom polju kod Niša 1912. godine. Foto: Wikimedia Commons/Muzej vazduhoplovstva - Beograd

Posle dva sata leta (oko 9:15 časova, kada je i objavljen ovaj tekst), stižu na nebo iznad bugarske prestonice. Četrdeset protivvazdušnih topova pokušava da obori avion, ispaljujući oko 800 šrapnela. Tri uspevaju da oštete krilo i trup, ali avion nastavlja da leti i da se održava na oko 3.000 metara visine.

Naumović i Roajabl ispuštaju na Sofiju sve četiri bombe teške po 20 kilograma koje su sa zemljom sravnile dve kasarne. Građanstvo je u panici, materijalna i ljudska šteta ogromna.

Kreću u povlačenje pod punim gasom i pod artiljerijskom vatrom koja ne jenjava i koja je sve preciznija. Utekli su njima, ali ih je odmah napalo pet bugarskih lovaca, po dva "fokera" i "albatrosa" i jedan "L. V. G.". Oko dvadesetak minuta se Naumović za mitraljezom bori protiv njih, oštećujući jednog "fokera" i "L. V. G.", prinudivši ih da se prizemlje. Onda ostaje bez municije.

Prvi srpski naoružani avion "blerio XI" nazvan "Oluj". Za mitraljezom "švercloze M.08" sedi Milutin Mihailović, pilotira Miodrag Tomić. Fotografija iz maja 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Muzej vazduhoplovstva - Beograd

Tada se na sprski avion okomio nemački narednik Vagner u preostalom "fokeru", približivši se toliko blizu da su mogli da se raspoznaju. Naumović iz revolvera puca ka njemu, a zatim okreće i mitraljez, pokušavajući da blefira, ali Vagner, nakon što je usporio, uskoro shvata šta se dešava.

Pridružuje mu se bugarski pilot, pa iz ova dva aviona kreće mitraljeska paljba koja ranjava Roajabla u ruku, ali ovaj još petnaestak minuta uspeva da izmiče na sever. Onda jedan metak buši rezervoar, benzin kreće da curi, krilo i trup su u fronclama, Naumović je onesvešćen, i naš "farman" počinje da ponire, oko 45 kilometara severno od "mesta zločina".

Ipak, Roajabl vešto uspeva da prizemlji aeroplan (kako smo u to vreme nazivali avione) na neku ledinu, dok jedan od njegovih gonilaca, onaj u "albatrosu", lomi svoju letelicu na neravnom terenu.

Naumović i Roajabl padaju u zarobljeništvu u kome će ostati do kraja rata, dok zaprepašćeni Bugari broje 142 rupe od šrapnela. Ipak, uspeh misije je bio potpun. Nemci i Bugari se više nisu usuđivali da bombarduju Solun, a neprijateljska štampa je akciju nazvala "Grom nad Sofijom".

Naumović se posle oslobođenja vratio u otadžbinu, i bio vazduhoplovni oficir-pilot, a zbog ove akcije na nebu iznad Bugarske, vojvoda Živojin Mišić izdaje 27. septembra 1919. godine pohvalnu naredbu koja je pročitana pred svim jedinicama Vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Šta reći nego: neka im je večna slava i hvala!

(O. Š.)